TELEZDRAVSTVO U MENTALNOM ZDRAVLJU ADOLESCENATA: NARATIVNI PREGLED EFIKASNOSTI, PRIHVATLJIVOSTI I ETIČKO‑PRAVNIH RAZMATRANJA

Ana Munjiza Jovanovic; Milica Pejovic-Milovancevic; Marija Mitkovic-Voncina; Danilo Pesic

doi:10.5937/medi0-66607

Ana Munjiza Jovanovic Univerzitet u Beogradu, Medicinski fakultet, Odeljenje za psihijatriju, Beograd, Srbija; Institut za mentalno zdravlje, Klinika za decu i omladinu, Beograd, Srbija
Milica Pejovic-Milovancevic Univerzitet u Beogradu, Medicinski fakultet, Odeljenje za psihijatriju, Beograd, Srbija; Institut za mentalno zdravlje, Klinika za decu i omladinu, Beograd, Srbija
Marija Mitkovic-Voncina Univerzitet u Beogradu, Medicinski fakultet, Odeljenje za psihijatriju, Beograd, Srbija; Institut za mentalno zdravlje, Klinika za decu i omladinu, Beograd, Srbija
Danilo Pesic Univerzitet u Beogradu, Medicinski fakultet, Odeljenje za psihijatriju, Beograd, Srbija; Institut za mentalno zdravlje, Klinika za decu i omladinu, Beograd, Srbija

DOI: https://doi.org/10.5937/medi0-66607

Ključne reči: telezdravstvo, adolescenti, mentalno zdravlje

Sažetak

Adolescenti imaju visoku zastupljenost mentalnih tegoba, ali se suočavaju sa značajnim preprekama u pristupu nezi. Telezdravstvo — koje obuhvata sinhronu teleterapiju, telefonske kontakte i digitalne intervencije za mentalno zdravlje (aplikacije, internet‑CBT) — se brzo proširilo globalno kao značajna intervencija u ovoj populaciji, naročito od pojave pandemije COVID‑19. Primarna svrha ovog narativnog preglednog rada jeste da prikaže sintezu dokaza o upotrebi telezdravstva u oblasti mentalnog zdravlja adolescenata, sa naglaskom na efikasnost, prihvatljivost/angažovanost, kliničku bezbednost i etičko‑pravna pitanja, uz poseban osvrt na regionalne regulatorne praznine. Prikazani podaci ukazuju da modaliteti telezdravstva (video, telefon i digitalne intervencije) mogu doprineti klinički značajnom poboljšanju kod mentalnih problema adolescenata (depresija, anksioznost) i u mnogim uslovima postižu ishode uporedivе sa standardnim lečenjem. Prihvatljivost među adolescentima je generalno visoka, ali varira i zavisi od privatnosti, upotrebljivosti platforme i percipiranog terapeutskog odnosa. Udaljena nega otvara specifične bezbednosne izazove (upravljanje suicidnošću i reagovanje u kriznim situacijama), a etičko‑pravni okvir je u mnogim regionima nedovoljno razvijen: zaštita podataka, pravila o pristanaku/saglasnosti maloletnika, licenciranje stručnjaka preko jurisdikcija i politike refundacije predstavljaju česte probleme. Dostavljeni izveštaji naglašavaju važne lokalne/regionalne nedostatke — ograničenu regulativu, infrastrukturne barijere i potrebu za formalnim protokolima i obukom kliničara. U zaključku, telezdravstvo predstavlja održivu modalitetnu opciju za negu mentalnog zdravlja adolescenata kada je implementirano uz jasne kliničke protokole, robusne mere zaštite podataka i pažnju posvećenu procedurama za pristanak i krizno postupanje. Potrebne su mere javne politike radi standardizacije pravno‑etičkih okvira, obezbeđivanja pravičnog pristupa i integracije telezdravstva u redovne usluge mentalnog zdravlja za adolescente.

Ključne reči: telezdravstvo, adolescenti, mentalno zdravlje