UJED OTROVNE ZMIJE SA FATALNIM ISHODOM U ZAPADNOJ SRBIJI - PRIKAZ RETKOG SLUČAJA

Sladjana Pavic; Branko Tomic; Aleksa Novkovic; Rastko Ajtic; Sonja Nikolic

doi:10.5937/medi0-63169

Sladjana Pavic Opšta bolnica Užice, Odeljenje za infektivne i tropske bolesti, Užice, Srbija
Branko Tomic Opšta bolnica Užice, Odeljenje za infektivne i tropske bolesti, Užice, Srbija
Aleksa Novkovic Univerzitetski klinički centar Srbije, Centar za nuklearnu medicinu, Beograd, Srbija
Rastko Ajtic Univerzitet u Kragujevcu, Prirodno-matematički fakultet, Odsek za biologiju i ekologiju, Kragujevac, Srbija
Sonja Nikolic Univerzitet u Beogradu, Biološki fakultet, Institut za zoologiju, Beograd, Srbija

DOI: https://doi.org/10.5937/medi0-63169

Ključne reči: Kardio- i cerebrovaskularna oštećenja, komorbiditeti, dijabetes melitus, poskok (Vipera ammodytes), ujed otrovne zmije

Sažetak

Uvod: Ujedi otrovnih zmija mogu izazvati širok spektar kliničkih manifestacija, od lokalnih efekata na tkiva do sistemskih komplikacija, uključujući rabdomiolizu, koagulopatiju, akutno oštećenje bubrega, neurološke i kardiološke poremećaje. Iako u zapadnoj Srbiji ujedi otrovnih zmija ne predstavljaju ozbiljan problem javnog zdravlja, može doći do ozbiljnih situacija, sa potencijalno fatalnim ishodima.

Prikaz pacijenta: Opisali smo slučaj sedamdesetjednogodišnjeg muškarca koga je ujeo poskok u Bajinoj Bašti, u zapadnoj Srbiji. Javio se sa umorom, povraćanjem i otokom leve ruke jedan sat nakon ujeda. Njegova prethodna medicinska istorija uključivala je dijabetes melitus, moždani udar i operaciju cerebralne aneurizme. Na prijemu je bio hipotenzivan i dehidriran, sa lokalnim hematomom i trombocitopenijom. Primio je protivotrov, kortikosteroide, dopamin, antibiotike i suportivnu negu. Uprkos početnoj stabilizaciji, kod pacijenta su se razvili akutni respiratorni distres, akutno oštećenje bubrega, hipotenzija i periferna cijanoza, što je zahtevalo mehaničku ventilaciju i dvostruku inotropnu podršku. Laboratorijski nalazi su ukazivali na koagulopatiju i porast markera oštećenja organa. Uprkos intenzivnom lečenju, pacijent je podlegao komplikacijama.

Zaključak: Slučaj koji smo predstavili prvi je prijavljeni smrtonosni ujed zmije u zapadnoj Srbiji u poslednjih 30 godina. Primarni patogeni mehanizam je verovatno bila diseminovana intravaskularna koagulacija izazvana otrovom. Ovaj slučaj ističe važnost produženog kliničkog i laboratorijskog praćenja, blagovremene suportivne terapije i svesti o teškim sistemskim komplikacijama nakon ujeda zmija, čak i u regionima sa istorijski niskom incidencom.