VAŽNOST FIZIČKE AKTIVNOSTI KOD OSOBA OBOLELIH OD MULTIPLE SKLEROZE
Sažetak
Fizička aktivnost (FA) osoba sa multiplom sklerozom (oMS) je povezana sa brojnim pozitivnim efektima na telesne funkcije kao što su mobilnost, balans, zamor,
kognicija i poboljšava sveukupni kvalitet života obolelih. Skorašnja istraživanja ističu i mogućnost uticaja FA na progresiju bolesti, pa čak i na smanjenje rizika od njenog
nastanka. Uprkos ovim činjenicama, oMS su i dalje manje fizički aktivne od opšte populacije sa sedentarnim načinom života., te poboljšanje FA treba da bude jedan
od važnih ciljeva u sklopu njihovog lečenja.
U cilju adekvatnog kreiranja ciljeva vezanih za poboljšanje FA, oMS treba uputiti specijalisti rehabilitacione medicine od samog početka bolesti. Programi koji uključuju
hodanje, jedan su od vidova FA koji oMS preferiraju i trebalo bi ih prioritizovati kod obolelih sa lakim i srednjim stepenom onesposobljenosti. Posebnu pažnju takođe treba usmeriti na obolele sa teškim stepenom onesposobljenosti u smislu poboljšanja dostupnosti prostora i pomoći, što bi omogućilo veći stepen fizičke aktivnosti ove grupe pacijenata.
Prepreke vezane za smanjenu FA potiču sa jedne strane od zdravstvenog stanja obolelih, njihovih kognitivnih i bihejvioralnih karakteristika, a sa druge strane, vezani su za uslove sredine i socijalni kontekst. Zbog svega toga, pri planiranju fizičkih aktivnosti veoma je važno uključiti obolele i uzeti u obzir njihove afinitete ka određenom modalitetu FA. Adherenca obolelih za programe FA u dužem vremenskom periodu nije dovoljno ispitana.
Ovaj faktor smatra se jednim od najvažnijih za povećanje FA i fokus budućih istraživanja treba usmeriti ka njegovom ispitivanju.