СИМВОЛИКА ХРИШЋАНСКИХ ПРАЗНИКА У ДЕЛУ Ф. М. ДОСТОЈЕВСКОГ
Sažetak
Христоцентризам као најважније обележје хришћанске културе упућује на годишњи литургијски циклус склопљен према догађајима из Христовог живота у којем ценрално место има рођење и васкрсење Исуса Христа. Одељак литургике који се бави празницима године и њиховом богослужењу подразумева науку о празницима или хеортологију. У литургијском циклусу великих Господњих празника најважнији догађаји су празник Рођења Исуса Христа, Божић, и Васкрсење Христово. У раду се осветљава симболика хришћанских празника у делу једног од најзначајнијих писаца свих времена, Достојевског. Пажња се посвећује феномену празничног текста којим се као важним естетичким проблемом бави византијска естетика чијој области припада димензија духовне насладе и чији је врхунац духовна катарза. У књижевном делу Достојевског осветљава се верски празник као духовни контакт, субјектово надумно виђење суштинских основа бића, скривене истине духа, закони живота у свој целовитости и дубинској хармонији са Богом, доживљај учешћа у вечности. Истраживање празничног текста у лепој књижевности укључује дуг и озбиљан процес.
Reference
Алексић 2023: Слађана Алексић. Ава Јустин Поповић: естетика духовних спознаја на
основу дела Достојевског. У: Н. Маројевић, С. Алексић (приредили), Ф. М.
Достојевски као стваралац: Изабрани огледи, Никшић: Институт за српску
културу, 39–64.
Алексић 2021: Слађана Алексић. Проблем страдања деце у роману Достојевског Браћа
Карамазови, Српска баштина, Никшић: Институт за српску културу, VI/1, 2021: 61–74.
Алексић 2021: Слађана Алексић. Божићна прича Ф. М. Достојевског, Српска баштина,
Никшић: Институт за српску културу, VI/2, 2021: 26–36.
Антанасијевић 2013: Ирина Антанасиејвић. О питању „празничне књижевнсоти“,
Славистика XVII, Београд: Славистичко друштво Србије,194–206.
Бабовић 2009: Милосав Бабовић. Стваралаштво Достојевског, у књизи Ф. М. Достојевски,
Јадни људи; Беле ноћи; Двојник, Београд: Ленто, 2009: 9–117
Бахтин 2000:Михаил Бахтин. Проблеми поетике Достојевског, Београд: Zepter Book World.
Берђајев 1981: Николај Берђајев. Дух Достојевског, Београд: НИРО „Књижевне новине.“
Бичков 2012: Виктор Бичков. Кратка историја византијске естетике, Београд: Службени
гласник.
Боровик 2015: Александра Боровик. Водич ка Христу за оне који нису читали Јеванђеље,
интервју са Татјаном Касаткином, 13. новембар /у https://pravoslavie.ru / Водич ка
Христу за оне који нису читали Јеванђеље,
Велимировић 2009: Николај Велимировић. Тумачење Светог Јеванђеља: Омилије, Београд,
Шабац: Александрија, Глас Цркве.
Достојевски 2019: Дмитриј Андрејевич Достојевски. Уметност разговора са Богом,
интервју, разговарала Биљана Живковић, Печат, бр. 579, 60‒63.
Захаров 2014: Виктор Николаевич Захаров. Символика хришћанског календара у делима
Достојевског, у књизи Достојевски: апостол православног реализма, Београд:
Catena Mundi,131–143.
Јесаулов 2016: Иван Јесаулов. Божићни и васкршњи архетипови у руској књижевности:
европски културни контекст и национална традиција, у зборнику Компаративна
књижевност: теорија, тумачења, перспективе, Београд: Филолошки факултет,
119–131.
Јефтимијевић 2024: Марија Јефтимијевић Михајловић Поука са закашњењем, („смисао“ и
„оправдање“ самоубиства у приповеци „Кротка“ Ф. М. Достојевског), Приштина
– Лепосавић: Институт за српску културу, Баштина, св. 63, 15–30.
Маројевић 2009: Никола Маројевић. Петроград у дјелу Ф. М. Достојевског, Слово,
Часопис за српски језик, књижевност и културу V, број 21, 2009: 160–169.
Маројевић 2014: Никола Маројевић. Улога Јеванђеља код Достојевског, Српска теологија
данас, књига 5, Београд: Институт за теолошка истраживања, Православни
Богословски Факултет, 326–330.
Милошевић 1987: Никола Милошевић. Раскољников данас, у књизи Фјодор Достојевски,
Злочин и казна I, Београд: Просвета.
Мирковић 1961: Лазар Мирковић. Хеортологија или историјски развитак и богослужење
празника Православне источне цркве, Београд.
Мишев 2010: Радмила Мишев. Трагање за духовним видом, Београд: Ризница српске
духовности.
Стефановић 2019: Стеван Стефановић. Богословље Достојевског, Крагујевац: Духовни
луг.
Шмеман 1996: Александар Шмеман. Тајне празника: празници православне црквене
године,Цетиње: Светигора.