THE SYMBOLISM OF CHRISTIAN HOLIDAYS IN F. M. DOSTOEVSKY’S WORK

  • Слађана Алексић University of Prishtina, Faculty of Philosophy
  • Јасна Парлић Божовић University of Prishtina, Faculty of Philosophy
Keywords: Dostoevsky, festive genre, Christocentrism.

Abstract


Christocentrism, as the most important characteristic of Christian culture, points to the annual liturgical cycle arranged according to events from Christ’s life, with the central place given to the birth and resurrection of Jesus Christ. The section of liturgics dealing with yearly feasts and their services involves the science of feasts, or heortology. In the liturgical cycle of the major Feasts of the Lord, such as the Nativity of Christ, the Circumcision of Christ, the Baptism of Christ (Epiphany), the Meeting of the Lord, Easter or Pascha (the feast of feasts, beyond all categories), the Ascension (the fortieth day after Easter), the Exaltation of the Holy Cross, the Transfiguration of the Lord, and the Entry of Jesus Christ into Jerusalem, the most significant events are the celebration of Christmas and Easter. This work uses aesthetic, philological, and theological approaches to highlight the significance of the festive genre in the works of one of the greatest writers of all time, Dostoevsky. Attention is focused on the phenomenon of festive texts and the celebration of Christmas and Easter. Through a theoretical approach, the meaning of this phenomenon will be established, a subject treated as an important aesthetic issue within Byzantine aesthetics, which encompasses the dimension of spiritual delight, culminating in spiritual catharsis. In Dostoevsky's literary text, the Orthodox holiday is illuminated as a spiritual contact—a transcendent vision of the essential foundations of being, the hidden truths of the spirit, the laws of life in their fullness, and profound harmony with God, the experience of participating in eternity. Researching the festive text in literature involves a long and serious process of study.

References

ЛИТЕРАТУРА

Алексић 2023: Слађана Алексић. Ава Јустин Поповић: естетика духовних спознаја на
основу дела Достојевског. У: Н. Маројевић, С. Алексић (приредили), Ф. М.
Достојевски као стваралац: Изабрани огледи, Никшић: Институт за српску
културу, 39–64.
Алексић 2021: Слађана Алексић. Проблем страдања деце у роману Достојевског Браћа
Карамазови, Српска баштина, Никшић: Институт за српску културу, VI/1, 2021: 61–74.
Алексић 2021: Слађана Алексић. Божићна прича Ф. М. Достојевског, Српска баштина,
Никшић: Институт за српску културу, VI/2, 2021: 26–36.
Антанасијевић 2013: Ирина Антанасиејвић. О питању „празничне књижевнсоти“,
Славистика XVII, Београд: Славистичко друштво Србије,194–206.
Бабовић 2009: Милосав Бабовић. Стваралаштво Достојевског, у књизи Ф. М. Достојевски,
Јадни људи; Беле ноћи; Двојник, Београд: Ленто, 2009: 9–117
Бахтин 2000:Михаил Бахтин. Проблеми поетике Достојевског, Београд: Zepter Book World.
Берђајев 1981: Николај Берђајев. Дух Достојевског, Београд: НИРО „Књижевне новине.“
Бичков 2012: Виктор Бичков. Кратка историја византијске естетике, Београд: Службени
гласник.
Боровик 2015: Александра Боровик. Водич ка Христу за оне који нису читали Јеванђеље,
интервју са Татјаном Касаткином, 13. новембар /у https://pravoslavie.ru / Водич ка
Христу за оне који нису читали Јеванђеље,
Велимировић 2009: Николај Велимировић. Тумачење Светог Јеванђеља: Омилије, Београд,
Шабац: Александрија, Глас Цркве.
Достојевски 2019: Дмитриј Андрејевич Достојевски. Уметност разговора са Богом,
интервју, разговарала Биљана Живковић, Печат, бр. 579, 60‒63.
Захаров 2014: Виктор Николаевич Захаров. Символика хришћанског календара у делима
Достојевског, у књизи Достојевски: апостол православног реализма, Београд:
Catena Mundi,131–143.
Јесаулов 2016: Иван Јесаулов. Божићни и васкршњи архетипови у руској књижевности:
европски културни контекст и национална традиција, у зборнику Компаративна
књижевност: теорија, тумачења, перспективе, Београд: Филолошки факултет,
119–131.
Јефтимијевић 2024: Марија Јефтимијевић Михајловић Поука са закашњењем, („смисао“ и
„оправдање“ самоубиства у приповеци „Кротка“ Ф. М. Достојевског), Приштина
– Лепосавић: Институт за српску културу, Баштина, св. 63, 15–30.
Маројевић 2009: Никола Маројевић. Петроград у дјелу Ф. М. Достојевског, Слово,
Часопис за српски језик, књижевност и културу V, број 21, 2009: 160–169.
Маројевић 2014: Никола Маројевић. Улога Јеванђеља код Достојевског, Српска теологија
данас, књига 5, Београд: Институт за теолошка истраживања, Православни
Богословски Факултет, 326–330.
Милошевић 1987: Никола Милошевић. Раскољников данас, у књизи Фјодор Достојевски,
Злочин и казна I, Београд: Просвета.
Мирковић 1961: Лазар Мирковић. Хеортологија или историјски развитак и богослужење
празника Православне источне цркве, Београд.
Мишев 2010: Радмила Мишев. Трагање за духовним видом, Београд: Ризница српске
духовности.
Стефановић 2019: Стеван Стефановић. Богословље Достојевског, Крагујевац: Духовни
луг.
Шмеман 1996: Александар Шмеман. Тајне празника: празници православне црквене
године,Цетиње: Светигора.
Published
2025/11/19
Section
Članci