Personal Data as Subject of Contracts for the Supply of Digital Content and Digital Services – Selected Aspects
Abstract
This paper focuses on contracts for the supply of digital content and digital services in which one party undertakes to provide digital content or a digital service, while the other party, instead of paying a monetary sum, agrees to provide personal data. In recent decades, with the development of new technologies, the internet, and social networks, awareness of the value of personal data has significantly increased. This value is not only tied to the importance of personal data for the individual’s identity and privacy protection but also to its immense economic potential in the modern world, often referred to in the literature as “a key currency of the new millennium.”
The recognition of the value and profitability that entities gain from processing consumer data has contributed to a paradigm shift. Previously, online services that collected user data—such as social media account creation—were perceived as free. Consequently, the EU Proposal for a Directive on certain aspects of contracts for the supply of digital content and digital services introduced the concept of personal data as “counter-performance” provided by consumers in exchange for digital content or services. Although the term “counter-performance” was ultimately omitted from the final text of the Directive, it is undeniable that the provision of personal data constitutes the subject matter of these contracts.
However, the unique nature of this contractual subject raises various legal questions, such as the feasibility of valuing personal data, the legal capacity required to conclude such contracts, the rights consumers acquire in the event of contract termination, and the impact of personal data protection rules on the permissibility and validity of these agreements. Additionally, there are concerns about the legal consequences of terminating a contract when personal data has already been provided.
This paper will explore some of these issues, particularly focusing on personal data as consideration and the legal capacity required to conclude contracts of this nature.
References
Водинелић В. Владимир, Општи део Грађанског права, Београд 2012.
Ђурђевић Дејан, „Неутрални правни послови“, Анали Правног факултета у Београду, 2/2010, 77-107.
Мидоровић Слобода, Секулић Милош, „A New Function of Personal Data in the Light of the Contract for the Supply of Digital Content and Digital Services“, Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2019, 1145-1166.
Мишчевић Николина, Јавнобележничка форма облигационих уговора, докторска дисертација, Правни факултет у Новом Саду, Нови Сад 2022.
Палевић Милан, „Имплементација Директиве о дигиталном садржају и дигиталним услугама у Немачкој – први део“, Зборник радова „Изазови и отворена питања Услужног права“, Том 1, Крагујевац 2024.
Петровић Анита, „Појам уговора о испоруци дигиталног садржаја или дигиталне услуге“, Зборник радова „Право између стварања и тумачења“, Источно Сарајево 2023
Пајтић Бојан, Радовановић Сања, Дудаш Атила, Облигационо право, Нови Сад 2018.
Bräutigam Peter, „Das Nutzungsverhältnis bei sozialen Netzwerken - Zivilrechtlicher Austausch von IT-Leistung gegen personenbezogene Daten“, MMR 2012, 637;
Hacker Philipp, “Regulating the Economic Impact of Data as Counter-Performance: From the Illegality Doctrine to the Unfair Contract Terms Directive” у Data as Counter-Performance – Contract Law 2.0? (eds. Sebastian Lohsse, Reiner Schulze, Dirk Staudenmayer), Baden-Baden 2020.
Klink-Straub, J., Schuldrechtsreform, Die neuen Regeln fur Vertage uber digitale Produkte, Jura Studium & Examen, Ausgabe, no. 1/2022.
Köhler Helmut, BGB – Allgemeiner Teil, München 2013.
Metzger Alex, Münchener Kommentar zum BGB, 9. Auflage 2022, § 327.
Metzger Alex, „A Market Model for Personal Data: State of Play under the New Directive on Digital Content and Digital Services” у Data as Counter-Performance – Contract Law 2.0? (eds. Sebastian Lohsse, Reiner Schulze, Dirk Staudenmayer),Baden-Baden 2020, 25-46.
Metzger Alex, „Dienst gegen Daten: Ein synallagmatischer Vertrag”, Archiv für die civilistische Praxis, 6/2016, 817-865.
Specht Louisa, „Daten als Gegenleistung – Verlangt die Digitalisierung nach einem neuen Vertragstypus?“, Juristen Zeitung, 15/16/2017, 763-770.
ИЗВОРИ
Директива (ЕУ) 2019/770 Европског парламента и Савета од 20. маја 2019 о извесним аспектима уговора о испоруци дигиталног садржаја и дигиталне услуге.
Директива 2002/58/ЕЗ Европског парламента и Савета од 12. марта 2002. о обради личних података и заштити приватности у подручју електронских комуникација (Директива о приватности и електронским комуникацијама).
Закон о заштити података о личности, Службени гласник бр. 87/2018.
Мишљење Европског надозорника за заштиту података 4/2017 о предлогу Директиве о одређеним аспектима уговора о испоруци дигиталног садржаја и дигиталних услуга од 14. марта 2017. године.
Немачки грађански законик у верзији објављеној 2. јануара 2002. године (BGB.. I стр. 42, 2909; 2003 I стр. 738), последњи пут мењан чланом 14 Закона од 23. октобра 2024. године (Bgbl. 2024 I бр. 323
Општа уредба о заштити физичких лица у погледу обраде података о личности и слободног кретања података о личности (Уредба 2016/679). Regulation (EU) 2016/679 of the European Parliament and of the Council of 27 April 2016 on the protection of natural persons with regard to the processing of personal data and on the free movement of such data, and repealing Directive 95/46/EC (General Data Protection Regulation) (Text with EEA relevance), Official Journal of the European Union, L 119, 4.5.2016.
Породични закон, Службени гласник бр. 18/2005, 72/2011 - др. закон и 6/2015, чл. 64 ст. 1.