ПОДАЦИ О ЛИЧНОСТИ КАО ПРЕДМЕТ УГОВОРА О ИСПОРУЦИ ДИГИТАЛНОГ САДРЖАЈА И ДИГИТАЛНИХ УСЛУГА – ПОЈЕДИНИ АСПЕКТИ
Sažetak
Овај рад посвећен је уговорима о испоруци дигиталног садржаја и дигиталних услуга код којих се једна страна обавезује да другој испоручи дигитални садржај или дигиталну услугу, а друга се обавезује да заузврат, уместо исплате одређене своте новца, уступи личне податке. Последњих деценија, са развојем нових технологија, интернета, друштвених мрежа (...) расте и свест о вредности података о личности. Под тиме се не мисли само на значај који ови подаци имају за самог појединца на кога се односе, за заштиту његове личности и приватности, већ и на њихов огроман економски потенцијал у савременом свету због којег се у литератури називају и „важном валутом у новом миленијуму“. Управо је свест о вредности и профиту који субјекти којима потрошачи уступају своје податке остварују на тржишту допринела промени парадигме према којој су се услуге на интернету које су пружане потрошачима уз прикупљање њихових података, попут нпр. отварања налога на друштвеним мрежама сматрале бесплатним. Због тога се у Предлогу Директиве Европске уније о појединим аспектима уговора о испоруци дигиталног садржаја и дигиталних услуга говори о подацима личности као „противчинидби“ коју потрошач даје као накнаду за испоручени дигитални садржај или услугу. Иако се термин „противчинидба“ није нашао у коначном тексту Директиве, неспорно је да уступање података о личности у овим случајевима представља предмет уговора. Специфичност овог предмета отвара, међутим, различита питања попут могућности процене његове вредности, способности за закључење таквог уговора, права која потрошач стиче у случају раскида уговора, утицаја који правила о заштити података о личности имају на допуштеност предмета уговора, односно на пуноважност тако закљученог уговора, последица раскида уговора онда када су достављени подаци о личности. Рад ће бити посвећен појединим од наведених питања и то подацима о личности као противчинидби и питању пословне способности која је потребна за закључење уговора такве садржине.
Reference
Водинелић В. Владимир, Општи део Грађанског права, Београд 2012.
Ђурђевић Дејан, „Неутрални правни послови“, Анали Правног факултета у Београду, 2/2010, 77-107.
Мидоровић Слобода, Секулић Милош, „A New Function of Personal Data in the Light of the Contract for the Supply of Digital Content and Digital Services“, Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2019, 1145-1166.
Мишчевић Николина, Јавнобележничка форма облигационих уговора, докторска дисертација, Правни факултет у Новом Саду, Нови Сад 2022.
Палевић Милан, „Имплементација Директиве о дигиталном садржају и дигиталним услугама у Немачкој – први део“, Зборник радова „Изазови и отворена питања Услужног права“, Том 1, Крагујевац 2024.
Петровић Анита, „Појам уговора о испоруци дигиталног садржаја или дигиталне услуге“, Зборник радова „Право између стварања и тумачења“, Источно Сарајево 2023
Пајтић Бојан, Радовановић Сања, Дудаш Атила, Облигационо право, Нови Сад 2018.
Bräutigam Peter, „Das Nutzungsverhältnis bei sozialen Netzwerken - Zivilrechtlicher Austausch von IT-Leistung gegen personenbezogene Daten“, MMR 2012, 637;
Hacker Philipp, “Regulating the Economic Impact of Data as Counter-Performance: From the Illegality Doctrine to the Unfair Contract Terms Directive” у Data as Counter-Performance – Contract Law 2.0? (eds. Sebastian Lohsse, Reiner Schulze, Dirk Staudenmayer), Baden-Baden 2020.
Klink-Straub, J., Schuldrechtsreform, Die neuen Regeln fur Vertage uber digitale Produkte, Jura Studium & Examen, Ausgabe, no. 1/2022.
Köhler Helmut, BGB – Allgemeiner Teil, München 2013.
Metzger Alex, Münchener Kommentar zum BGB, 9. Auflage 2022, § 327.
Metzger Alex, „A Market Model for Personal Data: State of Play under the New Directive on Digital Content and Digital Services” у Data as Counter-Performance – Contract Law 2.0? (eds. Sebastian Lohsse, Reiner Schulze, Dirk Staudenmayer),Baden-Baden 2020, 25-46.
Metzger Alex, „Dienst gegen Daten: Ein synallagmatischer Vertrag”, Archiv für die civilistische Praxis, 6/2016, 817-865.
Specht Louisa, „Daten als Gegenleistung – Verlangt die Digitalisierung nach einem neuen Vertragstypus?“, Juristen Zeitung, 15/16/2017, 763-770.
ИЗВОРИ
Директива (ЕУ) 2019/770 Европског парламента и Савета од 20. маја 2019 о извесним аспектима уговора о испоруци дигиталног садржаја и дигиталне услуге.
Директива 2002/58/ЕЗ Европског парламента и Савета од 12. марта 2002. о обради личних података и заштити приватности у подручју електронских комуникација (Директива о приватности и електронским комуникацијама).
Закон о заштити података о личности, Службени гласник бр. 87/2018.
Мишљење Европског надозорника за заштиту података 4/2017 о предлогу Директиве о одређеним аспектима уговора о испоруци дигиталног садржаја и дигиталних услуга од 14. марта 2017. године.
Немачки грађански законик у верзији објављеној 2. јануара 2002. године (BGB.. I стр. 42, 2909; 2003 I стр. 738), последњи пут мењан чланом 14 Закона од 23. октобра 2024. године (Bgbl. 2024 I бр. 323
Општа уредба о заштити физичких лица у погледу обраде података о личности и слободног кретања података о личности (Уредба 2016/679). Regulation (EU) 2016/679 of the European Parliament and of the Council of 27 April 2016 on the protection of natural persons with regard to the processing of personal data and on the free movement of such data, and repealing Directive 95/46/EC (General Data Protection Regulation) (Text with EEA relevance), Official Journal of the European Union, L 119, 4.5.2016.
Породични закон, Службени гласник бр. 18/2005, 72/2011 - др. закон и 6/2015, чл. 64 ст. 1.