О УВОЂЕЊУ ИНСТИТУЦИОНАЛНО ГАРАНТОВАНЕ СУДСКЕ НЕЗАВИСНОСТИ У СРПСКО ПРАВО
Sažetak
У раду се обрађује питање увођења институционих гаранција судске независности у српско право. Под институционом гаранцијом судске независности подразумева се сталност, непокретности и материјална обезбеђеност судија. На простору Србије је постојала свест о важности начела судске независности и пре увођења његових институционих гаранција. Морал судија био је гаранција судске независности до његовог законског обезбеђења. Међутим, с обзиром на то да је морал судија средином XIX века почео да слаби, услед материјалне оскудице, дошло је најпре, у Намесничком уставу, до прокламовања начела судске независности као уставне категорије; али без институционих гаранција. Због тога, младоконзервативци тај потез уставотворца оцењују као „празну беспослицу“. До увођења институционих гаранција долази тек на основу Закона о судијама од 1881. године. Али, иако је истицана насушна потреба да се начело судске независности законски обезбеди, приликом доношења Закона о судијама дошло је до расправе о инструментима за институционо обезбеђење овог начела. С тога, у раду се највећа пажња посвећује питању поводом чега су се то разишли ставови посланика када је реч о инструментима обезбеђења крунског начела правосуђа – начела судске независности.
Reference
Вељковић, И. С. (1860). Усменост и јавност. Београд: У државној књигопечатњи.
Гавриловић, Ж. Б. (2021) Законик о судском поступку у грађанским парницама од 1929. године. Крагујевац: докторска дисертација.
Гавриловић, М. (1909). Милош Обреновић (1821-1826), књига друга, Београд: Издање задужбине И. М. Коларца.
Јовановић, С. (1933). Уставобранитељи и њихова влада (1838-1858). Београд: Издавачка књижарница Геце Кона.
Јовичић, Б. Д. (1933). Слобода судијског уверења и независност одлука судијиних. Бранич. 10. 474-480.
Кас.,Ј. (1909). О правосуђу, приступна беседа Ђор. Павловића, Београд, 1908, стр. 21. Архив за правне и друштвене науке. 5 (VI). 438-439.
Лазаревић, М. (1901). Закон о судијама. Бранич. 3-4, 259-273.
Марковић, Ч. (1921). Положај и улога судије, Архив за правне и друштвене науке, 3 (XVIII). 199-208.
Павловић, М. (2023). Српско право од VII до XX века. Крагујевац: Надежда Павловић.
Павловић, М. (2008). Правна европеизација Србије 1804-1914. Крагујевац: Правни факултет Универзитета у Крагујевцу, Институт за правне и друштвене науке, НИП Погледи.
Поповић, М. (1846). О струци правосудија. Подунавка. 41. 149-151.
Поповић, М. М. (2014). Судство у Кнежевини Србији (1838-1869). Београд: докторска дисертација
Протоколи Народне скупштине, XVIII састанак, одржан 28. јануара 1881. у Београду. Српске новине Бр. 35. 1881.
Протоколи Народне скупштине, XXI састанак, одржан 31. јануара 1881. у Београду. Српске новине Бр. 41. 1881.
Протоколи Народне скупштине, XXIV састанак, одржан 3. фебруара 1881. у Београду. Српске новине Бр. 47. 1881.
Протоколи Народне скупштине, XXV састанак, одржан 3. фебруара 1881. у Београду. Српске новине Бр. 49. 1881.
Савић, Ј. П. (1888). О уређењу судова у Србији. Бранич, 1-2, 19-30.
Савић, Ј. П. (1888). О уређењу судова у Србији. Бранич, 3-4, 76-85.
Савић, Ј. П. (1888). О уређењу судова у Србиј., Бранич, 5, 129-139.
Стаменковић, М. С. (1908). Судско чиновништво. Прилог за реформу судске струке. Архив за правне и друштвене науке, 3 (IV). 241-254.
Stojičić, S. (1976). Zakon o sudijama iz 1881. godine. Zbornik radova Pravnog fakulteta u Nišu. 16. 285-300.
Stojičić, S. (1977). Zakon o sudijama iz 1881. godine, II deo. Zbornik radova Pravnog fakulteta u Nišu. 17. 293-317.
Устав Књажества Србије (1869). Преузето 27.12.2024. https://www.uzzpro.gov.rs/doc/biblioteka/digitalna-biblioteka/Ustav%20knjazevstva%20Srbije%201869.pdf
Čvorović, Z. (2009). Sudska nezavisnost u Srbij: počeci i iskušenjai, Pravni život, 13 (V), 591-604.
Чворовић, Р. З.(2020). Начин стицања и престанка судијске функције у Србији у другој половини 19. века. Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 4, 1383-1413.