ANIMALS AND THE [ORTHODOX] CHRISTIAN FAITH
Abstract
This paper considers the relation existing between animals and the orthodox [Christian] faith, particularly the one propagated by the Serbian Orthodox Church. The research has been conducted with the aim of acquiring a deeper knowledge of the bond connecting animals and the Orthodoxy, and to establish whether the Serbian Orthodox Church promotes animal welfare with its attitude toward animals, and further, whether its action suggests the recognition of certain rights to animals. For the purpose of this paper, the following methods are used: sociological, legal ad dogmatic, and historical and critical methods.
The conducted research shows that the Serbian Orthodox Church has no an official stand towards animals; therefore, the relation referring to animals and the orthodox [Christian] faith cannot be precisely determined in Serbian spiritual climate. What is certain it that orthodox priests, under the influence of the canons of the Holy Scriptures, formally advocate for the respect and care of animals and condemn any cruel treatment of them. At the same time, love for animals must be moderate and never above love for God and neighbours. As the orthodox faith does not prohibit the use of meat and fish in the diet, and does not consider killing animals an immoral act, obviously, the Serbian Orthodox Church does not advocate for the recognition of rights to life of animals, thus the recognition of their legal subjectivity.
A twelve-year application of the Law on Animal Welfare in the Republic of Serbia has shown that many factors prevent a more quality protection of their welfare. The Serbian Orthodox Church contributes to it to a “great” extent, not promoting the protection of animals and a more humane treatment with its acts and actions, particularly towards abandoned animals.
References
Арсенијевић, М. (2001). Светитељи Божији и дивље звери. У Никчевић, В. (ур.). Праведник брине за живот сваког створења – О хришћанском односу према биљкама и животињама. Цетиње: Светигора. 103–131.
Арсенијевић, М. (2001). Преп. Силуан светогорац о хришћанском односу према животињама. У Никчевић, В. (ур.). Праведник брине за живот сваког створења – О хришћанском односу према биљкама и животињама. Цетиње: Светигора. 61–65.
Babić, I. (2009). Obligaciono pravo. Beograd, Sremska Kamenica: Fakultet za evropske pravno-političke studije.
Бакотић, Л. (2003). Библија – Стари и Нови завет (превод). Београд: Метафизика.
Bašta Balkana. Kućni ljubimci i odakle dolazi opsesija za njima. Преузето 30. 7. 2021. https://bastabalkana.com/2015/03/kucni-ljubimci-i-odakle-dolazi-opsesija-za-njima/.
Војно-Јасенецки, архиепископ Л. (2001). Душа животиње и душа човека. У Никчевић, В. (ур.). Праведник брине за живот сваког створења – О хришћанском односу према биљкама и животињама. Цетиње: Светигора. 90–99.
Даничић, Ђ. (2003). Стари завјет (превод). У Свето писмо Старога и Новога завјета (десето издање). Београд: Библијско друштво Србије и Црне Горе и Партенон. 1–705.
Затворник Св. Т. (2001). По чему се људска душа разликује од душе животиња? У Никчевић, В. (ур.). Праведник брине за живот сваког створења – О хришћанском односу према биљкама и животињама. Цетиње: Светигора. 77–82.
Иљуњина, Љ. (2015). Свете животиње. У Милићевић, К. (ур.), Човек и животиње – хришћански поглед. Земун: Ризница. 142–151.
Kostić, D. (1975). Pojam opasne stvari. Beograd: Savremena administracija.
Кузин, В. И. (2015). Православни однос према животињама. У Милићевић, К. (ур.), Човек и животиње – хришћански поглед. Земун: Ризница. 89–97.
Манастир Лепавина. Све што дише, хвала Господу (превод са руског језика Убовић, Н.). Преузето 26. 7. 2021. htpp://www.manastir-lepavina.оrg/vijesti.pxp?id=307.
Otac Gavrilo, manastir Lepavina. Post ili vegetarijanstvo. Преузето 10. 6. 2021. https://www.manastir-lepavna.org/vijesti.pxp?id=6873.
Patrijarh Pavle. Da li životinje imaju dušu? You Tube, Sloboda za životinje, 30. 12. 2019.
Пестов, Н. (2001). Животињски свет. У Никчевић, В. (ур.), Праведник брине за живот сваког створења – О хришћанском односу према биљкама и животињама. Цетиње: Светигора. 49–57.
Павловић, Б. (1997). Филозофски речник. Београд: Плато.
Поповић Ј. Ж. (1899). Одношај хришћанина према неразумној природи (превод). Источник. Бр. 2. Сарајево. 6–33.
Републички завод за статистику (2020). Статистички годишњак. Београд.
Soul (noun). Oxford Learner’s Dictionaries. Преузето 18. 6. 2021. https://www.oxfordlearnersdictionaries.com/definition/american_english/soul.
Soul – religion and philosophy. Encyclopedia Britanica. Преузето 18. 6. 2021. https://britannica.com/topic/soul-religion-and-philosophy.
Stanojković, М. Dražilović, М. (2014). Patološki „kolekcionari životinja“, (2014) 781 ZOV. Преузето 8. 6. 2021. https://www.zov.rs.
Стефановић Караџић, В. (2003). Нови завјет господа нашега Исуса Христа, (превод). У Свето писмо Старога и Новога завјета, десето издање. Београд: Библијско друштво Србије и Црне Горе и Партенон. 1–229.
Стојановић, Н. (2018). Одговорност за штету коју животиња проузрокује према Преднацрту грађанског законика Републике Србије. Зборник радова Правног факултета у Нишу. Бр. 81. 321–348.
Стојановић, Н. (2019). Десет година Закона о добробити животиња Републике Србије. Зборник радова Правног факултета у Новом Саду. Вол. 53. Бр. 2. 441–466.
Harakas, S. (2019). O životinjama i kućnim ljubimcima u pravoslavnoj tradiciji. Преузето 12. 6. 2021. https://www.vjeronauka.net/pravoslavne-novosti/concerning-animals-and-pets-in-orthodox-tradition.
Hefe, О. (2001). Pravda – Filozofski pogled (prevod sa nemačkog jezika Milosavljević, V.). Novi Sad: Akademska knjiga.
Šeparović, V. (1987). Odgovornost za štetu od opasne stvari ili opasne delatnosti. Naša zakonitost. Br. 9–10. 995–1008.