Новац и морал у роману „Мајстор и Маргарита” М. А. Булгакова

Jelena M. Jovanović

doi:10.5937/zrffp55-58709

Jelena M. Jovanović Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Filozofski fakultet, Katedra za ruski jezik i književnost https://orcid.org/0000-0002-9036-8217

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp55-58709

Ključne reči: новац, морал, Булгаков, похлепа, материјализам, Воланд, Мајстор, Маргарита

Sažetak

У раду се анализира утицај новца на морал јунака у последњем роману руског књижевника XX века Михаила Афанасијевича Булгакова. Мотивом новца Булгаков се придружује писцима реалистима који су у својим делима указивали на разорну моћ новца и приказивали апсолутну декаденцију друштва под његовим упливом. Мотив новца се у роману Мајстор и Маргарита преплиће са другим мотивима: похотом, издајом, недостатком слободе, неправдом, среброљубљем, лицемерством, кукавичлуком, корупцијом, страхом, али и љубављу, оданошћу и верношћу. Посматрајући овај мотив са различитих аспеката и кроз анализу епитета који се појављују уз њега (страст према новцу, илузија новца, сакривени новац, проклети новац) уједно тражимо и одговор на Воландово питање: да ли се становништво Москве изменило, односно, да ли се човек суштински изменио? Анализом текста и поступака Булгаковљевих јунака сазнајемо много више о човековој личности и амбивалентном утицају новца на његову природу: са једне стране су јунаци чијим карактером новац управља, док са друге имамо оне који верују у вечне вредности и занемарују општу моћ материјализма.

Reference

Акимов, В. М. (1995). Свет художника, или Михаил Булгаков против Дьяволиады. Москва: Народное образование.

Булгаков, М. (1985б). Писма. Београд: Српска књижевна задруга.

Гаспаров, Б. М. (1993а). Новый Завет в произведениях М. А. Булгакова. В: Б. М. Гаспаров, Литературные лейтмотивы. Очерки русской литературы ХХ века (с. 83–123).

Гаспаров, Б. М. (1993б). Из наблюдений над мотивной структурой романа М. А. Булгакова „Мастер и Маргарита”. В: Б. М. Гаспаров, Литературные лейтмотивы. Очерки русской литературы ХХ века (с. 28–82).

Дравиц, A. (1993). Михаил Булгаков как классик литературы двадцатого века. Revue des Études Slaves, 65(2), 233–240.

Звезданов, Н. (1990). Земята привечер (предговор). В: М. Булгаков, Майстора и Маргарита (стр. 5–33) София: Интерпринт.

Зеркалов, А. (2004). Этика Михаила Булгакова. Москва: Текст.

Зеркалов, А. (2006). Евангелие Михаила Булгакова. Москва: Текст.

Кульюс, С. К. (2019). Михаил Булгаков: поэтика сновидений. В: О. В. Богданова (сост.), М. Булгаков: Pro et contra (с. 871–892). Санкт Петербург: РХГА.

Ляндрес, С. (1966). «Русский писатель не может жить без родины…» (Материалы к творческой биографии М. Булгакова). Вопросы литературы, 9, 134–139

Освалт, С. (1980). Грчка и римска митологија. Београд: „Вук Караџић”.

Палама, Г. (2005). Господе, просвети таму моју. Београд: Финеграф.

Петров, В. Б. (2002). Художественная аксиология Михаила Булгакова (неопубликованная докторская диссертация). Московский педагогический государственный университет, Москва.

Соколов, Б. (2008). Михаил Булгаков – загадки творчества. Москва: Вагриус.

Чудакова, М. (2024). Жизнеописание Михаила Булгакова. Москва: Колибри.

Bahtin, M. (1991). Autor i junak u estetskoj aktivnosti. Novi Sad: Bratstvo–Jedinstvo.

Bilington, Dž. (1988). Ikona i sekira. Beograd: Izdavačka radna organizacija „Rad”.

Jovanović, M. (1975). Utopija Mihaila Bulgakova. Beograd: Institut za književnost i umetnost.

Jovanović, M. (1980). Pogled na rusku sovjetsku književnost. Beograd: Prosveta.

Mereškovski, D. S. (1984). Gogolj (stvaralaštvo, život, religija). Savremenik, 59, 355–379.

Peruško, I. (2013). Poetika progonstva: Gorki i Bulgakov između srpa i čekića. Zagreb: Ljevak.

Zimel, G. (2004). Filozofija novca. Sremski Karlovci: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića.

Žižović, O. (2013). Snovi Mihaila Bulgakova. Beograd: Fedon.