„Srela mi te dobra sreggia”. Примери будванских ростава и почасница из средине XVII века

Kristina R.  Mitić; Katarina S. Mitrović

doi:10.5937/zrffp55-56490

Kristina R. Mitić Univerzitet u Nišu, Filozofski fakultet, Departman za srbistiku https://orcid.org/0000-0002-6911-6779
Katarina S. Mitrović Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet, Odeljenje za istoriju https://orcid.org/0000-0003-0977-8225

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp55-56490

Ključne reči: дон Крсто Ивановић, Будвански анали, обичаји наздрављања, певане здравице

Sažetak

Прилог осветљава роставе и почаснице, које су својеврсни додатак трећој књизи Будванских анала, чији је записивач будвански племић дон Крсто Ивановић (1628–1688), каноник Катедрале Светог Ивана, општински учитељ и канцелар апостолског викаријата. У трећој књизи Будванских анала у седам поглавља говори се о традиционалном одевању Будвана, појави нових модних стилова, обичајима приликом рођења мушког и женског детета, прослави зарука, свадбеним свечаностима, погребним обредима, породичним и јавним светковинама. Ове лирске минијатуре записане су на народном језику, али према италијанском правопису. Већином су певане за време свадбених свечаности, али нису остајале искључиво у том контексту, него су се певале и у другим свечаним приликама.

Reference

Вучковић, Н. (1965). Будвански анали Крста Ивановића. Историјски записи, 22 (4), 623–652.

Вучковић, Н. (1978). Књига друга Будванских анала Крста Ивановића. Бока: зборник радова из науке, културе и умјетности, 10, 287–307.

Ђукић, Д. (2019). Нематеријална културна баштина: свадбени обичај у Паштровићима и Грбљу. У: З. Марјановић, Д. Медин и Д. Седларевић (ур.), Нематеријална културна баштина Паштровића. Будућност традиције – традиција будућности (стр. 579–593). Петровац на Мору – Будва – Београд: Друштво за културни развој „Бауо” – ЈУ Музеји и галерије Будве – Етнографски институт САНУ.

Ердељановић, Ј. (1920). Етничко сродство Бокеља и Црногораца. Глас СКА, 56, 1–78.

Завишин, М. (1979). Историјски спомени о почасницама. Нови Сад: Матица српска.

Куљача, М. (2014). Како бјеше (одломак о паштровској свадби, приредила Маријана Мартиновић). Паштровски алманах, 1, 504–522.

Марјановић, З. и Медин, Д. (2018). Особености и естетика паштровске традиције. У: Н. Самарџић, М. Медиговић Стефановић, Д. Медин и З. Марјановић (ур.), Културна историја Паштровића (стр. 213–265). Београд: HeraEdu.

Медиговић Стефановић, М. (2016). Невјеста у свадбеном кругу. Београд – Петровац на Мору: Удружење Паштровића и пријатеља Паштровића у Београду „Дробни пијесак” – Друштво за културни развој „Бауо”.

Медин, Д. (2019). О Дионисију Миковићу и његовом дјелу „Паштровска свадба” (1891). У: З. Марјановић, Д. Медин и Д. Седларевић (ур.), Нематеријална културна баштина Паштровића. Будућност традиције – традиција будућности (стр. 431–459). Петровац на Мору – Будва – Београд: Друштво за културни развој „Бауо” – ЈУ Музеји и галерије Будве – Етнографски институт САНУ.

Миковић, Д. (1998). Паштровска свадба (прир. У. Ј. Зеновић). Подгорица: Културнопросвјетна заједница.

Нинковић, Н. (2017). У чељустима крвожедног вука. У: Д. Микавица, Г. Васин и Н. Нинковић (ур.), Срби у Црној Гори 1496–1918 (стр. 43–63). Никшић: Институт за српску културу.

Пантић, М. (прир.) (1961). Преписка Срећка Вуловића и Валтазара Богишића. Зборник историје књижевности, 2, 203–232.

Пантић, М. (1990). Књижевност на тлу Црне Горе и Боке Которске од XVI до XVIII века. Београд: СКЗ.

Петровић, Т. (2006). Здравица код балканских Словена. Београд: Балканолошки институт.

Пешић, Р. и Милошевић-Ђорђевић, Н. (1997). Народна књижевност. Београд: Требник.

Раденковић, Љ. (2005). Кривотворење фолклора и митологије. Зборник Матице српске за књижевност и језик, LIII (1–3), 29–44.

Станојевић, Г. (1970). Југословенске земље у млетачко-турским ратовима XVI–XVIII вијека. Београд: Историјски институт.

Тројановић, С. (2008). Главни српски жртвени обичаји. Београд: Службени гласник.

Цвијић, Ј. (2000). Балканско полуострво. Београд: САНУ – ЗУНС.

Чајкановић, В. (1994а). Стара српска религија и митологија. Београд: СКЗ и др.

Cajnko, V. (1896). Pitomača u hrvatskoj Podravini: Ženidbeni običaji. Zbornik za narodni život i običaje Južnih Slavena, 1, 178–184.

Krnjević, H. (1986). Lirski istočnici. Iz istorije i poetike lirske narodne poezije. Beograd–Priština: BIGZ – Jedinstvo.