Утицај Броковог рада на српску дијалектологију
Sažetak
Говори призренско-тимочке дијалекатске области представљају најпотпуније проучен део српског језичког простора. Ове говоре проучавали су многи како домаћи тако и инострани слависти, али је први међу њима био норвешки слависта и фонетичар Олаф Брок, професор словенских језика у Ослу. Олаф Брок је током службених обилазака словенских земаља стекао изванредно знање словенских језика и друштвених прилика на тим подручјима. Будући да су у фокусу његове пажње пре свега били гранични говори, године 1901. Комисија за Балкан Аустријске академије наука поверила му је задатак да у Србији изучава најјужније српске дијалекте, који су по језичким особинама специфични и различити од осталих српских говора, те потврди њихову припадност српском језику. У овом тексту је на основу доступних записа и излагања српских дијалектолога о Олафу Броку и резултатима његовог рада на пољу проучавања најјужнијих српских дијалеката реконструисана рецепција славног норвешког лингвисте у српској дијалектологији. Рад представља омаж аутору поводом 120 година од објављивања монографије Die Dialekte des südlichsten Serbiens, која означава почетак систематског и темељног изучавања говора призренско-тимочког дијалекта, односно почетак историје науке о српским дијалектима. Ова монографија, објављена на немачком језику у Бечу 1903. године, утрла је пут будућим интензивним и плодоносним истраживањима српских дијалеката. О месту, достигнућима и важности Брокових истраживања на пољу проучавања најјужнијих српских дијалеката, различитим поводима, говорили су еминентни домаћи и страни језички стручњаци, одајући му „признање и достојну хвалу” (Белић, 1905, стр. CI). Без обзира на то што је монографија Die Dialekte des südlichsten Serbiens у знатној мери постала неактуелна после појаве Белићевих Дијалеката источне и јужне Србије (1905), чињеница је да је Брок „учинио подвиг достојан поштовања” (Ивић, 1994, стр. 57). Нажалост, ни после 120 година ова значајна монографија није преведена на српски језик, што представља један од задатака српске научне јавности.
Reference
Broch, О. (1903). Die Dialekte des südlichsten Serbiens. Wien: Alfred Holder.
Olaf Brok. (1867–1961). Virtuelni muzej srpskog jezika. Accessed April 1, 2024. https://muzejsrpskogjezika.rs/
Белић, А. (1905). Дијалекти источне и јужне Србије. Српски дијалектолошки зборник, I, 1–715.
Белић, А. (1911). О дијалекатском материјалу О. Броха у књизи Die Dialekte des südlichsten Serbiens. Српски дијалектолошки зборник, II, 1–104.
Богдановић, Н. (2009). Олаф Брок и српска дијалектологија. У: Н. Богдановић (ур.), Радови (зборник радова с научног скупа „Олаф Брок и српска дијалектологија”) (стр. 109–116). Ниш: Центар за научна истраживања САНУ и Универзитета у Нишу.
Грицкат, И. (1961). Олаф Брок (4. VIII 1967 – 28. I 1961). Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор, 27 (1–2), 141–142.
Егеберг, Е. (2009). Олаф Брок. У: Н. Богдановић (ур.), Радови (зборник радова с научног скупа „Олаф Брок и српска дијалектологија”) (стр. 87–102). Ниш: Центар за научна истраживања САНУ и Универзитета у Нишу.
Жугић, Р. (2016). Брок као истраживач говора најјужније Србије. У: Р. Жугић (ур.), Дијалекти српског језика: истраживања, настава, књижевност (стр. 19–28). Лесковац–Врање: Лесковачки културни центар – Педагошки факултет у Врању, Универзитет у Нишу.
Ивић, П. (1994). Дијалектолошка проучавања говора призренско-тимочке зоне. У: П. Ивић и др. (ур.), Говори призренско-тимочке области и суседних дијалеката (стр. 55–71). Ниш–Београд: Филозофски факултет – Центар за научна истраживања САНУ и Универзитета у Нишу – Институт за српски језик САНУ.
Ичин, К. (гл. ред.). (2016). От чужих к своим: письма выдающихся представителей русской интеллигенции начала ХХ века Александру Беличу. Белград: Логос.
Лённгрен, Т. П. (сост.). (2021). А. Шахматов – О. Брок. Переписка 1889–1919. Москва: Издательство имени Сабашниковых.
Марковић, Ј. (2009). Сто година проучавања говора источне и јужне Србије. У: Н. Богдановић (ур.), Радови (зборник радова с научног скупа „Олаф Брок и српска дијалектологија”) (стр. 129–138). Ниш: Центар за научна истраживања САНУ и Универзитета у Нишу.
Марковић, Ј. (2015). Олаф Брок у светлу српске дијалектологије. У: М. Ковачевић и В. Поломац (ур.), Путевима српских идиома (стр. 103–114). Крагујевац: ФИЛУМ.
Менесланд, С. (2009). Олаф Брок – дијалектолог. У: Н. Богдановић (ур.), Радови (зборник радова с научног скупа „Олаф Брок и српска дијалектологија”) (стр. 103–108). Ниш: Центар за научна истраживања САНУ и Универзитета у Нишу.
Московљевић, М. (1958). Деведесетогодишњица проф. О. Брока. Наш језик, IX (1–2), 69–72.
Московљевић, М. (1961). Олаф Брок (1867–1961). Наш језик, XI (3–4), 120.
Станковић, С. (2008). Границе призренско-тимочких говора у власотиначкоме крају. Београд: Институт за српски језик САНУ.
Detalji u vezi sa uređivačkom politikom, uključujući i autorska prava, dostupni su na sajtu SCIndeks.
http://scindeks.ceon.rs/journalDetails.aspx?issn=0354-3293