The National Idea of the Serbs in 1914: Curiosity and/or Destiny?
Abstract
The development of the Serbian national idea is a layered, complex, and historically enduring phenomenon. It consists of a palimpsest of numerous ideas shaped at various moments throughout the struggle for liberation and state formation. Each layer reflects a distinct approach in which rational thought intertwines with the overwhelming power of emotions. Patriotism is often inspired by a romanticized representation of the past. Through the adoption of education, the national idea could have become more grounded in reality, but the will to realize such an ambitious project was lacking. Conversely, it risked becoming increasingly imaginaryguided by idealized notions yet ultimately overwhelmed by complex realities. At times, this idea fostered genuine self-confidence; at others, mere self-assuredness. The line between the two is often blurred, and an exclusive reliance on either may have hindered national development. The way out of this contradiction lies in confronting the Serbian national idea and its manifestations without ideological biasneither glorifying nor denying it.
References
Батаковић, Д. (2012). О парламентарној демократији у Србији 1903–1914. Глас Српске академије наука и уметности, 16, 391–408.
Грол, М. (2022). Из предратне Србије – утисци и сећања о времену и људима. Београд: Порталибрис.
Дедијер, В. (1965). Сарајево 1914. Београд: Просвета.
Дедијер, Ј. (1910, 30. октобар). Наш национализам. Слога, IV (42), 17.
Димић, Љ. (1998). Срби и Југославија. Београд: Стубови културе.
Ђорђевић, Д. (1961). Царински рат Аустро-Угарске и Србије; 1906–1911. Београд: Историјски институт.
Екмечић, М. (1973). Ратни циљеви Србије 1914. Београд: Српска књижевна задруга.
Живојиновић, Д. (1988). Петар I Карађорђевић. Живот и дело у изгнанству 1844–1903. године. Београд: БИГЗ.
Живојиновић, Д. (2009). Краљ Петар I Карађорђевић. Београд: Завод за издавање уџбеника.
Живојиновић, Д. (2011). Надмени савезник и занемарено српство, Британско-српски односи (1876–1941). Београд: Албатрос плус.
Јеротић, В. (2004). Вера и нација. Београд: „Арс либри”.
Јовановић, С. (1914). Универзитетско питање. Српски књижевни гласник, 3, 191–200.
Јовановић, С. (2005). Културни образац, Један прилог за проучавање српског националног карактера. Београд: Стубови културе.
Јоковић Пантелић, М. (2021). Антрополошке, етнопсихолошке и карактеролошке студије о корупцији у Србији. Гласник Етнографског института САНУ, 1, 221–241. https://doi.org/10.2298/GEI2301221J
Кашанин, М. (1910, 20. новембар). Змајев национализам. Слога, IV (45), 1.
Кашанин, М. (1925). Писци из Војводине, пред рат и после рата. Летопис Матице српске, 303 (1), 39–45.
Ковић, М. (2015). Политичке идеје Јована Скерлића: поглед из 2014. године. У: С. Владушић и Ђ. Ђурић (прир.), Први светски рат: зборник радова (стр. 39–47). Нови Сад: Матица српска.
Костић, Л. (1989). Књига о Змају. Нови Сад: Матица српска.
Марковић, С. (2011). Политичка биографија Јована Јоце Лалошевића. Сомбор: Педагошки факултет у Сомбору.
Марковић, С. (2015). Хипокризија као претендент на архетип недореченог у политичкој мисли код Срба. Српска политичка мисао, 1, 57–70.
Марковић, С. (2021). Национална идеја Срба, између самоуверености и самопоуздања. У: С. Шљукић и С. Владушић (ур.), Нација и образовање (стр. 171–188). Нови Сад: Матица српска.
Марковић, С. (2024). Национално без одијума, поглед без претензија, књ. 4. Сомбор: Педагошки факултет у Сомбору.
Марковић, С. и Бесермењи, С. (2011). Културни национализам у политичкој мисли код Срба почетком 20. века. Српска политичка мисао, 4, 377–394.
Марковић, С. и Вучковић, Ж. (2018). Компрадорска искушења елите и њихов утицај на идентитет Срба Војводине – историјски осврт. Култура полиса, посебно издање, 201–210.
Марковић, С. и Вучковић, Ж. (2022). У потрази за „културним национализмом” српске политичке мисли. Српска политичка мисао, 1, 75–92.
Мил, Џ. С. (1868). О слободи. Беч: Штампарија Јерменског манастира.
Милојевић, Б. (1927). Цвијићева књига. Београд: СКЗ – Штампарија „Свети Сава”.
Милосављевић, О. (2002). У традицији национализма, или српских национализама 20. века о „нама” и „другима”. Београд: Хелсиншки одбор.
Мультатули, П. В. (2014). Император Николай II и предвоенный кризис 1914. года. Москва: РИСИ.
Николић, К. (2017). Једна изгубљена историја – Србија у 20. веку. Београд: Службени гласник.
Новаковић, С. (1906). Балканска питања и мање историјско-политичке белешке о Балканском полуострву 1886–1905. Београд: Државна штампарија Краљевине Србије.
Павловић, Ђ. (2013). Устав Краљевине Србије из 1901. Зборник Матице српске за друштвене науке, 144 (3), 509–522. https://doi.org/10.2298/ZMSDN1344509P
Попов, Ч. (2007). Велика Србија – стварност и мит. Сремски Карловци: Издавачка књижарница Зоран Стојановић.
Поповић-Обрадовић, О. (2008). Парламентаризам у Краљевини Србији од 1903. до 1914. Београд: Логистика.
Радојевић, М. и Димић. Љ. (2014). Србија у Великом рату 1914–1918. Београд: Српска књижевна задруга.
Руварац, И. (1899). Montenegrina. Прилошци историји Црне Горе. Земун: Штампарија „Јован Пуљо”.
Сазонов, С. Д. (2002). Воспоминания. Минск: Харвест.
Секулић, И. (2023). Културни национализам. У: М. Вучинић (прир.), Културни национализам: есеји и чланци (стр. 34–40). Београд: „Catena mundi”.
Скерлић, Ј. (1906). Омладина и њена књижевност (1848–1871). Изучавања о националном и књижевном романтизму код Срба. Београд: Државна штампарија Краљевине Србије.
Скерлић, Ј. (2009). Историја нове српске књижевности. Београд: Просвета.
Смит, А. Д. (1989). Национални идентитет. Београд: Библиотека „20. век”.
Стоканов, Р. (1982). Милан Кашанин у сомборској Слози. Домети, 34, 77–80.
Суботић, М. (2012). Идентитет и геополитичка стварност Срба. Београд: ИПС.
Суботић, М. (2017). О психичким својствима, менталитету и идентитету Срба динараца. Политичка ревија, 3, 25–43.
Ћорић, В. (2001). Историја српског народа [интернет издање]. Београд: Јанус. https://www.knjigeonline.com/wp-content/uploads/2023/05/CorovicVladimir_IstorijaSrpskogNaroda-1_compressed.pdf
Цвијић, Ј. (1927). Психичке особине Јужних Словена. Београд: СКЗ – Штампарија „Свети Сава”.
Чавић, М. Ж. (2004). Социјална историја Србије 1815–1941. Београд: Клио.
Читуља Јована Скерлића. (1914). Српски књижевни гласник, 10, 779–801.
Klark, K. (2014). Mesečari. Kako je Evropa krenula u rat 1914. Beograd: Heliks.
Mitrović, A. (1981). Prodor na Balkan i Srbija 1908–1914. Beograd: Nolit.
Perović, L. (2015). Dominantna i neželjena elita, beleške o intelektualnoj i političkoj eliti u Srbiji (XX–XXI vek). Beograd: Dan Graf.
Samardžić, R. (1989). Migrations in Serbian history. In: I. Ninić (Ed.), Migrations in Balkan History (pp. 83–91). Belgrade: Serbian Academy of Sciences and Arts.
Stojanović, D. (2010). Ulje na vodi. Ogledi iz istorije sadašnjosti Srbije. Beograd: Peščanik.
The details about the publication policy, including copyright and licensing, are available at: