The Social and Symbolic Position of Fighters of the People’s Liberation War After the Liberation in the Federal People’s Republic of Yugoslavia

Olivera S. Marković Savić; Marta Vukotić Lazar

doi:10.5937/zrffp51-34398

Olivera S. Marković Savić University of Priština with temporary head-office in Kosovska Mitrovica, Faculty of Philosophy
Marta Vukotić Lazar Filozofski fakultet u Kosovskoj Mitrovici

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp51-34398

Keywords: Fighters, society, PLM, PLW, FPRY, ideology, sculpture, “the culture of rememberance”

Abstract

The paper deals with the attitude of the newly formed state government in Yugoslavia, after the Second World War, towards war veterans, in the period between the enactment of the first and second constitutions of the communist Yugoslavia, the period of the Federal People's Republic of Yugoslavia (1946-1963). On the example of social protection of the fighters and their symbolic representation, especially through sculpture as the most suggestive and the most communicative medium for transmitting symbolic messages, the aim of the paper is to establish what the social position of the war veterans was in that historical period, and also to point to the important knowledge that the social protection of veterans, war invalids, as well as the families of the fallen soldiers was at an enviable level and that the new government immediately saw the importance of the symbolic representation of valuable ideals through the medium of sculpture also. In the newly formed Federal People's Republic of Yugoslavia (FPRY, 1945-1963), nurturing the revolutionary tradition and the legacy of the People's Liberation War were priority social tasks.

Author Biography

Olivera S. Marković Savić, University of Priština with temporary head-office in Kosovska Mitrovica, Faculty of Philosophy

Katedra za sociologiju, docent

References

Asman, J. (2011). Kultura pamćenja: pismo, sećanja i politički identitet u ranim visokim kulturama. Beograd: Prosveta.

Baldаni, J. (1977). Revolucionarno kiparstvo. Zagreb: Spektar.

Čavoški, K. (1991). TITO – Tehnologija vlasti. Beograd: AIZ Dosije.

Cvetić, M. (2021). Monumentalna memorijalna politička skulptura. U: M. Šuvaković (prir. i ur.), Istorija umetnosti u srbiji XX veka. Realizmi i modernizmi oko hladnog rata, drugi tom (303–322). Beograd: Orion Art.

Dedijer, V. (1955). Josip Broz Tito. Prilozi za biografiju. Beograd: Kultura.

Đokić, V. (2009). Urbana tipologija: gradski trg u Srbiji. Beograd: Univerzitet u Beogradu, Arhitektonski fakultet.

Doknić, B. (2013). Kulturna politika Jugoslavije (1946–1963).Beograd: Službeni glasnik.

Filips, Dž. (1983). Jugoslovenska priča (1943–1983). Beograd–Zagreb: Jugoslovenska revija – Mladost.

Ilić, R. (1953), Titovo Užice. U: M. Mitorivić (ur.), Gradovi i naselja u Srbiji, razvoj, urbanistički planovi i izgradnja 1946–1961 (119–125). Beograd: Urbanistički zavod NR Srbije.

Jukić, M. (2006). Prilog poznavanju ustanova: Savez udruženja boraca Narodnooslobodilačkog rata Hrvatske (1947–1992). Arhivski vjesnik, 49 (1), 123–138.

Kačavenda, P. (ur.). (1999). Jugoslovensko-sovjetski sukob 1948. godine: zbornik radova sa naučnog skupa. Institut za savremenu istoriju.

Malešević, S. (2011) Sociologija vojske i rata. Zagreb: Jesenski i Turk.

Merenik, L. (2001). Ideološki modeli: srpsko slikarstvo 1945–1968. Beograd: Beopolis, Remont.

Milenković, B. (1962). Trg Partizana u Titovom Užicu, Arhitektura urbaniazam, 13, 4–10.

Miljković, D. (Ed.). (1989). Jugoslavija 1918–1988: statistički godišnjak. Savezni zavod za statistiku.

Mаловић, Г. (2011а) Реферат о војној надлежности над ратним војним инвалидима у Југославији 1945–1948. Гласник Удружења архивских радника Републике српске, 3, 385–412.

Protić, M. (1982). Skulptura XX veka. U: N. Tanasijević-Popović (ur.), Umetnost na tlu Jugoslavije (19–138). Beograd–Zagreb–Mostar: Izdavački zavod Jugoslavija – Spektar – Prva književna komuna.

Radović, S. (2013). Grad kao tekst. Beograd: Biblioteka XX vek.

Vukotić Lazar M. i Marković Savić, O. (2020). Cultural policy and memory of the fighters of the people’s liberation war: the central role of the army in political legitimation of the new political structure. Zbornik radova Filozofskog fakulteta u Prištini, 50 (3), 27–44.

Вукотић Лазар, М. (2015). Уметност у јавном политичком простору у контексту „отворене позорнице“: Трг Славија у Београду и споменик Димитрију Туцовићу. У: П. Миленковић, С. Стојшин, А. Пајванчић-Цизељ (ур.), Зборник радова Срспког социолошког друштва: Друштво и простор. Урбани и рурални простор економски, правни и организациони простор (280–299). Нови Сад: Српско социолошко друштво.

Вукотић Лазар, М. и Даниловић Христић, Н. (2012). Значај савремене уметности у процесу интердисциплинарног дизајна јавног градског простора Београда. Зборник музеја промењене уметности, 8, 119–129.

Лазић, С. (2014). Ослобођење Београда 70 година после кроз фондове и збирке Историјског архива Београда: каталог изложбе. У: С. Лазић (аутор изложбе и каталога), Ослобођење Београда 70 година после кроз фондове и збирке Историјског архива Београда (9–69). Београд: Историјски архив Београда.

Маловић, Г. (2011б). Војна надлежност над ратним бојним инвалидима у Југославији 1945–1948. Војно-историјски гласник, 1, 114–144.

Марковић-Савић О. (2016). Преглед социјалне историје ислужених ратника у Србији, У: У. Шуваковић (ур.), Век српске голготе (1915–2015) (307–330). Косовска Митровица: Филозофски факултет Универзитета у Приштини.

Мирјанић, Б. (1955). Прослава десетогодишњице ослобођења Београда. Годишњак музеја града Београда, II, 551–530.

Петровић Тодосијевић, С. (2007). (Дис)континуитет без преседана: здравствена политика југословенске државе у првој половини 20. века. Токови историје, 3.

Радовић, С. (2014). Београдски одоними. Београд: Етнографски институт САНУ.

Стојановић, Б. (1955). О споменицима Београда. Годишњак музеја града Београда, II, 461–475.

Чалић, М-Ж. (2013). Историја Југославије у 20. веку. Београд: Clio.