Theoretical Problems of Periodization of Literature
Abstract
An overview of epochs and directions is not the history of literature, because history cannot be reduced to summary representations of periods and directions. The greatest writers, the creators of history, are above and beyond the directions and schools. Directions and schools appear and disappear legally, so they are imposed as a subject of literary-historical and theoretical study. The periodization system establishes a certain scientific orientation in a multitude of literary facts, past and present. The paper highlights the theoretical problem of periodization of literature, as a central problem of theoretical examinations of literary phenomena.
References
Алексић, Ј. (2013). Опседнута прича: поетика романа Горана Петровића. Београд: Службени гласник.
Алексић, С. (2018). Теоријско и методолошко дело Петра Милосављевића. Косовска Митровица: Филозофски факултет.
Аристотел. (2002). О песничкој уметности. Београд: Дерета.
Башчаревић, С. (2011). Књижевни периоди и правци. Призрен–Лепосавић: Учитељски факултет.
Бужињска, А. и Марковски, М. П. (2009). Књижевне теорије XX века. Београд: Службени гласник.
Велек, Р. и Ворен, О. (1974). Теорија књижевности. Београд: Нолит.
Живковић, Д. (1995). Теорија књижевности са теоријом писмености. Драганић–Београд: Драганић.
Живковић, Д. (1970). Европски оквири српске књижевности. Београд: Просвета.
Живковић, Д. (1982). Европски оквири српске књижевности III. Београд: Просвета.
Историзам. (1985). У: З. Константиновић. Речник књижевних термина (309). Београд: Нолит.
Лешић, З. (2010). Теорија књижевности. Београд: Службени гласник.
Максимовић, Г. (2018). Периодизација епохе романтизма у српској књижевности. Philologia Mediana, 10, 17–26.
Марчетић, А. (2015). О новој компаратистици. Београд: Службени гласник.
Милосављевић, П. (1983). Теорија белетристике. Ниш: Просвета.
Милосављевић, П. (2000). Логос и парадигма. Београд: Требник.
Милосављевић, П. (2000). Методологија проучавања књижевности. Београд: Требник.
Николић, К. (2013). Постмодернизам и хуманистичке науке. Пример историографије. Гласник Етнографског института САНУ, LXI (2), 53–66.
Пантић, М. и Недељковић, Д. (1965). Епохе и правци у књижевности. Београд: Народна књига.
Попов, Ј. (2020). Појмови, периоди, полемике: о неким недоумицама науке о књижевности. Београд: Српска књижевна задруга.
Солар, М. (2016). Повијест свјетске књижевности. Београд: Службени гласник.
Тодоров, Ц. (2010). Симболизам и тумачење. Београд: Службени гласник.
Томашевски, Б. (1972). Теорија књижевности. Београд.
Флакер, А. (1986). Стилске формације. Загреб: Либер.
Флакер, А. и Шкреб, З. (1964). Стилови и раздобља. Загреб.
Флакер, А. (2011). Период, стил, жанр. Београд: Службени гласник.
Флоренски, П. (2013). Простор и време у уметничким делима. Београд: Службени гласник.
Шкреб, З. (1981). Књижевност и повијесни свијет. Загреб: Школска књига.
The details about the publication policy, including copyright and licensing, are available at: