Traditional Musical Instruments in Serbian Folk Tradition – Etnophraseological Perspective
Abstract
The aim of this work is to give an insight in the significance and role of native musical instruments in Serbian folk tradition based on the representation of these instruments in the Serbian ethnographic material. The focus will also be on the semantic description of phraseological units that have those instruments as central components, in order to show how different cultural contents, typical for a particular native culture, are precisely reflected in the phraseology and language fund of that culture. We will first try to present those instruments and provide brief ethnological analysis of their role in the folk life, followed by the whole repertoire and semantic description of phrasemes, whose central lexical element has the name of a folk musical instrument or some related actions. Ethnographic and phraseological data related to folk instruments was taken from the Serbian ethnographic material and dictionaries of Serbian language. The analysis showed that in Serbian traditional culture musical instruments were used as a signaling tools as well as for communication between people and higher powers.
References
Агапкина, Т. (1999). „Вещь, образ, символ: колокола и колокольный звон в традиционной культуре славян”. У: С. Толстая С. (ред.), Мир звучащий и молчащий. Семиотика звука и речи в традиционной культуре славян (стр. 212–282). Mосква: Российская академия наук, Институт славяноведения.
Аксић, Н. (2014). „Друге зове, себе не чује. Звоно у српској народној традицији“. Philologiа Mediana, бр. 6, 151–165.
Гојковић, А. (1985). „Историјски пресек друштвене улоге народних музичких инструмената у Срба“. Гласник Етнографског музеја у Београду, бр. 49, 123–130.
Гојковић, A. (1989). Народни музички инструменти. Београд: Вук Караџић.
Големовић, Д. (1997). Народна музика Југославије. Београд: Музичка омладина Србије.
Добрикова М. (2015). „Нове могућности за (етно)фразеолошка истраживања из перспективе словачког фразеолошко-музиколошког пројекта“. Лингвистичке актуелности, бр. 27, 1–9.
Дражић, Ј. (2009). „Гајде – народни музички инструмент у Срему“. Зборник музеја Срема, бр. 8, 195–204.
Ђорђевић, К. (2015). „Dobríková Mária (ed.). ‘Hudobné motívy vo frazeológii – Frazeologické štúdie VI‘ Katedra slovanských filológií Filozofickej fakulty Univerzity Komenského v Bratislave, 2014, 374 str.“ Зборник Матице српске за славистику, бр. 87, 282–285.
Лајић Михајловић, Д. (2014). Српско традиционално певање уз гусле. Бео-град: Музиколошки институт САНУ.
Милорадовић С. (2012). Музички жаргон младих и молодежный музыкальный сленг. Компаративни поглед. Београд: Етнографски институт САНУ – Институт за српски језик САНУ.
Мршевић-Радовић, Д. (1987). „Фразеолошка поређења у српскохрват-ском језику (глуп као дудук)“. Југословенски семинар за стране слависте, бр. 37, 101–106.
Мршевић-Радовић Д. (1994). „Број више у фразеологији“. Фолклор у Војводини, бр. 8, 110–119.
Мршевић-Радовић, Д. (2014). Фразеологија и национална култура. Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије.
Пешић, Љ. (1967). „Народни музички инструменти на Косову и Метохији“. У: Д. Недељковић (ур.), Рад XIV конгреса Савеза фолклориста Југославије у Призрену 1967 (стр. 87–99). Београд.
Појмовник српске културе. Преузето са: http://www.etno-institut.co.rs/cir/pojmovnik/pojmovnik.php.
Поповић, Љ. (2008). Језичка слика стварности. Когнитивни аспект контрастивне анализе. Београд: Филолошки факултет.
Радисављевић В. (2011). „Гајде у традиционалној култури Срба“. Караџић, часопис за историју, етнологију, археологију и уметност, бр. 3, 63–77.
Толстој Н. (1995). Језик словенске културе. Ниш: Просвета.
Dević, D. (1974). Narodni muzički instrumenti. Beograd: Fakultet muzičke umetnosti u Beogradu.
Dobríková, M. (2010). „Gajdošské motívy v slovenskej a bulharskej frazeológii”. У: D. Baláková und H. Walter (red.), Phraseologische studien: dynamische Tendenzen in der slawischen Phraseologie (113–120). Greifswald: Ernst-Moritz-Arndt-Universität Greifswald.
Dobríková, M. (2013). „Lexikálne jednotky zvon a камбанa ako komponenty slovenských a bulharských frazém“. Philologica, LXXI, 169–175.
Dobríková M. (ur.) (2014). Frazeologické štúdie VI: Hudobné motívy vo frazeológii. Bratisla-va: Univerzita Komenského v Bratislave.
Đorđević, V. (2014). „Frazeologizmi s komponentom zvono, bubanj i gajde u frazeologiji srpskog jezika i njihovi ekvivalenti u slovačkom jeziku“. U: M. Dobríková (ur.), Frazeologické štúdie VI: Hudobné motívy vo frazeológii (str. 51–60). Bratislava: Univerzita Komenského v Bratislave.
Kiralj, E. (1979). „Narodni muzički instrumenti u Vojvodini“. Spona, бр. 19/20 , 67–68.
Matešić, J. (1982). Frazeološki rječnik hrvatskoga ili srpskog jezika. Zagreb: Školska knjiga.
Svítková, M. (2014). „Motivačné faktory vzniku slovenských a chorvátskych frazém s komponentmi zvon (zvonec) : zvono”. U: M. Dobríková (ur.), Frazeologické štúdie VI: Hudobné motívy vo frazeológii (стр. 284–295). Bratislava: Univerzita Komenského v Bratislave.
Vidović, B. (1987). „Aerofoni i kordofoni instrumenti na području Nevesinja”. U: Zbornik radova XXXIV kongresa Saveza udruženja folklorista Jugoslavije (стр. 503–506). Tuzla: Udruženje folklorista Bosne i Hercegovine.
The details about the publication policy, including copyright and licensing, are available at: