Byzantine Influence on the Serbian Customary Law in the 9th Century

  • Đorđe N. Đekić University of Niš, Faculty of Philosophy

Abstract


By the 10th century Serbian law recognised the following ways of dispute resolution: revenge and appeasement, and it may be indirectly proved that there was a system of compensation. As punishments, there was banishment into exile, blinding and a death sentence. Since revenge, appeasement and compensation system appear in the pre-state period, while the death penalty has its roots in the blood feud, that indicates they are all of local origin. A question remains about the origin of banishment and blinding a fallen ruler, that is, a rival to the throne. In the first half of the 9th century the Byzantine Empire managed to reinstate its power over the Adriatic Sea, to impose itself over the Serbian states, to Christianise them and to legalise ruling families in the Serbian lands. Suffice to say that in 869 the Serbian states fight wars on the Byzantine side. Origin of influences on the ways of the punishment we seek in Byzantium, or better still, in its legal practice. It has been found that Byzantium used to send their conquered rivals to the throne into exile, punishing them by blinding them, so we draw a conclusion that in the matter of punishment, i.e. in the customary law, it exercised its influence on Serbia.

References

Благојевић, M. и Медаковић Д. (2000); Историја српске државности, књ. I. Нови Сад: САНУ, Беседа - Друштво историчара јужнобачког и сремскогокруга.

Ђекић, Ђ. (2011). „Где се налазила територија којом је непосредно владао кнез Мутимир”. Научна и духовна утемељеност друштвених реформи X (Научни скуп Бањалучки новембарски сусрети 27 – 28. новембар 2009). Бања Лука.

Ђекић, Ђ. (2012). „Српско средњовековно право: од освете до резервата судских”. Зборник Матице српске за друштвене науке 138 (1), стр. 39–46.

Живковић, Т. (2002). Јужни Словени под византијском влашћу (600–1025). Београд: Историјски институт.

Живковић, Т. (2006). Портрети српских владара (IX–XII век). Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.

Живковић, Т. (2001). „Тактикон Успенског и тема Далмација”. Историјски часопис 48, стр. 9–43

Живковић, Т. (2004). Црквена организација у српским земљама (рани средњи век). Београд: Историјски институт; Службени гласник.

Максимовић, Љ. (1996). „Покрштавања Срба и Хрвата”. Зборник радова Византолошког института 35, стр. 155–174.

Максимовић, Љ. (1979). „О времену похода бугарског кнеза Бориса на Србију”. Зборник Филозофског факултета XIV–1 (1979), стр. 71–72.

Марковић, Б. (1999). „Крвна освета”. У: С. Ћирковић, Р. Михаљчић (прир.), Лексикон српског средњег века (326). Београд: Knowledge.

Михаљчић, Р. (1999). „Кум, кумство”. У: С. Ћирковић, Р. Михаљчић (прир.), Лексикон српског средњег века (стр. 343–344). Београд: Knowledge.

Павковић, Н. (1999). „Побратимство”. У: С. Ћирковић, Р. Михаљчић (прир.), Лексикон српског средњег века (стр. 526–527). Београд: Knowledge.

Павковић, Н. (1977). „Питање првобитног умира крвне освете”. Balcanica VIII, стр. 627–638

Тарановски, Т. (1931). Историја српског права у Немањићкој држави II део: историја кривичног права. Београд: Геца Кон.

Ђирковић, С. (1981). „Образовање српске државе”. У: Историја српског народа књ. I. Београд.

Чучковић, В. (1971). Крвна освета у средњевековном босанском праву. Годишњак Правног факултета у Сарајеву књ. XIX, стр. 255–274.

Published
2016/10/19
Section
Original Scientific Paper