Self-efficacy, self-silencing and coping with stress for teachers from the city of Pirot
Abstract
The starting point for this paper is Lazarus and Folkman’s (1984, 2004) transactional approach to coping with stress and it analyses the relations between self-efficacy, self-silencing and stress coping strategies among educators who are involved in children’s education and upbringing on various levels, from pre-school to secondary school teachers. The research included 185 educators from the city of Pirot who answered the following questionnaires: General Self-Efficacy Scale (GSE, Schwarzer and al, 1997), Silencing the Self Scale (Jack and Dill, 1992), Coping Inventory for Stressful Situations Scale (CISS, Endler and Parker, 1990). The basic assumption was that there was a statistically relevant correlation between the levels of self-efficacy and self-silencing and the strategies for coping with stress. A statistically relevant positive correlation between a high level of self-efficacy and problem-focused coping strategy was confirmed among the educators who took part in the research (r=0,373, p<0,01), as well as the correlation between a high level of general self-silencing and coping focused on emotions and avoidance (r=0,614, p<0,01 и r=0,293, p<0,01). When it comes to differences in the levels of self-efficacy, self-silencing and stress coping strategies between educators regarding the level of education they are involved in, a subsample of lower-grade elementary school teachers stands out. Self-silencing is, as a whole (but not statistically relevant) and particularly the subscale of externalized self-silencing more evident in lower-grade elementary school teachers (F=0,019, p<0,05), as well as emotion-focused coping (F=0,023; p<0,05). The results of the research imply the need to explore resources that would contribute to the encouragement of constructive coping strategies and the preservation and improvement of the mental health of educators, lower-grade elementary school teachers in particular, in the environment and conditions that are not presently very favourable to them.
References
Arambašić, L.(ur) (2000). Psihološke krizne intervencije: psihološka prva pomoć nakon kriznih događaja. Zagreb: Društvo za psihološku pomoć.
Аврамовић, М., Петровић, В. (2012). Самоефикасност и одабир превладавања стреса код студената у ситуацији припреме и полагања испита. Енграми, вол. 34/12, бр. 1, 35–44.
Barić, R. (2012). Motivation and Obstacles to Physical Activity. Arhiv za higijenu rada i toksikologiju, 63 (Supplement 3), 47-57.
Barać, J. (2013). Povezanost nekih značajki ličnosti i akademskog uspjeha srednjoškolaca i studenata. Putokazi, I (2), 119–131.
Бјекић, Д., Златић, Л. (2008). Професионални стрес и остваривање професионалних улога наставника. У Стојиљковић, С., Нешић, В., Марковић, З. (ур): Личност, професија и образовање, Зборник радова (стр. 153–172). Ниш: Филозофски факултет.
Brkić, I., Rijavec, M. (2011). Izvori stresa, suočavanje sa stresom i životno zadovoljstvo učitelja razredne i predmetne nastave. Napredak, 152 (2), 211–225.
Даниловић, М. (2011). Наставник као узор, модел, идол, идеал, симбол, вредност, тј. мера савременог и свестрано образованог човека (уводни реферат). Технологија, информатика и образовање за друштво учења и знања. 6. Међународни симпозијум, Технички факултет Чачак.
Endler, N.S., Parker, J. D. (1990). Multidimensional assesment of coping: a critical evaluation. Journal of personality and social psychology, 58 (5), 844–854.
Чабаркапа, М. (2009). Синдром изгарања на послу код наставника. Настава и васпитање, 58 (2), 268–286.
Генц, А., Пекић, Ј., Матановић, Ј. (2013). Механизми суочавања са стресом, оптимизам и генерална самоефикасност као предиктори психофизичког здравља. Примењена психологија, 6 (2), 155-174.
Грујић, Љ. (2011). Професионално сагоревање наставника. Педагогија. LXVI/2, 215–223.
Grgin, T.; Sorić, I., Kale, I. (1995). Stres kod nastavnika i načini suočavanja sa stresom. Radovi Filozofskog fakulteta u Zadru, sv. 33, 45–56.
Хаџи-Пешић, М. Митровић, М., Митић, П. (2012). Субјективно благостање и стратегије суочавања са стресним ситуацијама код студената. У Видановић, С.; Хедрих, В., Ранђеловић, К. (прир): Дани примењене психологије, Зборник резимеа. Ниш: Филозофски факултет.
Harper, M., Welsh, D. (2007). Keeping quiet: Self-silencing and its assotiation with relational and individual functioning among adolescent romantic couples. Journal of social and personal relationships, 24. 99–116.
Hudek-Knežević, J., Kardum, I. (2005). Stres i tjelesno zdravlje. Jastrebarsko: Naklada Slap.
Игњатовић, М. (2016). Самопоштовање, самостишавање и задовољство животом самохраних мајки (мастер рад). Ниш: Филозофски факултет.
Ivanov, I., Penezić, Z. (2002). Skala opće samoefikasnosti. U: Zbirka psihologijskih skala i upitnika. Zadar: Filozofski fakultet u Zadru.
Jack, D.C., Dill, D. (1992). The Silencing The Self Scale; Shemas of Intimacy Associated With Depression in Women. Psychology of Women Quarterly, 16/92, 97-106.
Јовић, С. (2012). Самостишавање, склоност ка депресивном реаговању и квалитет породичних односа (дипломски рад). Ниш: Филозофски факултет.
Koludrović, M., Jukić, T., Reić-Ercegovac, I. (2009). Sagorijevanje na poslu kod učitelja razredne i predmetne nastave, te srednješkolskih nastavnika. Život i škola, sv. 55 (22), 235–244.
Крњајић, С. (2003). Наставник под стресом (Вол. 53, стр. 222–244). Београд: Институт за педагошка истраживања.
Lacković-Grgin, K. (2000). Stres u djece i adolescenata. Jastrebarsko: Naklada Slap.
Lazarus, R.S., Folkman, S. (2004). Stres, procena i suočavanje. Jatrebarsko: Naklada Slap.
Lazarus, R.S., Folkman, S. (1984). Stress, appraisal and coping. New York, Springer.
Nekić, M., Lacković-Grgin, K., Penezić, Z. (2004). „Skala samostišavanja”. U: Proroković, A., Lacković Grgin, K., Ćubela Adorić, V., Penezić, Z. (ur.), Zbirka psihologijskih skala i upitnika. Zadar: Sveučilište u Zadru.
Маринковић, Д. (2011). Концепција активног учења као основа за формирање нових наставничких компетенција. Педагогија бр. LXVI/2, 204–214.
Милачић Видојевић, И., Глумбић, Г., и Бројчин, Б. (2010). „Перцепција ставова, забринутости и самоефикасности наставника у погледу инклузивног образовања”. У: Специјална едукација и рехабилитација – наука и/или пракса. Сомбор: Педагошки факултет.
Митић, П. (2015). Социјално-психолошки фактори и стратегије превладавања стреса код спортиста (докторска дисертација). Ниш: Филозофски факултет.
Панић, Д., Радојковић, Д., Хаџи Пешић, М. (2013). Особине личности, стратегије превладавања стреса и склоност психосоматици студената. Теме XXXVII/2, 735–751.
Pavlović, Ž., Sindik, J. (2014). Situacijsko suočavanje sa stresom kod odgojitelja. Sigurnost. 56 (3), 187–201.
Proroković, A., Lacković-Grgin, K., Ćubela-Adorić, V. (2004). Zbirka psihologijskih skala i upitnika II. Zadar: Filozofski fakultet.
Смедеревац, С., и Митровић, Д. (2009). Личност – методе и модели. Београд: Центар за примењену психологију.
Sorić, I., Proroković, A. (2002). Upitnik suočavanja sa stresnim situacijama Endlera i Parkera (CISS). U: Proroković, A., Lacković Grgin, K., Ćubela Adorić, V., Penezić, Z. (ur). Zbirka psihologijskih skala i upitnika (str. 147–151). Zadar: Sveučilište u Zadru.
Тодоровић, Ј., Симић, И. (2013). Самостишавање студената и студенткиња друштвено-хуманистичког смера. Наука и савремени универзитет. Зборник радова (стр. 7–21). Ниш: Филозофски факултет.
Влајковић, Ј. (2005). Животне кризе, превенција и превазилажење. Београд: ИП „Жарко Албуљ”.
Зотовић, М. (2004). Превладавање стреса: концептуална и теријска питања са становишта транакционистичке теорије. Психологија. 37 (1), 5–32.
Зотовић, М., Петровић, Ј. (2011). Превладавање стреса у адолесценцији: релације са карактеристикама личности и менталним здрављем. Примењена психологија 3, 245-261.
The details about the publication policy, including copyright and licensing, are available at: