The Образац максилофацијалне трауме код деце и адолесцената: трогодишња ретроспективна студија
Максилофацијална траума код деце и адолесцената
Sažetak
Позадина/циљ: Разумевање епидемиолошких аспеката повезаних са максилофацијалним траумама је неопходно за развој ефикасних превентивних и заштитних стратегија. Циљ овог истраживања био је да се анализира епидемиологија и образац максилофацијалне трауме код пацијената старијих од 18 година који се јављају у хитну помоћ.
Методе: Процењивани су клинички подаци од особа узраста 0-18 година са максилофацијалним повредама током 3 године. Добијени су подаци који се односе на епидемиолошке аспекте као што су етиологија повреде, старост, пол, траума и тип прелома костију. Статистичке анализе су укључивале дескриптивну, χ2 и логистичку регресиону анализу.
Резултати: Од 418 пацијената, 74,64% су били мушкарци, просечне старости 8,5±5,58 година. Од свих, 205 случајева је било прелома костију, од којих су 32,54% били преломи костију лобање. Око 30,62% максилофацијалних траума примећено је у старосној групи 0–3 године. Даље, 65,95% случајева максилофацијалне трауме код деце је узроковано падом.
Закључак: На појаву максилофацијалне трауме утицало је више фактора, укључујући старост, пол и етиологију трауме. Код педијатријских пацијената, максилофацијална траума је била најзаступљенија у старосној групи од 0 до 3 године, што је такође представљало највећи број захтева за консултације. Падови су идентификовани као примарни узрок ових повреда, а тренутна студија је открила да већина прелома укључује кости лобање.
Reference
Rêgo ICQ, Vilarinho SMM, Rodrigues CKF, Correia PVAR, Jun-queira JLC, Oliveira LB. Oral and cranio‐maxillofacial trauma in children and adolescents in an emergency setting at a Brazil-ian hospital. Dent Traumatol 2020; 36(2): 167–73.
Haarbauer-Krupa J, Pugh MJ, Prager EM, Harmon N, Wolfe J, Yaffe K. Epidemiology of chronic effects of traumatic brain in-jury. J Neurotrauma 2021; 38(23): 3235–47.
Banihashem Rad SA, Esteves-Oliveira M, Maklennan A, Douglas GVA, Castiglia P, Campus G. Oral health inequalities in immi-grant populations worldwide: a scoping review of dental caries and periodontal disease prevalence. BMC Public Health 2024; 24(1): 1968.
Matos S, Johnson MD. Pediatric Craniomaxillofacial Fractures: A Review. Facial Plast Surg Clin 2024; 32(1): 1–12.
Cleveland CN, Kelly A, DeGiovanni J, Ong AA, Carr MM. Max-illofacial trauma in children: Association between age and mandibular fracture site. Am J Otolaryngol 2021; 42(2): 102874.
Teasdale J. Glasgow Coma Scale (GCS). In: Tate RL, editor. A Compendium of Tests, Scales and Questionnaires. London: Psychology Press; 2010. pp. 32–7.
Zhou C, Duan P, He H, Song J, Hu M, Liu Y, et al. Expert con-sensus on pediatric orthodontic therapies of malocclusions in children. Int J Oral Sci 2024; 16(1): 32.
Özdemir Kaçer E, Kaçer İ, Çağlar A. Pediatric Maxillofacial Trauma: Epidemiologic Study Between 2015 and 2020. MMJ 2022; 9(3): 225–30.
Kanala S, Gudipalli S, Perumalla P, Jagalanki K, Polamarasetty PV, Guntaka S, et al. Aetiology, prevalence, fracture site and management of maxillofacial trauma. Ann R Coll Surg Engl 2021; 103(1): 18–22.
Al-Hassani A, Ahmad K, El-Menyar A, Abutaka A, Mekkodathil A, Peralta R, et al. Prevalence and patterns of maxillofacial trauma: a retrospective descriptive study. Eur J Trauma Emerg Surg 2019; 48(4): 2513–9.
Collao-González C, Carrasco-Labra A, Sung-Hsieh HH, Cortés-Araya J. Epidemiology of pediatric facial trauma in Chile: A retrospective study of 7,617 cases in 3 years. Med Oral Patol Oral Cir Bucal 2014; 19(2): e99–105.
Boffano P, Roccia F, Zavattero E, Dediol E, Uglešić V, Kovačič Ž, et al. European Maxillofacial Trauma (EURMAT) in children: A multicenter and prospective study. Oral Surg Oral Med Oral Pathol Oral Radiol 2015; 119(5): 499–504.
Ulusoy E, Armağan C, Çağlar A, Er A, Akgül F, Çitlenbik H, et al. Evaluation of pediatric maxillofacial injury: Who is criti-cal? Pediatr Emerg Care 2022; 38(2): e871–5.
Mohammadi H, Roochi MM, Heidar H, Garajei A, Dallband M, Sadeghi M, et al. A meta-analysis to evaluate the prevalence of maxillofacial trauma caused by various etiologies among chil-dren and adolescents. Dent Traumatol 2023; 39(5): 403–17.
Kelimu K, Wusiman P, Li W, Huang B, Wu J, Zhan J, et al. Epi-demiology and Pattern of Pediatric Maxillofacial Trauma: A 5-Year Retrospective Study. J Craniofac Surg 2024; 35(1): 150–3.
Khan SR, Khan ZA, Hanif S, Riaz N, Warraich RA. Patterns of facial fractures in children. Br J Oral Maxillofac Surg 2019; 57(10): 1009–13.
Rodà D, Trenchs V, Curcoy AI, Martínez AD, Pou J, Luaces C. Epidemiology of Fractures in Children Younger Than 12 Months. Pediatr Emerg Care 2019; 35(4): 256–60.
Imahara SD, Hopper RA, Wang J, Rivara FP, Klein MB. Patterns and outcomes of pediatric facial fractures in the United States: a survey of the National Trauma Data Bank. J Am Coll Surg 2008; 207(5): 710–6. Erratum in: J Am Coll Surg 2009; 208(2): 325.
Kotecha S, Scannell J, Monaghan A, Williams RW. A four year retrospective study of 1,062 patients presenting with maxillo-facial emergencies at a specialist paediatric hospital. Br J Oral Maxillofac Surg 2008; 46(4): 293–6.
Fasola AO, Lawoyin JO, Obiechina AE, Arotiba JT. Inner city maxillofacial fractures due to road traffic accidents. Dent Traumatol 2003; 19(1): 2–5.
Ferreira PC, Amarante JM, Silva PN, Rodrigues JM, Choupina MP, Silva ÁC, et al. Retrospective study of 1251 maxillofacial fractures in children and adolescents. Plast Reconstr Surg 2005; 115(6): 1500–8.