КОНФРОНТИРАЈУЋИ ИДЕНТИТЕТИ НА БАЛКАНУ КАО БЕЗБЕДНОСНИ ИЗАЗОВ

Sažetak

Идентитет, било да је реч о националном/етничком, верском/конфесионалном или културном, представља један од кључних детерминатива којима појединац или заједница одређује ко су, чему припадају и(или) у шта верују. Међутим, иако идентитетско одређење има значајну улогу у изградњи заједништва и припадности, оно може постати и извор нестабилности, што је нарочито изражено у мултиетничким и мултиконфесионалним друштвима. Када се различити идентитети поставе у супростављен однос, односно када се користе као средство политичке манипулације, долази до пораста тензија. Историја је препуна примера у којима су разлике у идентитету биле покретач ратова, масовних страдања и друштвених подела. Уколико се идентитет представи као недодирљив и монолитан, односно када се перципира као искључив и непроменљив, он се манифестује као покретач и одржилац нестабилности. Пример дисолутивних процеса у бившој Југославији, са почетка 90-их, у име идентитетских разлика, један је од еклатантнијих. Последице ове антагонизације присутне су и данас, у увелико трећој деценији од завршетка компликованих сукоба на овом подручју. Опстајање реторике из 90-их и даље доводи до радикализације, јачања популизма и настојања да се идентитетске политике овдашњих држава наметну као прворазредно политичко питање. У раду се, полазећи од основних поставки идентитета, као конфронтирајуће категорије, анализира опстајање конфликтне реторике на простору бивше Југославије, која је и даље заснована на „непомирљивим идентитетским разликама”, односно какав утицај има овако успостављена „истина” на политичку и безбедносну стабилност региона