DISSOLUTION OF PARLIAMENT – LEGAL NATURE OF THE DISSOLUTION ACT AND POSSIBILITIES OF CONTROL
Abstract
The subject of this paper is the examination of the legal nature of the dissolution act and the consideration of the possibilities for controlling such an act. Dissolution, as a characteristic of the parliamentary system of government, is traditionally viewed as a political act, which implies that it is not subject to legal control. This paper reexamines this firmly rooted position in our legal theory on two levels. The first part of the paper discusses two cases of the power of the Bundestag's dissolution before the Federal Constitutional Court of Germany. The second part, drawing on Germany's experience and particularly considering the practice of dissolution in Serbia, critically analyzes the constitutional provisions of this institute. A special section is dedicated to analyzing relevant constitutional and legal provisions regarding whether the Constitutional Court of Serbia can control the act of dissolution. In addition to strict legal analysis, the paper also examines the justification of such possible actions.
Предмет овог рада је испитивање правне природе акта о распуштању и разматрање могућности контроле таквог акта. Распуштање као одлика парламентарног система власти традиционално се посматра као политички акт из чега произлази да не подлеже правној контроли. Такав, у нашој правној теорији врло чврсто укорењен став, у овом раду се преиспитује на два нивоа. У првом делу рада се разматрају два случаја контроле распуштања Бундестага пред Савезним уставним судом Немачке. У другом делу се са ослонцем на искуство Немачке, а нарочито узимајући у обзир праксу распуштања у Србији, критички анализирају уставна решења тог института. Посебан део чини анализа релеватних уставних и законских решења о о томе да ли Уставни суд може да контролише акт о распуштању. Поред строго правне анализе, посебно се разматра и питање оправданости таквог могућег поступања.
References
2. Barak, Aharon. 2006. The judge in a Democracy. Princeton – London: Princeton University Press.
3. Беширевић, Виолета. 2016. А један разлог мења све: контрола уставности Бриселског споразума у светлу доктрине политичког питања. Hereticus – часопис за преиспитивање прошлости XIV (1–2): 127–151.
4. Kommers, Donald P., Russell A. Miller. 2012. The Constitutional Jurisprudence of the Federal Republic of Germany. Durham – London: Duke University Press. https://doi.org/10.1515/9780822395386
5. Крбек, Иво. 1937. Дискрециона оцјена. Загреб: Југославенска академија знаности и умјетности.
6. Кузмановић Рајко. 2010. „Институт распуштања Скупштине у функцији остваривања уставности с освртом на примјену Србији”. У Два века српске уставности, ур. Александар Фира, Ратко Марковић, 1–15. Београд: Српска академија наука и уметности – Правни факултет Универзитета у Београду.
7. Lauvaux. Philipe. 1983. La dissolution des Assemblées parlementaires. Paris: Economica.
8. Lovik, Mary. 1983. “The Constitutional Court Reviews the Early Dissolution of the West German Parliament”. Hastings International and Comparative Law Review 7 (1): 79–124.
9. Лово, Филип. 1999. Велике савремене демократије. Сремски Карловци – Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића.
10. Lupia, Arthur, Kaare Strøm. 1995. “Coalition Termination and the Strategic Timing of Parliamentary Elections”. American Political Science Review 89 (3): 648–665. https://doi.org/10.2307/2082980
11. Маринковић, Танасије. 2016. „Анатомија једне одлуке – политиколошки поглед на закључак Уставног суда о уставности Бриселског споразума”. Hereticus – часопис за преиспитивање прошлости XIV (1–2): 100–126.
12. Марковић, Ратко. 1972. Покретање уставног спора о уставности нормативних аката. Београд: магистарски рад.
13. Марковић, Ратко. 1980. Извршна власт. Београд: Савремена администрација – ООУР Савремена књига.
14. Марковић Ђорђе. 2023a. Природа уставносудске функције. Београд: докторска дисертација.
15. Марковић, Ђорђе. 2023б. „Изборна хроника за 2023. годину”. Архив за правне и друштвене науке 118 (4): 99–120.
16. Микић, Владимир. 2023. Појмовник европске уставности. Београд: Службени гласник.
17. Орловић, Слободан, Наташа Рајић. 2018. Распуштање парламента – вршење или злоупотреба уставних овлашћења. Зборник радова Правног факултета у Новом Саду 52 (4): 1545–1557.
18. Петров, Владан. 2017. Парламентарно право. Београд: Правни факултет Универзитета у Београду.
19. Поповић, Драгољуб. 2024. „Глас за парламентарну републику”. Анали Правног факултета у Београду 62 (1): 105–123.
20. Rupp, Hans G. 1960. Judicial Review in the Federal Republic of Germany. The American Journal of Comparative Law 9 (1): 29–47. https://doi.org/10.2307/837853
21. Симовић, Дарко. 2008. Полупредседнички систем. Београд: Правни факултет у Београду – Службени гласник.
22. Симовић, Дарко, Слободан Орловић. 2023. Коментар Устава Републике Србије. Београд: Службени гласник.
23. Стефановић, Јован. 1940. О праву распуштања парламента (сепарат). Загреб.
24. Стојановић, Драган. 2016. Уставно правосуђе – Уставно процесно право. Ниш: Правни факултет у Нишу.
25. Strøm, Kaare, Stephen M. Swindle. 2002. “Strategic Parliamentary Dissolution”. The American Political Science Review 96 (3): 575–591. https://doi.org/10.1017/S0003055402000345
26. Томић Зоран Р. 2012. Коментар Закона о управним споровима (са судском праксом). Београд: Службени гласник.
27. Heckötter, Ulrike, Christoph Spielmann. 2006. “Schröder’s Dissolution of the Bundestag Approved”. European Constitutional Law Review 2: 5–20. https://doi.org/10.1017/S1574019606000058
