ПЛАНИРАНЕ СИТУАЦИЈЕ УЧЕЊА У ВРТИЋУ
Sažetak
С обзиром да се планирано учење у важећој концепцији разликује од планираног учења у претходним концепцијама, циљ истраживања је сагледавање начина подршке васпитача у планираним ситуацијама учења и њихове усклађености са актуелним програмом. У истраживању коришћена је десктиптивна метода, техника – анализа садржаја педагошке документације и инструмент – протокол за анализу педагошке документације. Сагледани су начини подршке васпитача у 50 прича о теми/пројекту. Резултати истраживања указују да су начини подршке васпитача претежно усклађени са програмом и да су заступљени у различитој мери: васпитачи у великој мери примењују начине подршке који су мање-више били присутни и у претходним концепцијама, док су у мањој мери присутни начини подршке који су у складу са важећом концепцијом. Све то говори о потреби да васпитачи разумеју разлике између планираног учења у различитим концепцијама и да примењују стратегије рада које су у складу са актуелном концепцијом.
Reference
Buđevac, N., & Kovačević, Z. (2020). Sagledavanje deteta i procesa učenja u novim Osnovama programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja. U: Opačić, Z. i Zeljić, G. (ur.). Programske (re)forme u obrazovanju i vaspitanju – izazovi i perspektive (463–476). Beograd: Univerzitet u Beogradu Učiteljski fakultet.
Corsaro, W. (1997). The sociology of childhood. Pine Forge Press. https://doi.org/10.1525/si.1999.22.1.101
Epstein, A. (2007). The intentional teacher: Choosing the best strategies for young children’s learning. National Association for the Education of Young Children.
Golubović-Ilić, I. (2020). Dete-istraživač – aktivni učesnik u svom razvoju. Uzdanica, 17(2), 295–311. https://doi.org/10.18485/uzdanica.2020.17.2.20
Krnjaja, Ž. (2011). Shvatanje razvoja kao orijentacija predškolskog kurikuluma. Pedagogija, 66(4), 541–551.
Krnjaja, Ž., & Pavlović Breneselović, D. (2012). Pedagoška dokumentacija: nevidljiva i vidljiva praksa. U Posebna pitanja kvaliteta u obrazovanju (117–131). Beograd: Filozofski fakultet, Institut za pedagogiju i andragogiju.
Krnjaja, Ž., & Pavlović Breneselović, D. (2022). Vodič za razvijanje teme/projekta sa decom. Beograd: Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
Leggett, N., & Ford, M. (2013). A fine balance: Understanding the roles educators and children play as intentional teachers and intentional learners within the early years learning Framework. Australasian Journal of Early Childhood, 38(4), 42–50. https:// doi.org/10.1177/183693911303800406.
Leggett, N. (2025). Intentional Teaching and the Intentionality of Educators: Time for Careful, Considerate, Collaborative, and Reflective Practice. Early Childhood Education Journal, 53, 1–9. https://doi.org/10.1007/s10643-023-01550-3
Pascal, C., & Bertram, T. (2009). Listening to young citizens: the struggle to make real a participatory paradigm in research with young children. European Early Childhood Education Research Journal, 17(2), 249–262. https://doi.org/10.1080/13502930902951486
Pavlović Breneselović, D., & Krnjaja, Ž. (2014). Osnove programa kao dimenzija kvaliteta predškolskog vaspitanja i obrazovanja. Pedagogija, 69 (2), 212–225.
Pavlović Breneselović, D., & Krnjaja, Ž. (2017). Kaleidoskop. Osnove diversifikovanih programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja. Beograd: Institut za pedagogiju i andragogiju, Filozofski fakultet.
Pravilnik o osnovama programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja „Godine uzleta“ (2018). Sužbeni glasnik RS – Prosvetni glasnik, 16/2018.
Rinaldi, C. (2006). In dialogue with Reggio Emilia: Listening, researching and learning. London: Routledge.
Samuelsson, I. P., & Carlsson, M. A. (2008). The Playing Learning Child: Towards a pedagogy of early childhood. Scandinavian Journal of Educational Research, 52(6), 623–641. https://doi.org/10.1080/00313830802497265
Sorin, R. (2005). Changing images of childhood - reconceptualising early childhood practice. International Journal of Transitions in Childhood, 1, 12–21.
Thornton, L., & Brunton, P. (2010). Bringing the Reggio Approach to your Early Years Practice (2nd ed.). Routledge. https://doi.org/10.4324/9780203850893
Vujičić, L. (2013). Razvoj znanstvene pismenosti u vrtiću: izazov za odgajatelje. Dijete, vrtić, obitelj : Časopis za odgoj i naobrazbu predškolske djece namijenjen stručnjacima i roditeljima, 19 (73), 8–10.
Vujičić, L. (2017). Razvoj znanstvene pismenosti u ustanovama ranog odgoja. Zagreb: Alinea, Rijeka: Učiteljski fakultet u Rijeci.
Woodrow, C. (1999). Revisiting images of the child in early childhood education: Reflections and considerations. Australian Journal of Early Childhood, 24(4), 7–12. https://doi. org/10.1177/183693919902400403
