PROCENA DIJAMETRA LUMENA GLAVNOG STABLA LEVE KORONARNE ARTERIJE KVANTITATIVNOM KORONARNOM ANGIOGRAFIJOM I OPTIČKOM KOHERENTNOM TOMOGRAFIJOM

Zlatko Mehmedbegovic; Dario Jelic; Djordje Mladenovic; Lazar Travica; Damjan Simic; Djordje Dukic; David Sarenac; Marko Ristic; Nikola Zejak; Dijana Bojovic; Goran Stankovic

doi:10.5937/medi0-63081

Zlatko Mehmedbegovic Univerzitetski klinički centar Srbije, Klinika za kardiologiju, Beograd, Srbija; Univerziteta u Beogradu; Medicinski fakultet, Beograd, Srbija
Dario Jelic Univerzitetski klinicki centar Srbije, Klinika za kardiologiju, Beograd, Srbija
Djordje Mladenovic Univerzitetski klinicki centar Srbije, Klinika za kardiologiju, Beograd, Srbija
Lazar Travica Univerzitetski klinicki centar Srbije, Klinika za kardiologiju, Beograd, Srbija
Damjan Simic Univerzitetski klinicki centar Srbije, Klinika za kardiologiju, Beograd, Srbija
Djordje Dukic Univerzitetski klinicki centar Srbije, Klinika za kardiologiju, Beograd, Srbija
David Sarenac Univerzitetski klinicki centar Srbije, Klinika za kardiologiju, Beograd, Srbija
Marko Ristic Univerzitetski klinicki centar Srbije, Klinika za kardiologiju, Beograd, Srbija
Nikola Zejak Univerzitetski klinicki centar Srbije, Klinika za kardiologiju, Beograd, Srbija
Dijana Bojovic Univerzitet u Beogradu, Medicinski fakultet, Beograd, Srbija
Goran Stankovic Univerzitetski klinički centar Srbije, Klinika za kardiologiju, Beograd, Srbija; Univerziteta u Beogradu, Medicinski fakultet, Beograd, Srbija https://orcid.org/0000-0002-9414-0885

DOI: https://doi.org/10.5937/medi0-63081

Ključne reči: optička koherentna tomografija, kvantitativna koronarna angiografija, glavno stablo leve koronarne arterije, korelaciona analiza, veličina lumena

Sažetak

Uvod: Precizna procena dimenzija lumena glavnog stabla leve koronarne arterije (LM) od ključnog je značaja tokom perkutane koronarne intervencije (PCI). Kvantitativna koronarna analiza (QCA) se rutinski koristi u kliničkoj praksi, dok stepen njenog slaganja sa intravaskularnim modalitetima visoke rezolucije, poput optičke koherentne tomografije (OCT), u LM segmentu nije u potpunosti razjašnjen.

Metode: U studiju je uključeno 30 bolesnika kod kojih je tokom praćenja sprovedena angiografija i OCT nakon PCI na LM. Analizirano je osam odgovarajućih parametara lumena dobijenih pomoću 2D QCA, 3D QCA i OCT. Razlike između metoda procenjivane su Friedmanovim testom, linearna povezanost analizirana je Pearsonovom korelacijom, dok je slaganje metoda ispitivano Bland–Altman analizom.

Rezultati: Uočene su značajne razlike između modaliteta za većinu analiziranih parametara lumena. QCA je pokazala snažnu linearnu povezanost sa OCT za referentne i srednje vrednosti lumena, dok je povezanost bila slabija za ekstremne (minimalne i maksimalne) dimenzije. Bland–Altman analiza je pokazala mala prosečna odstupanja između QCA i OCT, ali uz široke granice slaganja, što ukazuje na izraženu interindividualnu varijabilnost uprkos konzistentnosti na nivou grupe.

Zaključak: QCA obezbeđuje relativno konzistentne procene referentnih i srednjih dimenzija lumena u LM segmentu, ali pokazuje ograničenu korelaciju sa OCT, naročito za ekstremne vrednosti. Uprkos snažnoj linearnoj povezanosti, individualna varijabilnost merenja ostaje značajna, što potvrđuje OCT kao preferentni modalitet za preciznu procenu lumena, izbor veličine stenta i optimizaciju PCI na LM.