ODGOVOR NORDIJSKIH ZEMALJA NA RAT U UKRAJINI

Sažetak

Ova studija ispituje kako ruska invazija na Ukrajinu utiče na bezbednosne strategije nordijskih zemalja. U svetlu povećane pretnje, Švedska, Finska i Danska preispitale su svoje odbrambene strategije. Finska i Švedska, dugogodišnje pristalice neutralnosti i vojne nesvrstanosti, pristupile su NATO-u, dok se Danska u potpunosti uključila u odbrambenu saradnju Evropske unije. Komparativni metod korišćen je za analizu promena u politikama ovih država. Teorijski okviri, poput neorealizma, konstruktivizma i teorije upravljanja krizama, primenjeni su kako bi se objasnili razlozi njihovih odluka. Neorealizam objašnjava na koji način su percepcije ruske pretnje uticale na pristupe vojnoj integraciji, dok konstruktivizam ispituje uticaj identiteta i normi na oblikovanje spoljne politike. Teorija upravljanja krizama objašnjava kako su nordijske zemlje prilagodile svoje bezbednosne politike radi odgovora na međunarodne bezbednosne izazove. Kroz kvalitativnu analizu dokumenata i analizu diskursa istraženi su motivi koji su uticali na ove odluke. Nalazi ukazuju da je percepcija pretnje iz Rusije bila ključni pokretač promena u odbrambenim politikama nordijskih zemalja, što će imati dugoročne posledice ne samo po njih, već i po buduću ulogu NATO-a i Evropske unije u severnoj Evropi. Time ova studija doprinosi razumevanju načina na koji su ove države oblikovale buduću kolektivnu bezbednost u Evropi.