ИМА ЛИ МЕСТА РЕИНТЕГРАЦИЈИ КОД ОТКАЗА УГОВОРА О РАДУ ЗБОГ ИЗОСТАНКА РЕЗУЛТАТА РАДА ИЛИ НЕПОСЕДОВАЊА ЗНАЊА И СПОСОБНОСТИ ЗА ОБАВЉАЊЕ ПОСЛА
Sažetak
У пракси је неопходно правити разлику између отказа уговора о раду због неостваривања резултата рада и отказа због непоседовања знања и способности за обављање одређеног посла, будући да су у питању два отказна разлога, док правне празнине и недостатак судске праксе отежавају делотворно остваривање права на заштиту од неоправданог отказа. У том смислу, ауторка полази од поставке да правна одређеност и објективизација норматива рада доприносе спречавању злоупотребе права на отказ, да увођење законске обавезе утврђивања критеријума и надлежности за оцењивање знања и способности запослених доприноси већој правној сигурности у области заштите од неоправданог отказа, док сложенији отказни поступак може имати значајну улогу у превенцији настанка радних спорова. Такође, у чланку је закључено да важећа законодавна решења с правом трпе значајну критику, јер не могу бити иста за све отказне разлоге, те да реинтеграција, као правна последица незаконитог отказа, код овог отказног разлога нема практичног значаја.
Reference
Betten, L. (1993) Internanal labour law, Deventer – Boston
Crnić, Z. Momčilović, Z. (1983) Prestanak radnog odnosa - zaštita prava radnika, Zagreb
Dismissal, particularly for business reasons and Employment Protection, Thematic Report, November, (2011)
Protection against unjustified dismissal, International labour conference, Report III 82nd session 1995, International labour office, Geneva 1995
Termination of employment relationships, legal situation in Member States of the European Union, European Commission, Directorate general Employment, Social Affairs and Equal Opportunities, Unit D2, Manuscript completed in April 2006.
Wedderburn L. (1986) The worker and the law, London
Брајић, О. (2003) „Одредбе закона о одрживом запослењу и отказу“, Радно право у условима транзиције, Крагујевац
Вучковић, В. „Престанак радног односа“, Радно и социјално право, број 7-9/98.
Живановић, Б. (2013) „Спорови поводом престанка радног односа пред судом опште надлежности“ Заштита права у области рада (ур.Зоран Ивошевић), Београд
Живковић, Б. (2013) “Решење о престанку радног односа и отказ уговора о раду”, Билтен Врховног касационог суда Србије, број 3
Ивошевић, З. (2012) „Отказ уговора о раду од стране послодавца“, Заштита права у области рада, Београд
Ковачевић, Љ. (2016) Ваљани разлози за отказ уговора о раду, Београд
Ковачевић, Љ. (2013) Правна субординација у радном односу и њене границе, Београд
Лубарда, Б. А. (2012) Радно право, Расправа о достојанству на раду и социјалном дијалогу, Београд
Марковић, В. (2018) Престанак радног односа у општем режиму радних односа са обрасцима и актуелном судском праксом, Београд
Марковић, В. (2015) „Правне последице незаконитог отказа уговора о раду“, Право и привреда, бр.4-6
Миљковић М. (2002) “Незаконит и неоправдани престанак радног односа”, Право и привреда, број 1-4
Михајловић, П. (2004) “Престанак радног односа по сили закона и отказом уговора о раду од стране послодавца”, Правни живот, број 3-4
Поповић, М. (2020) Престанак радног односа, Београд
Трифуновић П. (2015), „Нови Закон о раду два спорна питања субординације“, Билтен врховног касационог суда,број 3
Чолић Б. (2006), “Отказ уговора о раду и могући облици заштитеправа запослених“, Радно и социјално право, број 1-6
Шундерић, Б. Ковачевић, Љ. (2017) Радно право, Београд
Позитивно правни прописи:
Закон о облигационим односима („Службени лист СФРЈ “ број 29/78, 39/85, 45/89 – одлука УСЈ и 57/89, „Службени лист СРЈ“ број 31/93, „Службени лист СЦГ“ број 1/2003 – Уставна повеља и „Службени гласник РС“ број 18/2020)
Закон о раду ("Службени гласник Републике Србије", бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 – одлука УС, 113/2017 и 95/2018)
Општи колективни уговор („Службени гласник Републике Србије“ бр. 50/2008, 104/2008 и 08/2009)
Посебан колективни уговор за запослене у основним и средњим школама и домовима ученика ("Службени гласник Републике Србије", бр. 21/15, 92/20
Судска пракса:
Пресуда Врховног касационог суда Рев2 533/11 од 06.10.2011. године
Пресуду Апелационог суда у Новом Саду– ГЖ 1 2034/12 од 10.09.2012. године
Пресуда Врховног касационог суда Рев2 1196/16 од 29.06.2016. године
Пресуда Врховног касационог суда Рев2 841/16 од 21.12.2016. године
Пресуда Врховног касационог суда Рев2 1196/16 од 29.06.2016. године
Пресуда Врховног касационог суда Рев2 1146/16 од 08.09.2016. године
Пресуда Врховног касационог суда Рев2 660/17 од 07.12.2017. године
Пресуда Врховног касационог суда Рев2 2008/15 од 9.12.2015. године).
Пресуда Апелационог суда у Kрагујевцу Гж1 1476/10 од 12.01.2011. године, http://www.kg.ap.sud.rs/gz-1.-1476.10.html, 10.09.2015.,
Пресуда Апелационог суда у Новом Саду Гж1 2978/12 од 26.11.2012. године, http://www.ns.ap.sud.rs/index.php/src/sudska-praksa/271-gz1-2978-12, 10.09.2015.
Autori koji objavljuju u ovom časopisu pristaju na sledeće uslove:
- Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga "Creative Commons Attribution licencom" koja omogućava drugima da dele rad, uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.
- Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju članka objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je članak izvorno objavljen u ovom časopisu.
- Autorima je dozvoljeno da postave objavljeni članak onlajn (npr. u institucionalni repozitorijum ili na svoju internet stranicu) pre ili tokom postupka prijave rukopisa, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavljenog članka.
