Ремилитаризација и борба за економску експлоатацију Арктика у сенци рата у Украјини

Sažetak

Циљ рада је да се анализирају најзначајније импликације савремених међународних односа по безбедност Арктика. Као рефлексија актуелних глобалних дешавања, са исходиштем у украјинском конфликту, подручје Арктика предмет је релативно интензивне (ре)милитаризације с обе стране, али и војно – безбедносне реконфигурације, у смислу да је НАТО, пријемом Финске и Шведске у чланство, значајно учврстио своју позицију на балтичком, нордијском и арктичком правцу те ојачао своје непосредно присуство на руској граници. Анализа предмета истраживања реализована је у теоријском оквиру науке о међународним односима, уз кориштење одабраних научних метода, а као један од закључака спроведене анализе намеће се констатација да је, управо одражавајући стање у савременим међународним односима и њихову, између осталог, изражену милитантну димензију, војна безбедност Арктика предоминантна у односу на остале димензије његове безбедности. При томе, додатни отежавајући моменат представља и „кинески фактор“, односно тенденција НР Кине да се, преко руског Арктика, постепено наметне као незаобилазан чинилац у политичким, привредним, али и безбедносним процесима у региону, о чему изразито негативан став директно испољавају западне арктичке земље предвођене САД, док Руска Федерација дугорочно мора водити рачуна да кинеско присуство и утицај у региону не пређу „прихватљиве оквире“.