ИЗМЕЂУ РЕЧИ И КАМЕНА: ПРЕДСТАВЕ ХРАМОВА У ПУТОПИСИМА ГРИГОРИЈА БОЖОВИЋА КРОЗ ПРИЗМУ КОНСТИТУИСАЊА СВЕТОГ  ПРОСТОРА

Теодора Бојовић Красић

doi:10.5937/bastina36-65277

Теодора Бојовић Красић Институт за српску културу Приштина – Лепосавић

DOI: https://doi.org/10.5937/bastina36-65277

Ključne reči: теорија простора, књижевност, историја уметности, естетика, Григорије Божовић, хијерофанија, хијеротопија.

Sažetak

. Ходочаснички путописи Григорија Божовића сведоче о широком рецепцијском домету. У овом раду истраживање ће бити усмерено ка компаративном разматрању књижевних и естетичких стратегија представљања храмова и конституисања сакралног простора у интердисциплинарном оквиру историје уметности, естетике и науке о књижевности. Грађа је ексцерпирана из већег броја путописа садржаних у књизи На хаџилуку, са посебним освртом на путописе ,,Кичевска пречиста” и ,,Покрај лабудове песме Рада Неимара”, који се издвајају као најрепрезентативнији примери постављеног проблема. Теорија простора биће успостављена као интегративни теоријски оквир који повезује поставке историје уметности и науке о књижевности. Поетика сакралног простора омогућиће сагледавање храмова у Божовићевим путописима у двострукој перспективи: као уметничко-архитектонске објекте и као књижевне представе. Функционални описи храмова и духовно-симболичка димензија издвојених путописно-репортерских записа биће анализирани у њиховом међусобном односу, кроз призму конституисања светог простора, у оквиру хијеротопијског и хијерофанијског приступа.

Reference

ИЗВОР

Божовић 2016: Григорије Божовић. На хаџилуку, Путописи и приче о храмовима и духовницима. Београд: Службени гласник.

ЛИТЕРАТУРА

Бичков 1991: Виктор Василевич Бичков. Византијска естетика: теоријски проблеми. Београд: Просвета.
Бојовић 2006: Драгиша Бојовић. ,,Елементи свештеног језика у прози Григорија Божовића”. Језик и стил Григорија Божовића: зборник са научног скупа одржаног 16. и 17. фебруара 2005. године у Косовској Митровици и Зубином Потоку. Драгиша Бојовић (ур.). Косовска Митровица: Филозофски факултет; Зубин Поток: Стари Колашин, 93–99.
Бојовић 2016: Драгиша Бојовић. ,,Ненадмашни ходочасник”. Божовић, Григорије. На хаџилуку, Путописи и приче о храмовима и духовницима. Београд: Службени гласник, 9–20.
Бојовић 2018: Јована Бојовић. ,,Семантички аспекти топонима у књижевном тексту Григорија Божовића”. Византијско-словенска чтенија 1. Ниш: Центар за византијско-словенске студије Универзитета у Нишу, Међународни центар за православне студије, Центар за црквене студије, 421–433.
Бојовић 2020: Јована Бојовић. ,,Лингвистичка запажања Григорија Божовића”. Зборник Матице српске за књижевност и језик, књига 68, свеска 1, 169–185.
Бојовић 2021: Драгиша Бојовић. ,,Игњат и Игњатије. Страдање књижевника Григорија Божовића”. Печат, Култура, број 669.
Елијаде 2003: Мирча Елијаде. Свето и профано. Превео са француског Зоран Стојановић. Сремски Карловци, Нови Сад: Издавачка кућа Зорана Стојановића.
Женарју 2014: Ивана Женарју. ,,Представе и култ мученице Босиљке у Пасјану”. Зборник Матице српске за ликовне уметности 42. Нови Сад: Матица српска, 87–202.
Женарју Рајовић 2016: Ивана Женарју Рајовић. Црквена уметност XIX века у Рашко-призренској епархији (1839–1912). Институт за српску културу Приштина/Лепосавић.
Јевтовић 1996: Миленко Јевтовић. Личност и књижевно дело Григорија Божовића. Зубин Поток: Стари Колашин, Приштина: Нови свет, Институт за српску културу.
Лазић 1997: Милорад Лазић. Естетика Доментијанових житија. Подгорица: Октиох.
Лидов 2009: Алексеи Лидов. Иеротопия. Пространственные иконы и образы парадигмы в византийской культуре. Москва: Дизайн. Информация. Картография.
Lidov 2015: Alexei Lidov. „Creating the Sacred Space. Hierotopy as a New Field of Cultural History”. Spazi e percorsi sacri. Ed. Chiara Cremonesi and Laura Carnevale. Padova: Libreria Universitaria, 61–90.
Лотман 1976: Јуриј Михајлович Лотман. Структура уметничког текста. Београд: Нолит.