MANAGEMENT OF CREATIVITY - PERSPECTIVES AND DEVELOPMENT IN THE SECTOR OF CULTURE IN SERBIA
Abstract
Culture, as a complex social phenomenon, represents the integration of material and spiritual aspects of human life, encompassing artistic expressions, ways of life, customs, moral values, language, and education. This paper explores the challenges and dynamics of managing cultural institutions in Serbia, with a focus on their adaptation to contemporary cultural and economic trends. Cultural institutions, as bearers of cultural identity and heritage, are tasked with fostering creativity and preserving cultural values while simultaneously responding to the demands of efficient and sustainable management. Given the complexity of the cultural sector, successful management of these institutions requires an interdisciplinary approach that integrates cultural, sociological, economic, political, and aesthetic dimensions. In Serbia, where cultural institutions operate within the context of post-transitional changes and shifting socio-economic conditions, their survival and development depend on their ability to address key issues such as their role in the cultural market, funding models, external positioning, and audience engagement. Although these institutions do not primarily aim for profit generation, their sustainability hinges on their capacity to balance artistic freedom with market imperatives. The paper analyzes the evolution of approaches to managing cultural institutions in Serbia, emphasizing the importance of fostering creativity and innovation as key drivers of institutional success and societal recognition. By developing new management models, cultural institutions can enhance their efficiency, strengthen their position in the cultural landscape, and ensure the continuous growth of the creative industries.
References
Александер 2007: Александер Д. Викторија. Социологија уметности:Истраживање лепих и
популарних форми, Клио, Београд
Александер – Смит: 2005:135-150 /Alexander, J.& Smith. P. Снажан програм у културној социологији:
елементи структуралне херменеутике. Sociological Theory, 22(1).
Аристотел, 1955: Аристотел. О песничкој уметности, Култура, из Предговора, стр ХХХVII
Волхајм 2002: Волхајм Р. Уметност и њени предмети, Клио, Београд
Драгићевић-Шешић/Стојковић 2007: Драгићевић-Шешић М., Стојковић Б.Култура, менаџмент,
анимација и маркетинг, Клио, Београд, 2007
Ђукић- Дојчиновић и др. 2007: Ђукић В., Дојчиновић В., Срећков Д., Боснић Д. Стратешка
анализа као основа стратешког планирања и развоја културе у АП Војводини, Зборник
радова Факултета драмских уметности, бр.11-12, Београд
Жолтан - Коковић 2017: Жолтан Л., Коковић Д., Социологија културе: са елементима културне антроплогије, Mediteran publishing, Београд
Зуровац 1997: Зуровац М. Детињство и зрелост уметности, Прва књига, Плато, Београд
Иголтон 2000 : Иголтон. Т., Идеја културе/ Eagleton, T. Blackwell
Илић 1991: Илић М. Социологија културе и уметности, Научна књига, Београд
Јањић 2016: Јањић Д.,Максимовић С.,Веселиновић С. Повезаност стратегијског
планирања у односу на буџетске процесе, Зборник радова „The National Scientific Conference
-Law 2016”,Факултет за индустријски менаџмент, УниверзитетУнион, Београд
Јовановић 2019 : Јовановић Ђ. Водич кроз лавиринте државне управе за будуће професионалце у
култури. Друго допуњено издање. Београд: . Београд: Деск Креативна Европа,
Минитарство културе и информисања.
Клосковска 2005: Клосковска А. Социологија културе, Чигоја штампа, Београд
Коделупо 1995: Коделупо Вани. Тржишна комуникација, Клио, Београд
Коковић 2005: Коковић Д. Узроци кашњења у конституисању неких социолошких дисциплина код нас. Београд: Сто година социологије у Србији, Српско социолошко друштво,195-210.
Коковић 2013: Коковић Д. Криза културе у Србији. Социолошки преглед 47(3), 385–401., 385–401.
Кребер – Клакхон 1952: Kroeber, A. L., & Kluckhohn, C.,Култура: Критички преглед појмова и дефиниција/Culture: A Critical Review of Concepts and Definitions. Harvard University Press.
Мандић -Ристић 2014: Мандић Т., Ристић И. Психологија креативности, Факултет драмских уметности,
Институт за позориште, филм, радио и телевизију, Београд
Маслов 1982: Маслов А. Мотивација и личност, Нолит, Београд
Микић, 2015: Микић Х. Локални развој & Културне индустрије, Фондација Група за креативну
економију, Београд
Никодијевић 2006: Никодијевић Д. Маркетинг у уметности, Мегатренд универзитет, Београд
Опачић- Субашић 2016: Опачић Б., Субашић Б. Културне потребе и навике грађана Србије, Завод за
проучавање културног развитка, Београд
Петровић 1978:Петровић Р. Основи социологије културе. Београд: Завод за уџбенике.
Платон 2002: Платон. Држава( Πολιτεία, Politeia, oko 380. п.н.е). Пето Издање, Превели: Вилхар
А.,Павловић Б.,Београдски издавачки графички завод, Београд
Прњат 1986: Прњат Б. Културна политика, Савремена администрација, Београд
Пуфендорф 1688: Pufendorf, S,De iure naturae et gentium [О праву природе и народа]. Oxford
Ранковић 1967: Ранковић М. Социологија уметности, Уметничка академија, Београд
Расел 2010:Russell. P.,Глобализација концепта креативних индустрија: Путујуће политике и транснационалне политичке заједнице/Globalizing the Creative Industries Concept: Travelling Policy and Transnational Policy Communities. Часопис за менаџмент уметности, право и друштво/The Journal of Arts Management, Law, and Society 40(2). University Press.
Редфилд 1947: Redfield, R.The folk society. American Journal of Sociology, 52(4)
Тадић 2021:Тадић Д.Деск Креативна Европа Србија као јединствени актер система културе у Србији: мисија и активности. У Хомо Еуропаеус и глобална места Европе, Креативна Европа Извештај. Преузето са https://www.seecult.org/sites/default/files/attachments/forum-kreativnaevropa-beograd-program.pdf.
Томић 2018: Томић Т.Културни обрасци и савремене праксе: Социолошка и антрополошка истраживања. Нови Сад: Филозофски факултет, Универзитет у Новом Саду.
Хердер 1784/1791: Herder, J. G., Идеје за филозофију историје човечанства/Ideen zur Philosophie der Geschichte der Menschheit. Berlin: Weidmann.
Џемидок 2002: Bogdan Dziemidok, "Уметност, културни народни идентитет и глобализација". Филозофски вестник, Вол.XXIII, бр.3.
