EPIDEMICS IN SERBIA DURING THE WARS 1912-1918. : CONTRIBUTION TO VICTIM QUANTIFICATION
Abstract
The aim of this paper is to point out the part of different epidemics in the reduction of population in Serbia during the First and Second Balkan Wars (1912 – 1913) and the First World War (1914 – 1918). In addition to suffering on the battlefield, the war conditions of life also led to the culmination of various diseases and the appearance of various major and minor, local, regional and world epidemics. By comparing data from the 1910-1913 census and in 1921 there was a population reduction of 526,430. (4,393,315: 3,866,885). Various infectious diseases took significantly more lives than all other causes combined, including war. According to accepted estimates, during the war years, infectious diseases took about 360,000 lives. The typhus epidemic, which affected the whole of Serbia during the first half of 1915, took about 135,000 lives. This paper is largely based on the analysis of church registers of the dead, and it points out several different local epidemics that affected the Serbian army and civilian population during the war years with great mortal consequences which took about 110,000 lives. These epidemics appeared during the all war years, associated or not associated with each other, and in different territories. These epidemics were: cholera, smallpox, diphtheria, dysentery, scarlet fever, whooping cough, etc.
References
Kњига цркве бранковинске храма Светих Арханђела, за уписивање умрлих, за 1917–1921. (дигитализовано – Историјски архив Ваљево)
Књига цркве грачаничке (Поћута), храма Светог Арханђела Михаила, за уписивање умрлих, за 1911–1928. годину. (дигитализовано – Историјски архив Ваљево)
Књига цркве десинске, храма Светих четрдесет мученика, за уписивање умрлих за период 1902-1918 (Историјски архив Пожаревац)
Књига цркве драчићке, храма Светих Апостола за уписивање умрлих, за 1907–1925. годину (дигитализовано – Историјски архив Ваљево).
Kњига цркве каранске, храма Светих Благовести, за уписивање умрлих, за период 1914–1917. (дигитализовано – Историјски архив Ужице).
Књига цркве моравичке, храма Светог Архангела Гаврила, за уписивање умрлих, за период 1916-1918 – парохија С. Поповића (дигитализовано – Удружење Челник, Љиг).
Kњига цркве косјерићке, храма Рожденства Свете Богородице, за уписивање умрлих, за период 1909–1931. (дигитализовано – Историјски архив Ужице).
Књига цркве паланачке, храма Светог Преображења Господњег, за уписивање умрлих за период 1915-1924 (Историјски архив Смедеревске Паланке)
Књига цркве пустињске (Поћута), храма Светог Ваведенија, за уписивање умрлих, за 1911–1924. годину. ( дигитализовано – Историјски архив Ваљево).
Kњига цркве ражанске, храма Упокојенија Свете Богородице, за уписивање умрлих, за период 1903–1929. (дигитализовано – Историјски архив Ужице)
Kњига цркве севојничке, храма Светог Архангела Гаврила, за уписивање умрлих, за период 1907–1918. (дигитализовано – Историјски архив Ужице)
Kњига цркве севојничке, храма Светог Архангела Гаврила, за уписивање умрлих, за период 1992-1893 и 1918-1923. (дигитализовано – Историјски архив Ужице)
Kњига цркве сечоречке, храма Светог Великомученика Георгија, за уписивање умрлих, за период 1915–1919. (дигитализовано – Историјски архив Ужице)
Књига цркве славковачке, храма Светог Преображења, за уписивање умрлих, за период 1915-1935 (дигитализовано – Удружење Челник, Љиг)
Kњига цркве стапарске, храма Светог Архистратига Михаила, за уписивање умрлих, за период 1913–1932. (дигитализовано – Историјски архив Ужице)
Kњига цркве ужичке храма Светог Великомученика Георгија, за уписивање умрлих, 1915–1918. годину. (дигитализовано – Историјски архив Ужице)
Књига цркве цветановачке, храма Сабора Светог Архангела Гаврила, за уписивање умрлих, за период 1914-1930 (дигитализовано – Удружење Челник, Љиг)
Књига цркве ћелијске (Лелић), храма Арханђела Михаила, за уписивање умрлих, за 1903–1921. годину. (дигитализовано – Историјски архив Ваљево).
Ortsverzeichnis fur das von den k.u. k. Truppen besetzte Gebiet Serbiens, Belgrade 1917 / Државни архив Србије, Библиотека, Фонд старе и ретке књиге
„Закон о уређењу санитетске струке и чувању народног здравља“ из 1881, у: Санитетски зборник закона, уредаба, расписа и преписа, књ.2, св. 1, Београд 1881, 91-104.
Литература
Антић 1925: Димитрије Антић. „Пегави тифус у Крагујевцу у I резервној болници 1914-1915“. Историја српског војног санитета – наше ратно санитетско искуство. Зборник радова. Ур. Станојевић Владимир. Београд 1925 (реиздање: Београд: Војноиздавачки и новински центар 1992), 314–328.
Арсић 2000: Мирољуб Арсић. „Црквене матичне књиге у законским прописима Кнежевине Србије“. Архивски преглед, 1-4/1996/97 (изд. 2000).
Брашанац 1992: Јован Брашанац. „Учешће у српској војсци и помори становништва пријепољског краја у периоду 1912–1918. године“. Зборник симпозијума Сеоски дани Сретена Вукосављевића, том 14. Пријепоље: Општинска заједница образовања, 191–203.
Були 1925: Мориц Були. „Моја бактериолошка искуства у ратовима 1912–1918“. Ур. Станојевић Владимир. Београд (реиздање: Београд: Војноиздавачки и новински центар 1992), 514–23.
Видановић 2021: Предраг Видановић. Бугарска окупациона политика у Србији (1915-1918) : три документа о Моравској војно-инспекцијској области. Пирот: Историјски архив у Пироту.
Денда 2015: Далибор Денда. „Српски ратни заробљеници у Првом светском рату“.У: Први светски рат, Србија, Балкан и велике силе“. Ур. Перишић Мирослав. Београд: Архив Србије, 17-37.
Ђенић 1985: Милисав Ђенић. „Епидемије тифуса и шпанске грознице на Златибору у време Првог светског рата“. Ужички зборник, бр. 14/1985, 151–164.
Јагодић 2015: Милош Јагодић. „Процена демографских губитака Срба у периоду 1910–1921”. Српске студије, вол.6/2015, 11–65.
Јосимовска 2014: Верица Јосимовска. Епидемиитево Вардарскиот делна Македонија и борбата со нив за времена војните (1912–1918). Штип: „2-ри Август.
Коларевић 2020: Владета Коларевић. Ђављи ујам, белешке из народног живота : (1976-1983). Аранђеловац: Удружење Баштина и будућност, 310-313.
Кривошејев 2020: Владимир Кривошејев. Епидемија шпанске грознице у Србији 1918-1919, са посебним освртом на ваљевски крај. Нови Сад: Прометеј; Београд: РТС Издаваштво, 2020.
Кривошејев 2021а: Vladimir Krivošejev. „Posledice pandemije španske groznice u Valjevskom srezu“. Istorija 20. veka, god. 39, 1/2021, 35-52.
Кривошејев 2021б: Владимир Кривошејев. „Последице пандемије шпанске грознице 1918-1919. године у делу смедеревског округа – у паланачком и великоорашком срезу“. Смедеревски зборник бр. 8/2021, 77-104.
Кривошејев 2022: Владимир Кривошејев. Епидемија шпанске грознице у Србији 1918-1919. : од занемарене до погубне болести. Нови Сад: Прометеј, 2022 (у процесу припреме за штампу).
Кривошејев–Кривошејев и др. 2020: Владимир Кривошејев – Јелена Кривошејев – Ален Радосављевић. „Смртне последице епидемије шпанске грознице 1918. године у Каменичком срезу Ваљевског округа“. Војно-историјски гласник 2/2020, 56-86.
Кривошејев–Јовановић 2021: ВладимирКривошејев – Јован Јовановић. „Убикација положаја старог ратничког гробља у Ваљеву“. Саопштења, бр. 53/2021, 183-200.
Лазаревић Илић–Кривошејев 2015: Драгана Лазаревић Илић–и Владимир Кривошејев. Ваљево 1914-1915. године : град болница. Ваљево: Народни музеј Ваљево.
Микић–Недок и др. 2010: Драган Микић – Александар Недок – Бранислав Поповић. „Заразне болести у српској војсци и народу 1914. и 1915. године“. У: Српски војни санитет 1914–1915. године. Ур. А. Недок и Б. Поповић. Београд: Управа за војно здравство Министарства одбране Републике Србије и Академија медицинских наука Српског лекарског друштва, 181-204.
Микић–Поповић и др. 2008: Драган Микић – Бранислав Поповић – Радован Чеканац – Петар Ћурчић – Јово Зељковић – Мирослав Видановић. „Заразне болести и рад српског војног санитета на њиховој превенцији и лечењу на Солунском фронту 1917–1918. године“. Војносанитетски преглед, вол. 65/2008 супл, 59–69.
Миленковић 2007: Тома Миленковић. Трстеник и околина у Првом светском рату 1914–1918. Београд: Институт за савремену историју.
Миловановић 1921: Милован Миловановић. “Санитетске прилике у Србији за време Аустро – угарске окупације од 1915 – 1918. године“. Српски архив за целокупно лекарство, год. XXIII 3-4/1921, 132-134.
Младеновић 2015: Милан Младеновић. Азбуковица у паклу рата 1914-1918, цивилне жртве. Љубовија: Библиотека Милован Глишић.
Мраовић–Вигњевић и др. 2019: Маријана Мраовић – Зоран Вигњевић – Дарко Маринковић. Попис војних и цивилних губитака Краљевине Србије у људству у Првом светском рату : Архивска грађа Војног архива. Београд: Медија центер Одбрана, 5-25.
Недок 2017: Александар Недок. Ваљево - српски ратни хируршки центар и град-болница у епицентру велике епидемије 1914 – 1915. Ваљево: Народни музеј Ваљево.
Недок–Тодоровић и др. 2018а: Aleksandar Nedok – Todorović Veljko – Dragan Mikić. „The Serbian army medical corps during the breaktrough on the Thessaloniki front and liberation of Serbia in 1918. Part I, Surgical field hospitals during the breaktrough on the front and pursuit of the enemy, september-oktober 1918“. International historical-comparative analisis of the Thessaloniki front operations 1916-1918. Conference Procedings. November 5th – 6th, 2018, Belgrade, Serbia: 337–357.
Недок–Тодоровић и др. 2018б: Aleksandar Nedok – Todorović Veljko – Dragan Mikić. „The Serbian army medical corps during the breaktrough on the Thessaloniki front and liberation of Serbia in 1918. Part II: Medical corps activity after the capitulation of Bulgaria (september-november): Malaria relapses explosion and Influenca epidemy“. International historical-comparative analisis of the Thessaloniki front operations 1916-1918. Conference Procedings. November 5th – 6th, 2018, Belgrade, Serbia: 359–376.
Николић 1933: А. Николић. “Пегавачко гробље у Ваљеву, гробље без крстова које суза не кваси и на коме се воштаница не пали”. Правда, 15. јануар 1933, 5.
Петровић–Кривошејев 2022: Зорица Петровић – Владимир Кривошејев. „Последице пандемије шпанске грознице 1918-1919. године на територији општине Аранђеловац“. Шумадијски анали, бр. 12/2022 (у редакцијској процедури).
Поповић 2000: Љубодраг Поповић. „Попис становништва Ваљевског округа у I светском рату“. Гласник Историјског архива Ваљево, бр. 34/2000, 159–170.
Поповић–Микић и др. 2008: Бранислав Поповић – Драган Микић – Јован Зељковић – Радован Чеканац – Мирослав Видановић. „Маларија у српској војсци на Солунском фронту са посебним освртом на почетак епидемије половином 1916. године“. Општа медицина, вол. 14, бр. 1-2/2008, 37-44.
Протић 1925: Ђорђе Протић. „Маларија на Солунском фронту“. Историја српског војног санитета – наше ратно санитетско искуство. Зборник радова. Ур. Станојевић Владимир. Београд 1925 (реиздање: Београд: Војноиздавачки и новински центар 1992), 436-452.
Радосављевић 1925: Радосављевић Александар, „О инфлуенци по својим и туђим искуствима у току Светског рата“. Историја српског војног санитета – наше ратно санитетско искуство. Зборник радова. Ур. Станојевић Владимир. Београд 1925 (реиздање: Београд: Војноиздавачки и новински центар 1992), 470–487.
Ранковић 2007: Здравко Ранковић. Ваљевска болница : споменица о њеној 140. годишњици (1867–2007). Ваљево: Издавачко предузеће Колубара.
Станојевић 1925: Владимир Станојевић. „Колера у балканским ратовима 1912 – 1913“. Историја српског војног санитета – наше ратно санитетско искуство. Зборник радова. Ур. Станојевић Владимир. Београд 1925 (реиздање: Београд: Војноиздавачки и новински центар 1992), 309-313.
Станојевић 1938: Владимир Станојевић. „Рад санитета за време пробоја Солунског фронта“. Ратник: месечни војни лист, том 54, део 9/1938, 160–187.
Станојевић 1958: Владимир Станојевић. „Епидемија пегавца у српској војсци 1914/15“. Војносанитетски преглед, вол. 15 (7–8)/1958, 592–93.
Стефановић 1925: Светислав Стефановић. „Фрагменти грађе за историју нашег повлачења и изгнанства“. Историја српског војног санитета – наше ратно санитетско искуство. Зборник радова. Ур. Станојевић Владимир. Београд 1925 (реиздање: Београд: Војноиздавачки и новински центар 1992), 367-413.
Трајковић 1980: Љубица Трајковић. Kазивања о старом Ваљеву, Ваљево: приватно издање Драгољуба Трајковића, штампа: Штампарија Милић Ракић, Ваљево.
Чеканац–Ћурчић и др. 2010: Радован Чеканац – Петар Ћурчић – Јово Зељковић – Мирослав Видановић. „Заразне болести и рад српског војног санитета на њиховој превенцији и лечењу на Солунском фронту 1917–1918. године“. Српски војни санитет 1914–1915. године, Зборник радова. Ур. Александар Недок и Бранислав Поповић. Београд: Управа за војно здравство Министарства одбране Републике Србије и Академија медицинских наука Српског лекарског друштва, Београд, 205-250.