Reč gostujućih urednika
Tokom protekle decenije imali smo divnu priliku da zakoračimo u neverovatno polje istraživanja mikrobiote. Ljudsko telo naseljeno je kvadrilionima mikroba objedinjenih pod imenom „ljudska mikrobiota“, u čiji sastav ulaze bakterije, arheobakterije, virusi i eukariotski mikroorganizmi u različitim komensalnim, mutualističkim ili patogenim interakcijama sa domaćinom, koji igraju važnu ulogu u održavanju opšteg zdravlja i blagostanja ljudi.
Ubrzani razvoj metoda sekvenciranja DNK, metagenomike i bioinformatike, zajedno sa poboljšanjima u metodologijama kultivacije bakterija, otvorili su mogućnosti za novu eru u istraživanju mikrobiote, posebno u oblasti novih terapijskih pristupa zasnovanih na modulaciji crevne mikrobiote i razvoju novih probiotika, postbiotika i prebiotika koji rešavaju specifične potrebe i pitanja potrošača.
Prema FAO/WHO, probiotici su definisani kao „živi mikroorganizmi koji kada se daju u adekvatnim količinama imaju pozitivan zdravstveni efekat na domaćina“. U poslednje vreme je oblast istraživanja probiotika uveliko napredovala, što je rezultovalo akumulacijom velike količine znanja koje pomaže da se razume uloga mikrobiote u ljudskom zdravlju, kao i da se podstakne razvoj novih strategija za modulaciju mikrobiote. Nedavno je trend upotrebe komensalnih bakterija kao probiotika za uspostavljanje crevne homeostaze na prirodan način otvorio vrata novoj vrsti probiotika nazvanih „probiotici sledeće generacije“, koji su zasnovani na kultivaciji komensalnih bakterija iz creva.
Pored toga, utvrđeno je da metabolički nusproizvodi, mrtvi mikroorganizmi ili drugi neživi proizvodi mikroorganizama, nazvani „postbiotici“, mogu da imaju izuzetan pozitivan zdravstveni efekat na domaćina. Termini kao što su „neživi probiotici“, „paraprobiotici“, „gostbiotici“, „probiotici inaktivirani toplotom“, ili, najčešće, „postbiotici“, odnose se na nežive organizme i/ili njihove komponente koje imaju pozitivne zdravstvene efekte na domaćina.
Na kraju, ali ne i najmanje važno, prebiotici, opisani kao „nesvarljivi sastojci hrane koji blagotvorno utiču na domaćina tako što selektivno stimulišu rast i/ili aktivnost jedne ili ograničenog broja bakterija u debelom crevu, i na taj način poboljšavaju zdravlje domaćina“, mogu da modulišu sastav crevne mikrobiote, služeći kao hrana za crevne bakterije. Degradacijom prebiotika nastaju produkti, kao što su kratkolančane masne kiseline, koji se oslobađaju u krvotok, što posledično utiče ne samo na gastrointestinalni trakt, već i na druge udaljene organe.
Kako bismo preneli znanja stečena tokom ovog uzbudljivog putovanja farmaceutima, drugim zdravstvenim radnicima i široj akademskoj javnosti, prihvatili smo poziv da uređujemo specijalno izdanje pod naslovom „Terapeutici zasnovani na crevnoj mikrobioti“, gde smo se potrudili da na jednom mestu objedinimo sva do sada akumulirana znanja vezana za nove terapeutske pristupe u prevenciji i lečenju raznih bolesti putem modulacije crevne mikrobiote.
Gostujući urednici
dr Nataša Golić, naučni savetnik
Institut za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, Univerzitet u Beogradu
Grupa za interakcije probiotika i mikrobiote sa domaćinom
dr Miroslav Dinić, viši naučni saradnik
Institut za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, Univerzitet u Beogradu
Grupa za interakcije probiotika i mikrobiote sa domaćinom