Параметри просторног комфора у архитектури / Parameters of spatial comfort in architecture

Ključne reči: arhitektura, prostorni komfor, prostornost, ljudske potrebe

Sažetak


Перцепција реалности се доживљава путем чула, од којих свако у извесној мери доприноси формирању представе о осећају комфора. Када је у питању доживљај простора и просторности, најдоминантнији су визуелни и тактилни утицаји, чије информације надјачавају остала чула. У науци је опште прихваћено мишљење да постоји неколико основних категорија комфора – визуелни, термички, аудиторни (звучни), олфакторни (мирисни) и хигијенски комфор. За разлику од претходно поменутих термина, просторни комфор није јасно дефинисан, иако је један од кључних термина када се говори о људским потребама и функционалности простора у архитектури. Поред широке примене у пракси и чињенице да још увек не постоји јасно одређење овог термина у науци, његова примена се подразумева као еквивалент угодности простора. У истраживању су анализирани и систематизовани најзначајнији параметри чија примена пружа могућност за постизање просторног комфора, што не значи да ће просторни комфор бити постигнут јер у великој мери зависи од индивидуалне перцепције корисника простора. У циљу појашњења термина просторни комфор и формулисања његове прецизне дефиниције, основни допринос рада је анализа параметара путем којих се може постићи просторни комфор, као и преиспитивање тезе да просторни комфор чини осећај пријатности и задовољства који проистиче из физичких, визуелних и тактилних квалитета простора.

Biografija autora

Đorđe Alfirević, Naučni saradnik pri Institutu za arhitekturu i urbanizam Srbije

Doktor tehničkih nauka u oblastima arhitekture i urbanizma

Reference

*** (2018). EN 12665: Light and lighting - Basic terms and criteria for specifying lighting requirements.
Alfirević, Đ., Simonović Alfirević, S. (2019a). Projektantski principi za postizanje prostornosti u stambenom prostoru / Design Principles for Achieving Spatiality in Living Space, Arhitektura i urbanizam 48, str. 37−53.
Alfirević, Đ., Simonović Alfirević, S. (2019b). Design Principles for Achieving Interior Spatiality, Book of abstracts from 1st International conference „SmartArt – Art and Science Applied: “From Inspiration to Interaction”” 28–30.11.2019. Belgrade: The Faculty of Applied Arts, University of Arts in Belgrade, p. 18.
Alfirević, Đ., Simonović Alfirević, S. (2018). Koncept kružne veze u stambenoj arhitekturi / ’Circular Connection’ Concept in Housing Architecture, Arhitektura i urbanizam 46, str. 16−28.
Alfirević, Đ., Simonović Alfirević, S. (2016). Otvoreni plan u stambenoj arhitekturi: Poreklo, razvoj i pristupi prostornom integrisanju / Open-plan in Housing Architecture: Origin, Development and Design Approaches for Spatial Integration, Arhitektura i urbanizam 43, str. 45−60.
Boduch, M., Fincher, W. (2009). Standards of Human Comfort: Relative and Absolute, Austin, The University of Texas.
Chappells, H., Shove, E. (2004). Comfort: A review of philosophies and paradigms. Paper from Future Comforts: re-conditioning urban environments Workshop 29-30 January 2004. Policy Studies Institute, London.
Crowley, J. (2001). The Invention of Comfort: Sensibilities and Design in Early Modern Britain and Early America, Baltimore, Johns Hopkins University Press.
Crowley, J. (1999). The Sensibility of Comfort, The American Historical Review 104/3, pp. 749−782.
Čanak, M. (2013). Otvoren ili zatvoren stan, Arhitektura i urbanizam 38, str. 66−77.
Elzeyadi, I. (2002). Designing for Indoor Comfort - A Systemic Model for Assessing Occupant Comfort in Sustainable Office Buildings. Proceedings from 26th National Passive Solar Conference SOLAR 2002, 15-20. June. Reno, Nevada, pp. 1−13.
Ertürk, Z. (1980). A Method for Determining Spatial Requirements with Special Emphasis on User Comfort. Proceedings from CIB Congress, Oslo, Vol. 1a, pp. 174−178.
Franz, G. (2006). Space, color, and perceived qualities of indoor environments. Proceedings of the 19th International Association for People-Environment Studies Conference (IAPS 2006), Environment, health and sustainable development. Seattle, Hogrefe & Huber.
Ginting, Y. U. U., Ginting, N., Zahrah, W. (2018). The spatial comfort study of shophouse at Kampung Madras. Proceedings from IOP Conference Series: Earth and Environmental Science 126, pp. 1−8.
Herssens, J., Heylighen, A. (2008). Haptics and Vision in Architecture: Designing for More Senses. Proceedings from Conference Sensory Urbanism, Jan. 2008., pp. 1−9.
Herssens, J., Heylighen, A. (2012). Haptic design research - A blind sense of space. Proceedings from Conference The Place of Research, the Research of Place, Jan. 2012, Washington.
Ikonne, C., Yacob, H. (2014). Influence of Spatial Comfort and Environmental Workplace Ergonomics on Job Satisfaction of Librarians in the Federal and State University Libraries in Southern Nigeria, Open Access Library Journal 1/6, pp. 1−10.
Imamoglu, V. (1976). The Relation Between Room Organization and Spaciousness, METU Journal of the Faculty of Architecture 2/2, pp. 205−214.
Imamoglu, V. (1986). Assesing the Spaciousness of Interiors, METU Journal of the Faculty of Architecture 7/2, pp. 127−142.
Jaglarz, A. (2011). Perception and illusion in interior design. In: Proceedings from International Conference Universal Access in Human-Computer Interaction. Context Diversity - 6th, UAHCI 2011, Orlando, pp. 358−364.
Jolović, J. (2019). Mikro i makro prostorno vremenski obrasci za provođenje slobodnog vremena i uživanje u dokolici, doktorska disertacija, Novi Sad, Fakultet tehničkih nauka, Departman za arhitekturu i urbanizam.
Kolcaba, K. (1991). A taxonomic structure for the concept comfort, lmage 23, pp. 237−240.
Kolcaba, K., Kolcaba, R. (1991). An analysis of the concept of comfort, Joumal of Advanced Nursing 16, pp. 1301−1310.
Lourenco, S., Longo, M., Pathman, T. (2011). Near Space and its Relation to Claustrophobic Fear, Cognition 119/ 3, pp. 448−453.
Passe, U. (2009). Designing Sensual Spaces: Integration of Spatial Flows Beyond the Visual, Design Principles and Practices: An International Journal 3, pp. 31−46.
Petković-Grozdanović, N., et al. (2017). The spatial comfort of social housing units in the post-socialist period in Serbia in relation to the applicable architectural norms, Cities 62, pp. 88−95.
Pop, D. (2016). Arhitectură, percepție și frică, Bucharest, Paideia.
Samuelson, D. J., Lindaur, M. S. (1976). Perception, Evaluation and and Performance in a Neat and Messy Room by High and Low Sensation Seekers, Environment and Behaviour 8/2, pp. 291−306.
Shove, E. (2003a). Comfort, Cleanliness and Convenience − The Social Organization of Normality, Oxford, Berg.
Shove, E. (2003b). Converging Conventions of Comfort, Cleanliness and Convenience, Journal of Consumer Policy 26, pp. 395−418.
Siefert, M. L. (2002). Concept Analysis of Comfort, Nurcing Forum 37/4, pp. 16−23.
Takagi, M., et al. (2004). Realization of a comfortable space based on kansei engineering. Proceedings from IEEE International Conference on Systems, Man and Cybernetics, Vol. 7, pp. 6463−6464.
Ukabi, E. (2015). The Scale of Individual Space in Restructuring Perception of Phobia, Scientific Research Journal 3/2, pp. 16−19.
Ural, S. E., Ural, P. (2018). Colour and Spatial Comfort in Architectural Context, Proceedings from AIC Interim Meeting, 25–29 September, Lisbon.
Vermeersch, P. W. (2013). Less vision, more senses: Towards a more multisensory design approach in architecture, PhD Thesys, Leuven, Arenberg Doctoral School of Science, Engineering & Technology.
von Castell, C., Hecht, H., Oberfeld, D. (2018). Bright paint makes interior-space surfaces appear farther away, PLoS ONE 13/9, e0201976.
von Castell, C., Oberfeld, D., Hecht, H. (2014). The Effect of Furnishing on Perceived Spatial Dimensions and Spaciousness of Interior Space, PLoS ONE 9/11, e113267.
Watada J., et al. (2006). Realization of comfortable space using brainwave signals. Proceedings of the Institution of Mechanical Engineers, Part I: Journal of Systems and Control Engineering 220/8, pp. 667−673.
Objavljeno
2020/12/31
Rubrika
Naučni radovi