Zbornik radova Pravnog fakulteta u Novom Sadu

ОДНОС ИЗМЕЂУ ЕВРОПСКОГ СУДА ЗА ЉУДСКА ПРАВА И СУДА ПРАВДЕ ЕУ У ОБЛАСТИ ЗАШТИТЕ ЉУДСКИХ ПРАВА

2026-01-15T14:42:18+01:00

Овај рад се бави питањем односа два европска суда – Европског суда за људска права и Суда правде ЕУ у случајевима заштите људских права. Они представљају две важне међународне односно европске инстанце за заштиту људских права, чија се надлежност у погледу великог броја људских права и поклапа. Због тога је важно анализирати у којој мери један уважава праксу и ставове оног другог. Иако ниједан од ова два суда не почива на принципима прецедентног права, њихова пракса је од великог значаја за правилну примену извора који штите људска права у Савету Европе и Европској унији. До тренутка до када ЕУ приступи Европској конвенцији о људским правима, ово ће бити однос два потпуно одвојена суда настала у посебним правним системима, али са снажном међусобном интеракцијом.

МОЋ И ОСВАЈАЊЕ МОРАЛНО-ПРАВНИХ ВРЕДНОСТИ

2026-01-15T14:42:18+01:00

Сажетак: Моћ и право иду „руку под руку“ јер изгледа да је право без моћи ипак немоћно, те је тако тај однос очекиван. Но,ако право жели дуготрајност у примени оно се не може ослањати само на моћ, мора наћи снажнији ослонац. Тај се ослонац може наћи у морално-правним вредностима, које ће и само право између осталог штитити. Иако је очекивано да ће право потражити морално-правне вредности пре него што ће се окренути моћи, ипак није тако. Због императивне природе правних прописа и монопола физичког насиља којима држава располаже, што се посебно види у домену кривичног права, изгледа да ће јој моћ бити „дража“ и прихватљивија, но што су то вредности. Моћ гарантује извршавање наредби издатих путем правних прописа, посебно у делу кривичног права, док морално-правне вредности делују тако недохватљивим, иако још од Платона, стоика, Аурелија Августина и Томе Аквинског гарантују блажени живот. Изгледа да држава није још увек померила сферу свог интересовања са моћи на блажени живот. Но, то није нимало чудно, погледа ли се човекова жудња за моћ, коју су изгледа најбоље препознали Фридрих Ниче и Бертранд Расел.

СЕКУНДАРНА ПОРЕСКА ОБАВЕЗА / IN DUBIO CONTRA REUM

2026-01-15T14:42:18+01:00

Секундарна пореска обавеза у домаћем праву устројена је као инструмент усмерен на сузбијање (не)законите пореске евазије, кроз проширивања фискалне одговорности на лица која нису примарни порески обвезници. Примена овог института указује на тенденцију функционалног приближавања порескоправних решења репресивним моделима карактеристичним за кривично право. То је нарочито изражено кроз увођење субјективног елемента — облика винoсти — као условa за утврђивање секундарне обавезе, које представља кључну разлику у односу на класичне инструменте обезбеђења наплате пореза. Оваква законска конструкција нужно доводи у питање правну природу саме норме: да ли је реч о управноправном институту са репресивним ефектом или о кривичноправној мери подведеној под пореску форму. Хипотеза рада полази од уочене колизије између секундарне обавезе као инструмента пореске политике у функцији сузбијања штетног понашања, с једне стране, и доследне примене начела правне сигурности, с друге стране. Закључак истраживања указује на потребу прецизнијег нормирања овог института, са циљем обезбеђивања веће извесности у правном положају пореских обвезника. Законодавна интервенција требало би да обухвати јасно дефинисање правне природе и граница секундарне обавезе, као и уређење начина оцене постојања елемента кривице, редоследа намирења и евентуалног регреса. Реформа ове антиабузивне мере захтева аналитички приступ законодавца, како би се порески циљеви довели у склад са уставноправним стандардима.

РАДНОПРАВНА ЗАШТИТА РАДНИКА ЊЕГОВАТЕЉА СТАРИЈИХ ЧЛАНОВА ПОРОДИЦЕ

2026-01-15T14:42:18+01:00

У раду се анализира положај радника који брину о старијим члановима породице, са посебним фокусом на могућности и ограничења њихове радноправне заштите. Полазећи од процеса демографског старења и растуће потребе за туђом његом и помоћи, указује се на све присутније вишеструке обавезе радника – у професионалном и породичном животу – као и на посљедице које изостанак системске подршке производи на личном, социјалном и економском плану. Упоредноправна анализа показује да не постоји универзално рјешење, али да поједине државе нуде иновативне моделе подршке, који укључују посебне облике одсуства, флексибилне радне аранжмане и финансијску компензацију. Аутор указује на потребу увођења сличних мјера у домаћи правни систем као и на неопходност препознавања неформалних неговатеља као посебне категорије у праву. Заштита радника неговатеља одражава не само бригу за појединца, већ и визију социјално одговорног и функционалног правног поретка.

Реторика и савремено политичко говорништво

2026-01-15T14:42:19+01:00

У савременом друштву које претендује да се опише као „демократско“ политичко говорништво има незаменљиву улогу. Политичари својим беседама углавном настоје да обавесте грађане о темама које су битне за њихов свакодневни живот или да их покрену на одређено понашање. Како би у томе били успешни, они морају да овладају општим правилима реторике и посебним вештинама које се тичу искључиво таквог типа беседништва. У овом раду су анализирани говори Џејмса Дејвида Венса и Урсуле фон дер Лајен који су одржани на Минхенској безбедносној конференцији 2024. и 2025. године како би се утврдиле сличности и разлике у одређеним стиловима беседништва. Имајући у виду да је значај говорништва у САД-у начелно већи него што је у Европи, као и традицију да се беседници с друге стране Атлантика образују не само у складу са класичним правилима реторике већ и према нормама јавног наступа (public speaking), почетна претпоставка о различитим стиловима се у крајњој анализи показала прилично исправном.

РЕДОВНА РЕХАБИЛИТАЦИЈА ОСНОВАНО ОСУЂЕНИХ ЛИЦА – генеза института у српском кривичном праву

2026-01-15T14:42:19+01:00

У српском праву појам рехабилитација се користи у најмање три значења и представља најмање три института који су, или би барем требали бити доминантно кривичноправне природе. Наиме, осим рехабилитације са основном у кривичном материјалном праву, која се односи на основано осуђена лица и коју означавамо термином редовна рехабилитација, наш правни систем и правна теорија познају и рехабилитацију са основом у кривичном процесном праву, а која се односи на остваривање права неосновано осуђених лица и лица неосновано лишених слободе. Напослетку, у живот српског правног система пре више петнаест година улази и трећа, како је ми називамо специјална рехабилитација лица осуђених из политичких или идеолошких разлога. Осим дистинкције између поменутих института који носе исти назив, овај рад представља наставак и проширење ранијих истраживања аутора и посвећен је пре свега сада значајно продубљеној и детаљној анализи историјског развоја института редовне рехабилитације основано осуђених лица у српском кривичном праву.

DIGITALIZACIJA PREKOGRANIČNE SARADNjE U KRIVIČNIM STVARIMA NA NIVOU EVROPSKE UNIJE

2026-01-15T14:42:19+01:00

Pretpostavlja se da bi upotreba informacionih tehnologija u pravosudnom sistemu mogla da doprinese ne samo povećanju efikasnosti rada nadležnih organa i racionalizaciji krivičnog postupaka i pojedinih procesnih radnji, nego da bi takav uticaj mogla da ima i na postupke prekogranične pravosudne saradnje između nadležnih organa različitih država. Na nivou Evropske unije je u poslednjih petnaestak godina prisutno strateško opredeljenje ka stvaranju Evropskog elektronskog pravosuđa, a od skoro se razvija i koncept kooperativnog digitalnog pravosuđa. Koncept je dobio i pravni osnov 2023. usvajanjem Urebde o digitalizaciji pravosudne saradnje i pristupu pravdi u prekograničnim građanskim, privrednim i krivičnim stvarima. U ovom radu dat je prikaz nastanka i razvoja ideja koje su dovele do Uredbe i analiziran je pravni okvir, s naglaskom na saradnju u krivičnim stvarima. Takođe, u radu je pažnja posvećena i posebnom obliku prekogranične saradnje u krivičnim stvarima, a to je učešće u sudskim postupcima putem video-konferencijske veze ili drugih tehnologija za komunikaciju na daljinu, kada se pojedini učesnici u postupku nalaze na teritoriji različitih država članica, sve izvesnijoj modifikaciji krivičnog postupka u ambijentu narastajuće upotrebe informacionih tehnologija.

IUDEX NOVUS: О МЕТАМОРФОЗИ СРПСКОГ ПРАВОСУЂА КРОЗ АЛЕГОРИЈУ О СЛУЖБЕНИМ ОДОРАМА

2026-01-15T14:42:19+01:00

У тексту националне химне, српски народ се моли "Богу правде" који га је одвајкада спашавао од пропасти. Идеал овоземаљске правде као одраза Божије промисли, дубоко је уткан у српски архетип. У таквом начину резоновања, судије није неко ко само познаје речи закона, већ онај коме се долази по правду. Да ли је онда свеједно како су ови својеврсни "носиоци божанских овлашћења на земљи" одевени и зашто многи правосудни системи у упоредном праву баштине идеју о службеним одорама у правосуђу? Ради ли се само о традицији или се начин облачења може довести у везу са неопходним врлинама носилаца правосудне функције? Иако се обично каже да "одело не чини човека", оно се у књижевности јављало као снажна алегорија. На пример, "Царево ново одело" није Андерсенова бајка о одевању, већ прича о таштини владара и улизништву друштвене елите, спремне на све у страху од губитка привилегија. Тако се, по уверењу аутора, ни правосудна одора не може посматрати као још један визуелни детаљ, већ као оличење посвећености правди и етичким принципима.

ЗАШТИТА КРИТИЧНЕ ИНФРАСТРУКТУРЕ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ – АКТУЕЛНО СТАЊЕ И МОГУЋНОСТИ ДАЉЕГ РАЗВОЈА И УНАПРЕЂЕЊА

2026-01-15T14:42:20+01:00

Критична инфраструктура представља основ функционисања државе и друштва, те је један од кључних фактора безбедности и економског развоја, као и здравља и социјалног благостања грађана. Њена заштита добија посебан значај у ери глобализације и са све већом изложеношћу различитим ризицима — од природних катастрофа до терористичких и сајбер напада. Република Србија је, у складу са савременим безбедносним трендовима и процесом приближавања Европској унији, предузела низ конкретних нормативних и институционалних корака у циљу регулисања и унапређења система заштите критичне инфраструктуре. Један од тих корака је и усвајање првог системског закона који уређује ову област 2018. године – Закона о критичној инфраструктури.

Циљ овог рада је да, кроз анализу стратешких докумената и позитивноправне регулативе у Републици Србији, прикаже актуелни модел заштите критичне инфраструктуре. Посебан нагласак стављен је на анализу Закона о критичној инфраструктури, предузете остале активности у периоду од његовог доношења до данас, као и на идентификацију неких његових предности, недостатака и изазова у имплементацији. Рад указује на значај сарадње јавног и приватног сектора, као и на потребу усаглашавања релевантних прописа, јачања институционалних капацитета, координације различитих субјеката заштите и развоја отпорности критичне инфраструктуре. На основу спроведене анализе, аутори предлажу могуће правце даљег развоја и унапређења како нормативног оквира, тако и практичног деловања свих субјекта заштите критичне инфраструктуре у Републици Србији.

THE NEW PRACTICE OF THE EUROPEAN COURT OF HUMAN RIGHTS IN RELATION TO THE ISSUE OF THE "RIGHT TO EXTENDED CRITICISM"

2026-01-15T14:42:20+01:00

Abstract: This article places a particular emphasis on the collision between the right to personal dignity and the right to freedom of expression, particularly in cases where the subjects of criticism are holders of public authority. The European Court of Human Rights has established precedents for the so-called "right to extended criticism," particularly in favour of the public, as most commonly represented through the media. In landmark cases on this matter, a clear distinction has been made between the right to express value judgements regarding a public figure, and the assertion of verifiable facts.In adjudicating the 2021 decision analysed in this paper, the judicial panel took a step back by shifting the right to severe criticism, which typically exceeds the usual boundaries, from the media's domain to the realm of public office holders. Furthermore, the judicial panel materially altered the prior case law by misconstruing the right to make value judgements as the right to disseminate untrue factual claims.

Razlozi zasnovani na efikasnosti za obaveštenje o docnji i anticipirano dospeće u rumunskom građanskom pravu

2026-01-15T14:42:20+01:00

This study examines the rational bases based on the efficiency criterion regarding the default and anticipated maturity in Romanian civil law, with particular reference to Articles 1417, 1418, 1522 and 1523. of the Civil Code. The analysis emphasizes the dual function of the debtor's default: preserving the contractual balance through a rebuttable presumption of tolerance, on the one hand, and protecting the interests of creditors by providing timely access to remedies, on the other. A reminder of late payment functions as an economically efficient mechanism, striking a balance between the principle of favor contractus and the creditor's right to compensation, while a delay by force of law accelerates access to remedies through absolute presumptions that preclude toleration of delay. The central question relates to the interplay between the loss of benefit from the term and the debtor's default: whether the anticipated maturity can be caused by situations of late payment and, conversely, whether the loss of benefit from the term can automatically imply a delay.

ГЛАВНИ ИЗАЗОВИ СИСТЕМА ДУГОТРАЈНЕ НЕГЕ У ЕВРОПСКИМ ДРЖАВАМА

2026-01-15T14:42:20+01:00

У раду се истражују кључни изазови система дуготрајне неге у савременим европским државама - од институционалне фрагментације и непотпуног нормативног оквира, до проблема у доступности, квалитету и свакодневном функционисању услуга на терену. У циљу свеобухватног сагледавања проблема, аутор најпре представља основне карактеристике система дуготрајне неге у Европи – укључујући правни и стратешки оквир, организационе моделе, расподелу ресурса и улогу неформалних неговатеља - као полазиште за идентификацију системских слабости. Истраживање је потом усмерено на критичку анализу правних, институционалних и финансијских ограничења која утичу на доступност, квалитет и одрживост услуга дуготрајне неге. Посебна пажња посвећена је нормативном оквиру дуготрајне неге као социјалног права, положају неформалних неговатеља (са нагласком на родну димензију), условима рада у формалном сектору, као и проблемима фрагментације надлежности и неравномерне расподеле финансијских средстава. Резултати анализе показују да, упркос извесном нормативном напретку на европском нивоу, већина држава и даље води политику дуготрајне неге која је селективна, недовољно координисана и финансијски нестабилна, уз прекомерно ослањање на неплаћени породични рад. Такође, уочена је потреба за јачањем професионализације кадрова и системским унапређењем услова рада. У закључку се истиче неопходност свеобухватне реформе која би обухватила универзализацију права на негу, интеграцију социјалних и здравствених услуга, подршку формалним и неформалним неговатељима, као и развој праведног и фискално одрживог финансијског оквира.

Krvna osveta u Srbiji, Crnoj Gori i Albaniji tokom poslednja dva veka

2026-01-15T14:42:21+01:00

На Западном Балкану, обичајно право и крвна освета одувек су ишли руку под руку. Култура части обликовала је поступање у случају крвне освете и умира, који је увек био њена супротност. Патријархална средина и племенска подељеност најдуже су је очували у Црној Гори, на Косову и северној Албанији.

Последња два века обележила је појачана активност на њеном сузбијању. У Црној Гори су прво владике, потом кнез Данило, а касније законодавство старе Југославије, па социјалистичко законодавство и, потом, нова власт, по проглашењу независности, покушали да је искорене. На Косову, отпор према сваковрсној власти је нагонио албански живаљ да се држи Кануна Леке Дукађинија. Отоманска империја, Србија, након балканских ратова, па Краљевина СХС (Југославија), као и социјалистичка власт и припадност Србији након распада СФРЈ углавном су непријатељски прихватани, што је повећавало приврженост обичајном праву, али и мржњу према неалбанском живљу. Но, ни самопрокламована независност није искоренила крвну освету. Напротив. Племенски живот северне Албаније, такође, није допуштао ниједној власти да обичаје замени позитивним правом, што данас има погубне последице на младе генерације.

Међутим, током последњих сто година и сама крвна освета је променила бројне своје карактеристике којима се удаљила од самих идеја јунаштва и части, које су је, наводно, красиле, иако самовласно одузимање људског живота, гажење сваког суверенитета државе самосудом не може бити херојски и моралан чин.