IUDEX NOVUS: О МЕТАМОРФОЗИ СРПСКОГ ПРАВОСУЂА КРОЗ АЛЕГОРИЈУ О СЛУЖБЕНИМ ОДОРАМА

Sažetak

У тексту националне химне, српски народ се моли "Богу правде" који га је одвајкада спашавао од пропасти. Идеал овоземаљске правде као одраза Божије промисли, дубоко је уткан у српски архетип. У таквом начину резоновања, судије није неко ко само познаје речи закона, већ онај коме се долази по правду. Да ли је онда свеједно како су ови својеврсни "носиоци божанских овлашћења на земљи" одевени и зашто многи правосудни системи у упоредном праву баштине идеју о службеним одорама у правосуђу? Ради ли се  само о традицији или се начин облачења може довести у везу са неопходним врлинама носилаца правосудне функције? Иако се обично каже да "одело не чини човека", оно се у књижевности јављало као снажна алегорија. На пример, "Царево ново одело" није Андерсенова бајка о одевању, већ прича о таштини владара и улизништву друштвене елите, спремне на све у страху од губитка привилегија. Тако се, по уверењу аутора, ни правосудна одора не може посматрати као још један визуелни детаљ, већ као оличење посвећености правди и етичким принципима.