СЛУЧАЈ БАЦАЧА КОПЉА У ЕВРОПСКОЈ ПРАВНОЈ ТРАДИЦИЈИ

грчка реторика, римска казуистика, средњовековна и нововековна догматика

Sažetak

Један дечак је погинуо погођен копљем на пољу на којем су младићи вежбали бацање копља. Овај случај се први пут спомиње у античкој Грчкој код софиста Протагоре и Антифонта (5. век п.н.е.). Римски познокласични правник Улпијан (2. век н.е.) износи готово идентичну чињеничну ситуацију с том разликом што је усмрћени дечак роб. Та околност ће битно утицати на правну квалификацију догађаја. Случај је с више детаља поновљен и у Јустинијановом уџбенику Институције.  Посредством Јустинијанове кодификације (6. век), он постаје предметом коментара и дискусије у средњем и новом веку. С тим у вези настају различите теорије о кривици, штети, противправности, узрочности. Пример смртног исхода приликом игре или вежбе бацања копља користио се посебно у расправи о нехатном убиству, о  одговорности за  штету насталу приликом игре. Посебно је важно било питање правног значаја кривице оштећеног и његовог доприноса штетном догађају.