Омбудсман/oмбудсманка/омбуд особа или друго – родно осетљива расправа

Sažetak

У ери највећих могућности и најширег спектра људских права и слобода, њихова примена постаје све упитнија. Заборавља се да је постојање и остваривање права једног лица ограничено постојањем и остваривањем истог или другог права другог лица. То не значи да су права на било који начин подељена или умањена, већ да носиоци права морају бити свесни да су чланови заједнице у којој су сви једнаки у правима и обавезама.

            Један од механизама за успостављање пуне равноправности мушкараца и жена је употреба родно осетљиве терминологије, која се пре свега огледа у употреби именица које су назначене - у женском роду, чиме се спречава дискриминација и ствара утисак и позивају жене да ступе у професије које су традиционално припадале искључиво мушкарцима

            У раду се разматра једна таква дебата, која се директно тиче људи који раде у области заштите људских права, и приказује како сами заштитници људских права, али и други правници и лингвисти, гледају на ову суптилну, али значајну језичку промену у означавању овог важног занимања. Такође, у овом раду постављамо нека методолошка питања и указујемо на неке парадоксе који настају при стриктној примени овог (или било ког другог) права и обавезе (овде се мисли на родно осетљиву терминологију).