Заштита интелектуалне својине у мађарском праву у XIX веку

Sažetak

Због посебних историјских прилика, радови на стварању модерне кодификације грађанског права у Угарској започињу са извесним закашњењем, тек у тридесетим година XIX века, при чему у вези са материјом ауторског права посебно треба истаћи законски предлог Берталана Семереа (Szemere Bertalan). По сузбијању борбе за независност (1849) и Аустроугарске Нагодбе (1867), у Угарској примењивали су се аустријски закони. Историјат мађарског ауторског права представља низ успешних, али и неуспешних покушаја да се изврши кодификација ове гране права, при чему треба истаћи да се неусвајање појединих законских предлога може пре приписати историјским околностима, него садржини предложених закона. Законски предлог Берталана Семереа од 1844. године није био усвојен због одбијања монарха да га прогласи. После ере царских патената и уредаба, као и закључења Нагодбе, Мађарско друштво писаца и уметника је поднело нови предлог закона, чије усвајање је такође изостало. Међутим, Трговачки законик, усвојен законским актом бр. XXXVII од 1875. године, имао је посебно поглавље посвећено правној регулативи издавачког уговора. Први закон о ауторском праву, закон бр. XVI од 1884. године, усвојен је на иницијативу Ласла Арања (Arany László), на основу предлога Иштвана Апатија (Apáthy István). Закон представља модерну кодификацију, прилагођену условима грађанског друштва, који је тој мери усвојио најзначајније тековине тадашње правне науке у области интелектуалне својине, као ниједан други закон од тада. У овом раду се даје приказ предлога Ференца Толдија (Toldy Ferenc) о мерама заштите права интелектуалне својине, као и првих облика правне заштите ауторских дела у Угарској. Најзад, биће извршена анализа улоге Берталана Семереа у настојањима да се правно уреди материја права интелектуалне својине, као и његовог предлога Закона о ауторском праву од 1844. године.