Фонолошка свесност код деце – перспектива васпитача и учитеља

Snežana P. Perišić; Vesna Lj.  Minić

doi:10.5937/zrffp55-58410

Snežana P. Perišić Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Učiteljski fakultet u Prizrenu, Leposavić, Katedra za metodiku nastave https://orcid.org/0000-0003-2783-5860
Vesna Lj. Minić Univerzitet u Prištini sа privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Učiteljski fakultet u Prizrenu – Leposavić, Katedra za pedagogiju https://orcid.org/0000-0002-8029-0903

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp55-58410

Ključne reči: предчиталачке способности, фонолошка свесност, васпитачи и учитељи

Sažetak

Фонолошка свесност, као аспект фонолошке способности, означена је као предиктор почетног читања. Пошто стицање вештине читања у великој мери зависи од наставника који их тој вештини и подучавају, као и од односа који је успостављен са ученицима, важно је испитати на који начин они перципирају фонолошку свесност деце, која је важан сегмент пречиталачких способности. Циљ овог истраживања јесте анализа перцепције васпитача и учитеља о развоју фонолошке свесности код деце која похађају припремни предшколски програм и код деце првог разреда основне школе. У истраживању је учествовала 71 испитаница, односно 34 васпитачице и 37 учитељица. Спроведено је у предшколским установама и основним школама на северу Косова и Метохије. Инструмент истраживања је упитник осмишљен за испитивање ставова учитеља и васпитача о пречиталачким способностима деце са којом раде, из којег је издвојено дванаест тврдњи које су се односиле на перцепцију фонолошке свесности. Прикупљање података извршено је онлајн. Резултати показују да васпитачице и учитељице претежно позитивно перципирају фонолошку свесност деце, као и да њихови ставови не зависе од година радног стажа. Сугерише се спровођење истраживања које ће, осим перцепције наставног особља, испитати и саму фонолошку свесност деце како би се утврдило да ли васпитачи и учитељи фонолошку свесност интерпретирају на задовољавајући начин.

Reference

Голубовић, С., Јечменица, Н., Јовановић, С. Н. и Петровић, Л. М. (2019а). Артикулационе и фонолошке способности деце узраста од пет до седам година. Настава и васпитање, 68 (2), 265–283. https://doi.org/10.5937/nasvas1902265G

Голубовић, С., Радивојевић, Н. Д. и Јечменица, Н. (2019б). Фонолошке способности деце предшколског узраста. Иновације у настави, 32 (3), 74–89. https://doi.org/10.5937/inovacije1903074G

Закон о предшколском васпитању и образовању. (2010). Службени гласник РС, бр. 18/2010, 101/2017, 113/2017 – др. закон, 95/2018 – др. закон, 10/2019, 86/2019 – др. закон, 157/2020 – др. закон, 123/2021 – др. закон и 129/2021.

Николић, М. (1999). Методика наставе српског језика и књижевности. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.

Правилник о основама програма предшколског васпитања и образовања. (2018). Службени гласник РС – Просветни гласник, бр. 16/2018.

Правилник о степену и врсти образовања наставника и стручних сарадника у основној школи. (2012). Службени гласник РС – Просветни гласник, бр. 11/2012, 15/2013, 2/2016, 10/2016, 11/2016, 2/2017, 3/2017, 13/2018, 11/2019, 2/2020, 8/2020, 16/2020, 19/2020, 3/2021, 4/2021, 7/21, 18/21, 1/22, 2/22, 5/22, 6/22, 10/22, 15/22 и 16/22.

Akçamete, G., & Dağli Gökbulut, Ö. (2018). Opinions of classroom teachers on reading comprehension difficulties, inclusion education and co-teaching. Quality & Quantity, 52(1), 791–806. https://doi.org/10.1007/s11135-017-0664-7

Blachman, B. A. (2000). Phonological awareness. In: M. L. Kamil, P. B. Mosenthal, P. D. Pearson, & R. Barr (Eds.), Handbook of Reading Research: Volume III (pp. 483–502). New York: Lawrence Erlbaum Associates.

Castles, A., Rastle, K., & Nation, K. (2018). Ending the reading wars: Reading acquisition from novice to expert. Psychological Science in the Public Interest, 19(1), 5–51. https://doi.org/10.1177/1529100618772271

Čolić, G. i Vuković, M. (2018). Doprinos fonološke i sintaksičke svesnosti u početnom čitanju. Psihološka istraživanja, 21 (1), 75–90.

De Naeghel, J., Valcke, M., De Meyer, I., Warlop, N., Van Braak, J., & Van Keer, H. (2014). The role of teacher behavior in adolescents’ intrinsic reading motivation. Reading and Writing, 27, 1547–1565. https://doi.org/10.1007/s11145-014-9506-3

Ehri, L. C. (2005). Learning to read words: Theory, findings, and issues. Scientific Studies of Reading, 9(2), 167–188. https://doi.org/10.1207/s1532799xssr0902_4

Giles, R. M., & Tunks, K. (2015). Teachers’ thoughts on teaching reading: An investigation of early childhood teachers’ perceptions of literacy acquisition. Early Childhood Education Journal, 43, 523–530. https://doi.org/10.1007/s10643-014-0672-3

Gillespie, M. (2005). Student–teacher connection: A place of possibility. Journal of Advanced Nursing, 52(2), 211–219. https://doi.org/10.1111/j.1365-2648.2005.03581.x

Golubović, S. (2012). Razvojni jezički poremećaji. Beograd: Društvo defektologa Srbije.

Golubović, S., Ječmenica, N., Subotić, S. i Kobac, D. (2019). Razvoj fonološke svesnosti kod dece uzrasta od šest do osam godina. Primenjena psihologija, 12 (2), 157–182. https://doi.org/10.19090/pp.2019.2.157-182

Ječmenica, N. i Golubović, S. (2021). Fonološka svesnost, verbalna radna memorija i brzo automatsko imenovanje kao pokazatelji razvijenosti rečnika kod dece predškolskog uzrasta. Specijalna edukacija i rehabilitacija, 20 (4), 239–256. https://doi.org/10.5937/specedreh20-34404

Khasawneh, M. A. S. (2021). Problems of teaching phonological awareness to learning disabilities students. Gist: Education and Learning Research Journal, 23, 135–149.

Mason, J. M. (1980). When do children begin to read: An exploration of four year old children’s letter and word reading competencies. Reading Research Quarterly, 15(2), 203–227. https://doi.org/10.2307/747325

Schmitterer, A. M., & Brod, G. (2021). Which data do elementary school teachers use to determine reading difficulties in their students?. Journal of Learning Disabilities, 54(5), 349–364. https://doi.org/10.1177/0022219420981990

Selçuk, E., Karakaya, F., & Yılmaz, M. (2024). Examination of teachers’ opinions on the concept of new generation item according to some variables. e-Kafkas; Journal of Educational Research, 11(1), 33–47. https://doi.org/10.30900/kafkasegt.1435336

Soodla, P., & Kikas, E. (2010). Teachers’ judgment of students’ reading difficulties and factors related to its accuracy. In: A. Toomela (Ed.), Systemic Person-Oriented Study of Child Development in Early Primary School (pp. 73–94). Pieterlen: Peter Lang.

Subotić, S. (2011). Konstrukcija testa fonološke svijesti na srpskom jeziku. Primenjena psihologija, 4 (2), 127–149. https://doi.org/10.19090/pp.2011.2.127-149

Virinkoski, R., Lerkkanen, M. K., Holopainen, L., Eklund, K., & Aro, M. (2018). Teachers’ ability to identify children at early risk for reading difficulties in grade 1. Early Childhood Education Journal, 46, 497–509. https://doi.org/10.1007/s10643-017-0883-5

Whitehurst, G. J., & Lonigan, C. J. (2001). Emergent literacy: Development from prereaders to readers. In: S. B. Neuman & D. K. Dickinson (Eds.), Handbook of Early Literacy Research (pp. 11–29). New York: The Guilford Press.

Zee, M., & de Bree, E. (2017). Students’ self-regulation and achievement in basic reading and math skills: The role of student–teacher relationships in middle childhood. European Journal of Developmental Psychology, 14(3), 265–280. https://doi.org/10.1080/17405629.2016.1196587

Zhao, W., Song, Y., Zhao, Q., & Zhang, R. (2019). The effect of teacher support on primary school students’ reading engagement: The mediating role of reading interest and Chinese academic self-concept. Educational Psychology, 39(2), 236–253. https://doi.org/10.1080/01443410.2018.1497146