Поступци за ратне злочине против припадника српске заједнице на територији АП Косово и Метохија у периоду 1999–2023. године (I део)

Sažetak

Поступци за ратне злочине на простору АП Косово и Метохија покрећу се већ крајем 1999. године и до данас, у највећој мери, карактеришу однос привремених институција самоуправе у Покрајини и, нешто касније, самопроглашених институција и различитих организационих облика тзв. правосудног система према српској заједници, како појединцима тако и према српском националном колективитету и идентитету. Имајући у виду да је у великом броју предмета у поступцима за ратне злочине национална припадност тужилаца и судија била довољна за предикцију исхода предмета, докази који су се изводили и судска „истина” која је утврђивана у различитим поступцима имала је за циљ не само кажњавање оптужених већ и застрашивање и колективну криминализацију припадника српске заједнице која живи или је живела на територији АП Косово и Метохија.

Једностран и етнички мотивисан приступ и утицај тужилаца и квази-судских органа који су стварно или функционално надлежни за вођење кривичних поступака за кривично дело ратних злочина у неком обиму је био умањен када је дошло до укључивања иностраних (међународних) тужилаца и судија у предмете који су се водили. Очекивано, измењена етничка структура у оквиру тзв. правосудног система, доводила је до одлука којима се негирала или ниподаштавала претходно „успостављена” пракса кажњавања оптужених за ратне злочине (чланова српске националне заједнице).

Међутим, иако се улога међународних представника УНМИК-а и ЕУЛЕКС-а у раду тзв. правосудних органа у Покрајини може посматрати, анализирати, преиспитивати из различитих перспектива, чињеница је да је од тренутка препуштања (уступања) вођења предмета тзв. специјализованим правосудним органима у поступцима за ратне злочине, притисак на појединце који се оптужују за вршење ратних злочина или српски колективитет као целину постаје нешто што би се могло назвати институционалним етничким прогоном. У раду се указује на различите фазе „креирања” тзв. правосудног система надлежног за поступање у поступцима за ратне злочине и других органа који су стварно надлежни за вођење поступaка за ратне злочине извршене на територији Покрајине, различит приступ припадницима српске заједнице као оптуженима и жртвама кривичних дела ратних злочина, уз фокусирање анализе на приказ тренутног стања у коме се, практично, сваки припадник српске заједнице, уколико живи или има одређено право, статус или имовину на територији Покрајине, може сматрати „погодном метом” за покретање поступка за ратне злочине.