Три деценије дискурсних истраживања у србистици (1993–2023)

Ključne reči: дискурс, анализа дискурса, јавни дискурс, србистика

Sažetak


Овај прилог доноси пресек стања на пољу србистичке анализе дискурса у тродеценијском распону од 1993. до 2023. године. Основни циљ рада јесте састављање инвентара досадашњих научних радова, монографија, докторских и магистарских теза, те указивање на главне правце размишљања, теме и теоријско-методолошке приступе уочене у радовима домаћих аутора у поменутом периоду. Након одређивања хронолошког и тематског оквира, као и основних критеријума за селекцију грађе, даје се квалитативна анализа корпуса који сачињавају 354 јединице распоређене према семантичком (тип дискурса на коме се спроводи истраживање) и формалном критеријуму (тип публикације). Преглед грађе сведочи о доминантном занимању за лингвистичке особености медијског, рекламног и политичког дискурса, којима аутори приступају како из једнојезичне, тако и из контрастивне перспективе, не испуштајући из вида сложене (међу)односе на релацији језик – појединац – друштво. Анализа показује да су истраживања вршена са различитих аспеката од морфофонолошког и деривационог, преко синтаксичког и лексичкосемантичког до когнитивнолингвистичког и прагматичког. У коначишту, истраживање тежи да на једном месту систематизује постојеће публикације и представи најчешће отваране теме и теоријско-методолошке приступе примењиване у србистичкој анализи дискурса, истовремено указујући на неопходност темељног интердисциплинарног сагледавања широког спектра ванјезичких чинилаца који мотивишу употребу одређеног језичког израза сагласно типу дискурса.

Reference

Ђерић, Г. (2015). Шта не критикује критичка анализа дискурса?. Култура полиса, 28, 441–453.

Пешић, М. (2019). Критичка анализа дискурса и политика. Српска политичка мисао, 65 (3), 391–407. https://doi.org/10.22182/spm.6532019.17

Blagojević, S. (2004). Akademski diskurs pod lupom kontrastivne retorikе. U: S. Perović i V. Bulatović (ur.), Lingvističke analize (str. 97–108). Podgorica: Institut za strane jezike.

Danesi, M. (2015). Advertising discourse. In: K. Tracy, T. Sandel, & C. Ilie (Eds.), The International Encyclopedia of Language and Social Interaction [online] (pp. 1–5). New Jersey: John Wiley & Sons. https://doi.org/10.1002/9781118611463.wbielsi137

Fairclough, N. (1995). Media Discourse. London: Arnold.

Katnić-Bakaršić, M. (2007). Stilistika. Sarajevo: Bemust.

Katnić-Bakaršić, M. (2012). Između diskursa moći i moći diskursa. Zagreb: Naklada Zoro.

Polovina, V. (1987). Leksičko-semantička kohezija u razgovornom diskursu. Beograd: Filološki fakultet.

Polovina, V. (1999). Semantika i tekstlingvistika. Beograd: Čigoja štampa.

Savić, S. (1993). Diskurs analiza. Novi Sad: Filozofski fakultet.

Slavujević, Z. (2009). Političko komuniciranje, politička propaganda, politički marketing. Beograd: Grafocard.

Van Dijk, T. (2015). Critical discourse analysis. In: D. Tannen, H. Hamilton, & D. Schiffrin (Eds.), The Handbook of Discourse Analysis (pp. 466–485). New Jersey: Wiley Blackwell.

Von Leeuwen, T. (2015). Multimodality. In: D. Tannen, H. Hamilton, & D. Schiffrin (Eds.), The Handbook of Discourse Analysis (pp. 447–465). New Jersey: Wiley Blackwell.

Wodak, R. (2001). The discourse-historical approach. In: R. Wodak & M. Meyer (Eds.), Methods of Critical Discourse Analysis (pp. 63–94). London: Sage Publications.

Objavljeno
2025/06/26
Rubrika
Прегледни чланак