Нишка кредитна банка између два светска рата

  • Ivan M. Becić Institut za srpsku kulturu, Priština – Leposavić
  • Dejan D. Antić Univerzitet u Nišu, Filozofski fakultet, Departman za istoriju
Ključne reči: Нишка механско-кафанска задруга, Нишка кредитна банка, есконт, велика економска криза, криза поверења

Sažetak


Први светски рат пореметио је привредне односе у целом свету, а ниво производње у Европи вратио је читаву деценију уназад. Економске последице рата поготово су се осећале у оним државама на чијој територији су вођене ратне операције или на територијама које су биле окупиране. На простору Краљевине СХС, нарочито на територији некадашње Краљевине Србије, рат је оставио дубоке последице. Хронични недостатак капитала управљао је привреднике ка удруживању ради остваривања својих интереса. На примеру Нишке кредитне банке могуће је приметити еволуцију од једне трговачко-угоститељске задруге до новчаног завода, који је био стабилан у свом пословању и који је својим акционарима доносио невелику, али сигурну зараду. На овај начин, историјат Нишке кредитне банке представља праву „студију случаја“ у погледу сазревања одређене групе привредника, која је, пративши привредне токове у својој држави, променила основну делатност и посветила се раду на финансијски исплативијим пословима.

Reference

Димитријевић, С. (1983). Историја Лесковца и околине (1918–1928). Лесковац: Народни музеј Лесковац.

Криза нашег банкарства и даље траје. (1938). Народно благостање, 13, 198.

Народна банка 1884–1934. (1934). Београд: Завод за израду новчаница.

Попов, Ч. (1995). Од Версаја до Данцига. Београд: Службени лист СРЈ.

Поповић, Н. и Мишић, Д. (1929). Наша домаћа привреда: фактори, стање, унапређење. Београд: Геца Кон.

Таубер, Л. (1930). Измена Закона о акционарским друштвима. Економист, 3, 181‒183.

Узелац, Д. (1928). Инвестициона политика кредитних установа: с обзиром на наше банкарство. Београд: Геца Кон.

Чалић, М-Ж. (2004). Социјална историја Србије, Успорени напредак у индустријализацији. Београд: Клио.

Đurović, S. (1986). Državna intervencija u industriji Jugoslavije (1918–1941). Beograd: ISI.

Gnjatović, D. (2011). Privilegovana agrarna banka u ulozi likvidacione banke. Bankarstvo, 9–10, 12–25.

Kejns, Dž. M. (2015). Ekonomske posledice mira sklopljenog na Pariskoj mirovnoj konferenciji 1919.  Novi Sad: Mediterran publishing.

Lakatoš, J. (1933). Jugoslovenska privreda. Zagreb: Jugoslovenski Lloyd.

Stojadinović, М. М. (1970). Ni rat ni pakt, Jugoslavija između dva rata. Rijeka: Otokar Keršovani.

Timet, T. (1967). Razvitak hipotekarnih i komunalnih zajmova klauziranih za izdane hipotekarne založnice i komunalne zadužnice kod novčanih zavoda u Hrvatskoj i Slavoniji. U: I. Vinski (ur.), Prilozi za ekonomsku povijest Hrvatske (221‒236). Zagreb: Institut za historiju radničkog pokreta.

Tomac, P. (1973). Prvi svetski rat: 1914‒1918. Beograd: Vojnoizdavački zavod.

 

Objavljeno
2023/07/11
Rubrika
Оригинални научни чланак