Serbian and Albanian toponyms of the village Oslare near Bujanovac
Abstract
This paper deals with the toponymy of the Oslare village. Oslare is located just five kilometers south of Bujanovac. The settlement has been founded on the left bank of the Moravica River, that is, on the western side of the Belgrade – Skoplje highway and on the very border of Vranjsko Pomoravlje and Presevo Moravica.
The village residents are of Serbian and Albanian origins. Some of the Serbs are locals and some migrated to Oslare from Kosovsko Pomoravlje as well as from the nearby villages. Albanians migrated to Oslare from Albania and other areas. Among Albanian residents are also Serbs who took Islam. Most of them took the name Taci but there are other families as well.
The main concern of this paper is the recording of the Oslare toponymy. This is achieved through conversation with both Serbian and Albanian residents in both Serbian and Albanian languages. We have also analyzed semantics of the collected toponymes and their function in the everyday use. We tried to compare toponymes used by Serbs, who speak Serbian language (southmoravian dialect) and Albanians, both of those who are of Serbian origins and of those who migrated from Albania.
References
Барјактаревић Д. (1966). Прешевско-бујановачка говорна зона. Врањски гласник 2. Врање, стр. 173–215.
Барјактаревић Д. (196 ). Фонетске и морфолошке особине врањскога говора. Врањски гласник 1. Врање, стр. 33–58.
Zajmi A. dhe tj. (1981). Fjalor shqip – serbokroatisht, Instituti albanologjik i Prishtinës, Prishtinë.
Јашовић Г. (2014). О говору и именима Угљара код Приштине. Филозофски факултет Универзитета у Приштини, Косовска Митровица.
Јашовић Г. (2011). Топонимија села Угљара код Приштине. Универзитет у Приштини, Филозофски факултет, Косовска Митровица, стр. 13–24.
Јашовић Г. (2010). Неке особине говора Угљара код Косова Поља. Косовска Митровица : Универзитет у Приштини, Филозофски факултет, стр. 93–138.
Костић К. (1922). Наши нови градови на југу. Београд.
Павловић М. (1968). Топонимија околине Врања. Врањски гласник 4, стр. 303–333.
Рајичић М. (1954). Основно језгро државе Дејановића, прилози нашој историјској географији, Историјски часопис 4. Београд.
Речник (1925). Речник места Краљевине Срба, Хрвата и Словенавца, књига 1, Административна подела Краљевине СХС. Београд.
Стаменковић С. (2002). Географска енциклопедија-насеља Србије, књига 2. Београд, стр. 258–277.
Стојковић Ј. и др. (2007). Бујановац (монографија). Бујановац, стр. 5–196.
Трајковић Г. (1979). Тако су их учили, Врањски округ у НОБ-у. Београд.
Трифуновски Ф. Ј. (1951). Кумановско-прешевска Црна Гора. Београд.
Трифуновски Ф. Ј. (1953–1954). Бујановац, антропогеографска истраживања. Гласник етнографског института САНУ, књига 2–3.
Fetahaj J. dhe Bektashi A. (2007). Nasalca, votër e arsimit, Prishtinë.
Škaljić A. (1973). Turcizmi u srpskohrvatskom, hrvatskosrpskom jeziku. Sarajevo: Izdavačko preduzeće Svjetlost.
The details about the publication policy, including copyright and licensing, are available at: