ГЛОБАЛИЗАЦИЈА, КРИЗА И ДИСКУРС О ТЕРОРИЗМУ

Sažetak

У раду се истражује дискурс о тероризму у контексту савремених глобализацијских токова. Проверава се основаност хипотезе да су актуелна геополитичка померања утицала на актуализовање научне примењивости и ширење појмовног опсега синтагме државни тероризам у глобалном дискурсу. Проблем је препознат у чињеници да се у низу случаја јављају квалификације без утврђивања чињеничног стања на основу јасних и проверених поступака утврђивања истине – напротив, тенденциозно изабраним чињеницама и дискурсно-контектуализованим информацијама постулира се истина тако да подржава коришћене квалификације, чиме се легитимишу стратешки циљеви и оправдавају одређени методи и средства даљег деловања. Циљ рада је да се утврде потенцијални изазови и битни елементи који се могу јавити у поступку рационалног одлучивања поводом пласирања дискурса о тероризму. Основни метод примењен у истраживању је функционална анализа, док су анализа садржаја докумената и анализа дискурса основни оперативни методи. Тачније, назначују се неки аспекти у којима се испољава криза глобализације као глобалног процеса да би се истраживачка пажња усмерила на истраживање карактеристика феномена теоризма у савременом међународном окружењу, и на крају проблем рационалног одлучивања. Добијени резултати показује да су глобализацијски токови проширили могућности терористичког деловања услед вишедимензионалног процеса глобалне међузависности, универзализације вредности, промењеног карактера и улоге масовних и нових медија, огромног напретка и ширења примене нових информатичких технологија, да је актуализовање синтагме државни тероризам посебно уочљиво у контексту оружаних сукоба у Украјини – који означавају тектонска померања на међународној сцени и битно измењене детерминанте које одређују глобализацијске токове, а да превазилажење проблема дискурса налаже мултисекторско укључивање у процесу рационалног одлучивања и тиме ефикасно постављање и деловање у међународном окружењу.