Specijalna edukacija i rehabilitacija

Poređenje indirektnih i deskriptivnih metoda funkcionalne procene ponašanja kod odraslih osoba sa intelektualnom ometenošću

Maja Simnjanovski — 2025-09-25

Uvod: Odrasle osobe sa intelektualnom ometenošću demonstriraju problematična ponašanja češće nego populacija tipičnog razvoja. Funkcionalna procena ponašanja jeste efikasan i naučno dokazan način za smanjivanje problematičnog ponašanja. U procesu funkcionalne procene ponašanja koriste se indirektne i deskriptivne metode. Cilj: Cilj istraživanja je da se ispita sklad među rezultatima koje smo dobili korišćenjem obe metode. Metode: Primenjena je metoda višestruke studije slučaja kojom su obuhvaćene tri odrasle osobe muškog pola sa umerenom intelektualnom ometenošću. Dve osobe bile su uzrasta 18 godina i jedna uzrasta 19 godina. Sva tri ispitanika pokazivala su različite oblike problematičnog ponašanja. Podaci su sakupljani korišćenjem indirektnih i deskriptivnih metoda. Poređeni su rezultati o funkciji problematičnog ponašanja dobijeni korišćenjem obe metode. Iako je u istraživanju učestvovalo tri ispitanika, podaci su sakupljani za četiri različita oblika problematičnog ponašanja. Rezultati: Kod prvog ispitanika upotrebom obe metode utvrđena je ista funkcija problematičnog ponašanja „nepoštovanje pravila”, a to je „dobijanje pažnje”. Kod drugog ispitanika je samo kod jednog oblika problematičnog ponašanja „razgovor sa samim sobom” dobijena ista funkcija problematičnog ponašanja, i to „dobijanje pažnje”, dok su kod drugog oblika „ponavljanje istih fraza” dobijene različite funkcije. Kod trećeg ispitanika su za problematično ponašanje „nesaradnja” dobijene različite funkcije. Zaključak: Istraživanje je pokazalo da su podaci koji se odnose na funkciju problematičnog ponašanja usklađeni samo u dva slučaja. S obzirom na dobijene rezultate trebalo bi sa rezervom interpretirati rezultate o funkcijama problematičnog ponašanja dobijene korišćenjem samo jedne metode funkcionalne procene ponašanja.

Effects of Accuracy Training for Individuals with Various Disabilities in Inclusive Game Baskin

Živan Milošević — 2025-09-25

Uvod: Brojne studije ukazale su na pozitivne efekte prilagođenih sportskih programa na unapređenje sportskih veština osoba sa višestrukim oblicima invaliditeta. Cilj: Cilj ovog istraživanja bio je da se ispita obim promena tokom četiri vremenske serije u aspektu preciznosti u inkluzivnom sportu Baskin za osobe sa fizičkim i intelektualnim invaliditetom. Metod: Devet učesnika, četiri sa motoričkim i pet sa intelektualnim invaliditetom, prosečnog uzrasta (28.92 ± 11.02), učestvovalo je u ovoj studiji. Test procene preciznosti sproveden je sa tri pozicije sa kojih igrači u ulozi 2 mogu da šutiraju u situacionoj Baskinovoj igri. Rezultati: Nije pronađen značajan efekat interakcije između vremena i vrste invaliditeta (Vilksova lambda = .92), p=.93, F (3.5) = .14, parcijalna eta kvadrat = .08). Odvojeni efekat dve vrste invaliditeta nije bio značajan (F (1.7) = 1.304, p=.29, parcijalna eta kvadrat =.157), iz čega se može zaključiti da nije došlo do značajnog poboljšanja ni u grupi učesnika sa intelektualnim invaliditetom, niti u grupi učesnika sa motoričkim invaliditetom. Zaključak: Rezultati su pokazali da nije bilo statistički značajnih razlika između četiri merenja, niti je bilo statistički značajnih poboljšanja između grupa učesnika.

Informisanost logopeda sa područja Crne Gore o asistivnoj tehnologiji za decu sa poremećajima verbalne komunikacije

Ivana Arsenić — 2025-09-25

Uvod: Asistivna tehnologija obuhvata sredstva i uređaje koji mogu da se koriste u izvornom, modifikovanom ili prilagođenom obliku. Primena asistivne tehnologije kod dece sa poremećajima verbalne komunikacije omogućava efikasno uspostavljanje socijalne interakcije, izražavanje potreba i želja, kao i povećanje nezavisnosti, samopoštovanja i produktivnosti. Cilj: Cilj ovog istraživanja je bio da se proceni nivo informisanosti logopeda koji su zaposleni na teritoriji republike Crne Gore o asistivnoj tehnologiji za decu sa poremećajima verbalne komunikacije. Takođe, da se utvrdi koje sociodemografske varijable utiču na procenjeni nivo informisanosti ispitanika. Metode: U istraživanju je učestvovalo 48 logopeda koji su zaposleni na teritoriji republike Crne Gore. U istraživanju je korišćen online upitnik koji je posebno konstruisan za potrebe ovog istraživanja. Rezultati: Dobijeni rezultati pokazuju da ispitanici smatraju da su informisani o asistivnoj tehnologiji za decu sa poremećajima verbalne komunikacije (M = 4.03, SD = 0.46). Analiza rezultata je pokazala da stepen obrazovanja, kao i dužina radnog staža, nisu statistički značajno povezani sa procenjenim nivoom informisanosti. Dobijeni podaci ukazuju na to da 27.10% ispitanika ne koristi nijedan uređaj u tretmanu dece sa poremećajima verbalne komunikacije. Cboard aplikacija se najčešće primenjuje u logopedskom tretmanu. Rezultati istraživanja pokazuju da logopedima nedostaje znanje o visokoj asistivnoj tehnologiji, kao i obuka za upotrebu ove tehnologije. Zaključak: Obuka logopeda trebalo bi da bude usmerena na oblast primene asistivne tehnologije u tretmanu dece sa poremećajima verbalne komunikacije, na način razvoja timskog pristupa i međunarodne saradnje, kao i na informisanje o ustanovama koje pružaju tehnološku pomoć korisnicima.

A bibliometric analysis of autism research in the field of education in Ibero-America: A WOS perspective

Teresa Núñez Núñez — 2025-09-25

Uvod: Obrazovanje je ključni alat za unapređenje ličnog i socioemocionalnog razvoja osoba sa autizmom. Međutim, do danas nije sprovedena bibliometrijska analiza na ovu temu u iberoameričkom kontekstu. Cilj: Cilj ove studije bio je da analizira godišnju produkciju originalnih članaka, produktivne časopise, finansijske agencije, autore, istraživačke trendove i najuticajnije članke u oblasti obrazovanja i autizma. Metod: Korišćena je baza podataka WoS (Education & Educational Research, Psychology Educational, Education Special, Education Scientific Disciplines), a analizirano je ukupno 352 dokumenta. Rezultati: Rezultati su pokazali rastući trend u godišnjim publikacijama. Elsevier, Španija, finansijska agencija španska vlada, autor Lorenzo, G., časopis Research in Autism Spectrum Disorders i univerziteti iz Španije i Brazila bili su najproduktivniji saradnici. Glavni istraživački trendovi fokusirali su se na obrazovne intervencije, specijalno i/ili inkluzivno obrazovanje, intelektualne teškoće i tehnologiju. Zaključak: Ovaj rad odražava značajan porast naučne produkcije u iberoameričkom regionu u oblasti obrazovanja i autizma, što je očigledno u istraživačkim temama vezanim za različite aspekte socijalizacije, kao što su škola, tehnologija i porodica. Ipak, potrebno je dodatno istraživanje i prikupljanje dokaza u ovom pravcu, posebno u zemljama Latinske Amerike koje su u procesu razvoja.

Epidemiological review of the association between maternal metabolic syndrome and obesity and neurodevelopmental disorders in children

Vladica Žikić — 2025-09-25

Uvod: Metabolički sindrom majke postao je prepoznat kao značajan faktor koji može uticati na dečiji razvoj. Cilj: Ova studija ima za cilj da istraži kako metabolički sindrom majke, tokom trudnoće, može povećati rizik za razvoj gojaznosti i neurorazvonih poremećaja kod dece. Metod: Pregledom najnovijih istraživanja uvidelo se kako visok nivo šećera u krvi, insulinska rezistencija i hronicna inflamacija mogu dovesti do navedenih problema. U radu je prikazano da povećana pažnja na metaboličko zdravlje majke tokom trudnoće može u velikoj meri redukovati riziko faktore i dugoročno uticati na zdravlje dece. Zaključak: Ovaj rad ističe značaj prenatalne nege koja se fokusira na metaboličko zdravlje majke u cilju prevencije dečje gojaznosti i neurorazvojnih poremecaja.

Veštačka inteligencija u službi forenzike glasa i govora

Mia Šešum — 2025-09-25

Uvod. Veštačka inteligencija predstavlja vrhunac razvoja savremenih tehnologija. Programiran da pomaže ljudima u obavljanju operacija koje opterećuju ili čak i prevazilaze njihove mogućnosti, ovaj kompjuterski sistem pronalazi svoju primenu u različitim područjima profesionalnog i svakodnevnog funkcionisanja. Jednu od oblasti u kojima resursi koje pruža veštačka inteligencija mogu biti dragoceni predstavljaju i forenzičke nauke. Cilj. Cilj rada je da se pomoću sistematizacije dostupne literature predstave mogućnosti veštačke inteligencije u kontekstu forenzike glasa i govora, zatim ograničenja, kao i potencijalne opasnosti od njene primene u sudskim postupcima. Metode. Literatura korišćena u radu je obezbeđena pretragom dostupnih baza podataka putem udaljenog pristupa, nakon čega se pristupilo sintezi relevantnih nalaza. Rezultati. Veštačka inteligencija je visokosofisticirano tehnološko dostignuće koje ima potencijal da u budućnosti transformiše različite forenzičke discipline. Zbog činjenice da je jezik jedan od najkompleksnijih društvenih fenomena, ali i zbog posledica koje bi mogle proisteći na osnovu analize u čiji način sprovođenja veštaci nemaju uvid, ova tehnologija nije uvrštena u zvanične i prihvaćene metode veštačenja glasa. Zaključak. Veštačka inteligencija može doprineti forenzičkim ispitivanjima glasa i govora, ali s obzirom na to da nedovoljna transparentnosti ovih sistema nameće suštinska etička pitanja, njena primena za sada ostaje ograničena na operacije sadržane u pripremnom delu postupka veštačenja. Povećanje transparentnosti sistema zasnovanih na veštačkoj inteligenciji, uz podrazumevane konstantne napore ka poboljšanju otpornosti i preciznosti, doprineće rešavanju etičkih nedoumica i prihvatanju ove tehnologije kao legitimne u sudskim postupcima.

Touch as part of parent-child communication with a child mechanically ventilated at home – introduction to the issue

Agnieszka Kamyk-Wawryszuk — 2025-09-25

Dete sa mehaničkom ventilacijom, zbog čestih hospitalizacija i pridruženog učešća u ponekad bolnim medicinskim procedurama, može negativno da reaguje na dodir. Svrha ovog stručnog rada je da pokaže mesto dodira u komunikaciji između roditelja i deteta koje je mehanički ventilirano kod kuće. Ukazuje na važnost dodira i njegovu ulogu kada je detetu potrebna medicinska oprema za svakodnevno funkcionisanje i kada ne koristi verbalni jezik za komunikaciju sa drugima. Takvo iskustvo – negativan dodir povezan sa odraslom osobom takođe se može preneti na odnose sa drugim ljudima i koristiti u komunikaciji. Može da sadrži elemente agresije i otpora usled straha deteta od kontakta. Boravak deteta kod kuće biće povezan sa učenjem komunikacije na osnovu pozitivnog dodira, što je moguće kada se uvedu signali koji predviđaju aktivnost u kojoj će dete učestvovati. Ovaj proces kod njega će izgraditi osećaj sigurnosti, minimizirati osećaj straha od kontakta sa odraslom osobom i dati mu osećaj kontrole.