https://www.aseestant.ceon.rs/index.php/sjm/issue/feedSerbian Journal of Management2025-12-21T22:36:46+01:00Ivan Mihajlovićimihajlovic@sjm06.comSCIndeks AssistantSerbian Journal of Managementhttps://www.aseestant.ceon.rs/index.php/sjm/article/view/62348NEW MEMBER OF EDITORIAL BOARD 2025-11-17T12:19:24+01:00Maria Menshikovamaria.menshikova@unimercatorum.it2025-10-23T00:00:00+02:00Sva prava zadržana (c) 2025 Serbian Journal of Managementhttps://www.aseestant.ceon.rs/index.php/sjm/article/view/51454Oснаживање запослених и његов утицај на перформансе у економијама у развоју: посредничка улога психолошког капитала2025-11-17T12:19:24+01:00S.M. Sayemsmsayem31@gmail.comMost. Sadia Aktersadiamis30@gmail.comMd Muktadir Islam iammuktadirislam@gmail.comAzharulazharulru7025@gmail.com<p>Циљ ове студије је испитивање посредничке улоге психолошког капитала између оснаживања запослених и њихових перформанси у економији у развоју као што је Бангладеш. Структурисани упитник је дистрибуиран запосленима у различитим јавним и приватним организацијама у Бангладешу. Подаци прикупљени од 385 испитаника анализирани су методом структурног моделирања помоћу парцијалне најмање квадратуре (PLS-SEM) како би се тестирале хипотетичке релације међу латентним конструктима. Резултати су показали да и структурно и психолошко оснаживање позитивно утичу на радне перформансе запослених. Психолошки капитал, који такође има значајан позитиван утицај на перформансе, делује као посредник у односу између оба облика оснаживања (структурног и психолошког) и перформанси запослених. Студија представља пионирски напор у успостављању психолошког капитала као посредничке променљиве у вези између оснаживања и радних перформанси у контексту економије у развоју. Резултати пружају драгоцене увиде организацијама у креирању политика и програма за управљање људским ресурсима и обука, који ће омогућити оснаживање запослених, што ће довести до побољшања психолошког капитала и, последично, унапређења њихових перформанси.</p>2025-06-04T00:00:00+02:00Sva prava zadržana (c) 2025 Serbian Journal of Managementhttps://www.aseestant.ceon.rs/index.php/sjm/article/view/58835Доношење одлука потрошача и правна свест у циркуларној економији: Регулаторна перспектива2025-11-17T12:19:24+01:00Andrea TickTick.Andrea@uni-obuda.huJelena Rusojelena.ruso@fon.bg.ac.rsSorin Gabriel Antonsorin.anton@uaic.roAdriana Buzduganadriana.buzdugan@usm.md<p>Линеарни економски модели су редовна пракса још од индустријске револуције, али су продубљивање проблема одрживости и акумулација отпада довели до концепта циркуларне економије, која би могла да ублажи еколошки терет на индустрије и друштва. Функционисање таквих економских модела увек је поткрепљено правилима и прописима које су развила национална и међунационална законодавна тела. Циљ рада је да се истражи упознатост потрошача са законодавством о циркуларној економији и како се то познавање повезује са одрживим понашањем потрошње. Главни резултат истиче позитивну и значајну везу између знања о циркуларном законодавству и његовог перципираног утицаја на одлуке потрошача, потврђујући да правне информације могу олакшати одрживије понашање. Идентификована су три различита сегмента потрошача према њиховом нивоу знања и ставу, што сугерише да јавност није хомогена у односу на циркуларну економију. Наши налази имају значајне практичне и политичке импликације. Прво, они сугеришу потребу за јачањем великих напора у образовању и информисању потрошача. Друго, нормативне импликације студије сугеришу даље напоре да се регулаторни оквир прилагоди циљевима одрживости, уз истовремено осигуравање да је овај оквир кохерентан и усклађен у свим земљама. </p>2025-09-16T09:56:50+02:00Sva prava zadržana (c) 2025 Serbian Journal of Managementhttps://www.aseestant.ceon.rs/index.php/sjm/article/view/53527Перцепције ЕСГ у корпоративној сфери: постоје ли разлике у зависности од величине предузећа, пола власника/менаџера и трајања пословања?2025-11-17T12:19:25+01:00Michal Kudejmichal.kudej@vse.czMichal Erbenmichal.erben@vse.czJan Kubálekjan.kubalek@vse.cz<p>Овај рад истражује корпоративне перцепције ESG концепта и упоређује налазе кроз три димензије: величину предузећа, пол менаџера и дужину трајања пословања. Истраживање је усмерено на утицај ESG фактора на финансијске перформансе, управљање ризиком и њихову практичну примену у пословању. Истраживање је цпроведено у марту 2024. године и обухватило 650 испитаника из Чешке и Словачке Републике. Резултати показују да већа предузећа имају већу способност за ефективну имплементацију ESG пракси и остваривање користи у виду побољшаних дугорочних финансијских перформанси и ефикаснијег управљања ризиком. Величина предузећа показала се као значајан фактор у формирању перцепције ESG-а, док пол менаџера није имао јасан утицај на ставове према ESG концепту. Ипак, трајање пословања играло је кључну улогу, при чему су искуснија предузећа показала снажнију повезаност између ESG активности и финансијских исхода. Разлике између Словачке и Чешке указују на то да регионални и секторски фактори могу утицати на корпоративне перспективе ESG-а. У целини, истраживање наглашава да се перцепција и примена ESG-а разликују у зависности од карактеристика предузећа и контекста</p>2025-10-03T12:52:37+02:00Sva prava zadržana (c) 2025 Serbian Journal of Managementhttps://www.aseestant.ceon.rs/index.php/sjm/article/view/58750Улога законодавства и перцепције потрошача у обликовању понашања у циркуларној економији2025-11-17T12:19:25+01:00Isidora Miloje Milosevicimilosevic@tfbor.bg.ac.rsOlesea Plotnicimilosevic@tfbor.bg.ac.rsKosjenka Dumančićimilosevic@tfbor.bg.ac.rsKaterina Bojkovskaimilosevic@tfbor.bg.ac.rs<p>Концепт циркуларне економије (ЦЕ) доноси значајне и радикалне промене у обрасцима потрошње, посебно у навикама и одлукама потрошача, који су кључни учесници у овом моделу. Разумевање како организационе баријере, закони и стратегије циркуларне економије утичу на преференције потрошача у циркуларном моделу може помоћи произвођачима да развију ефикасне и профитабилне стратегије које одговарају на потребе тржишта и подстичу одрживу потрошњу. Стога, циљ рада је да испита како личне, организационе и финансијске баријере утичу на стратегије циркуларне економије и перцепцију истих како би се остварио утицај законодавства на одлуке потрошача у вези са одрживом потрошњом, понашањем потрошача и подршком циркуларним иницијативама. Резултати емпиријског истраживања показали су да су све предложене хипотезе прихваћене, са посебним акцентом на утицај законодавства на одлуке потрошача, што може значајно обликовати понашање потрошача у одрживој потрошњи и пружити подстицаје за циркуларну економију. На основу утицаја фактора, овај рад може послужити као путоказ доносиоцима одлука у креирању прописа и потрошачима да активно учествују у циркуларним иницијативама ка одрживој потрошњи.</p>2025-10-06T15:30:14+02:00Sva prava zadržana (c) 2025 Serbian Journal of Managementhttps://www.aseestant.ceon.rs/index.php/sjm/article/view/55029Декодирање кључних претходника, модератора и последица понашања крда ради предвиђања намера понашања потрошача: систематски преглед литературе2025-11-17T12:19:25+01:00Rizka Zulfikarrizkazulfikar@gmail.comAnanda Sabil Husseinsabil@ub.ac.idNanang Suryadinanangs@ub.ac.idMargonomargono@ub.ac.id<p>У овој студији спроведен је систематски преглед литературе како би идентификовали претходници, модератори и последице понашања крда у маркетингу. Хитност истраживања проистекла је из растућег утицаја друштвене динамике у дигиталним потрошачким окружењима, где се појединци све више ослањају на понашање вршњака и друштвене доказе за управљање одлукама. Користећи оквире TККM (Теорија, контекст, карактеристике и методологија) и ПРИСМА (енг. Preferred Reporting Items for Systematic Reviews and Meta-Analyses-Префериране ставке извештавања за систематске прегледе и мета-анализе), анализирано је укупно 183 рецензирана чланка објављена између 2000. и 2024. године како би се осигурала методолошка ригорозност и тематска кохерентност. Преглед је открио да је понашање крда у маркетингу обликовано кључним претходницима као што су хомофилија, поверење, неизвесност производа и интеракција потрошача. Ови фактори покрећу тенденције крда и ублажавају њихов интензитет у различитим контекстима. Заузврат, понашање крда значајно утиче на исходе потрошача, укључујући намере куповине, импулсивну куповину и ангажовање бренда. Студија је истакла како маркетиншки стручњаци могу стратешки искористити механизме крда, као што су садржај који генеришу корисници, препоруке инфлуенсера и друштвени докази у реалном времену, како би побољшали убеђивање потрошача и лојалност бренду. Синтетизујући фрагментиране увиде из различитих дисциплина, ово истраживање нуди робусну теоријску основу за будућа истраживања друштвено утицаног понашања потрошача. </p>2025-10-01T12:32:06+02:00Sva prava zadržana (c) 2025 Serbian Journal of Managementhttps://www.aseestant.ceon.rs/index.php/sjm/article/view/51641Улога вишег менаџмента у природним хазардима: случај европске банкарске индустрије2025-11-17T12:19:26+01:00Tamas Somogyisomogyit588@gmail.comRudolf Nagynagy.rudolf@bgk.uni-obuda.hu<p>Проблематика природних хазарда представља једно од кључних подручја интересовања у оквиру безбедносних студија и менаџмента пословања. Правилно управљање ризицима показало се као фундаментално, те је стога добило значајну пажњу. Ипак, улога вишег менаџмента у оквиру система управљања ризицима предузећа остаје релативно мало истражена. Овај рад има за циљ да истражи специфичну улогу вишег менаџмента у процесу управљања ризицима, нарочито у вези са ризицима који произлазе из природних хазарда. Одговарајућа улога вишег менаџмента у управљању ризицима везаним за природне хазарде представља кључно питање. Приказан је приступ европске банкарске индустрије, заснован на јавно доступним секторским регулативама и смерницама. Дате су одређене препоруке ради даљег унапређења кључне улоге вишег менаџмента у управљању природним хазардама. Наш резултат се разматра као решење које може бити примењено у предузећима, организацијама и институцијама у било ком сектору.</p>2025-10-14T12:15:47+02:00Sva prava zadržana (c) 2025 Serbian Journal of Managementhttps://www.aseestant.ceon.rs/index.php/sjm/article/view/53336Процена валидности и поузданости упитника о трансформативним исходима учења и процесима (TROPOS) у контексту учења повезаног са радом у јавном сектору2025-11-17T12:19:26+01:00Mary Viteroulimviterouli@gmail.comDimitrios Beliasdbelias@uth.grAthanasios Kousteliosakoustel@uth.grNikolaos Tsigilisntsigilis@jour.auth.gr<p>Како корпоративни контексти и пословна окружења постају све сложенија, трансформативно учење (Transformative Learning – TL) у истраживањима учења на радном месту добија све већи значај. Овај тип учења може довести до промене перспектива, што резултира психолошким, уверењским и понашајним променама, у складу са адаптацијом Мезирове теорије трансформације (Mezirow, 1978) коју је предложио Кларк (Clark, 1991). Упитник о трансформативним исходима и процесима (Transformative Outcomes and Processes Survey – TROPOS), који је развио Роберт Кокс (Robert Cox, 2017), представља поуздан инструмент за мерење трансформативног учења и обухвата четири подтест скале: друштвену подршку, став према неизвесности, критичност и трансформативне исходе. Ово истраживање процењује валидност и поузданост TROPOS инструмента од 30 ставки у контексту учења на радном месту, користећи квантитативни приступ заснован на анкетирању. Примењено је пригодно узорковање, усмерено на доступне испитанике из узорка од 238 запослених у Јавној служби запошљавања Грчке. Резултати конфирматорне факторске анализе и Кронбаховог алфа коефицијента потврђују применљивост овог инструмента у истраживању учења на радном месту. Студија потврђује да је TROPOS користан инструмент за процену трансформативног учења ван образовних окружења и доприноси бољем разумевању овог концепта у контекстима повезаним са радом. У раду се разматрају и импликације и ограничења истраживања трансформативног учења, чиме се доприноси теорији и пракси у овој области.</p>2025-10-13T11:44:49+02:00Sva prava zadržana (c) 2025 Serbian Journal of Managementhttps://www.aseestant.ceon.rs/index.php/sjm/article/view/56002Дешифровање крипто-купца: aнализа знања и преференција потрошача који користе криптовалуте за куповинуh2025-11-17T12:19:26+01:00Massimiliano Silenzimassimiliano.silenzi@cryptorefills.comUmut Can Çabukucabuk@sdsu.eduÖmer Aydinomer.aydin@uwaterloo.caEnis Karaarslanenis.karaarslan@mu.edu.tr<p>Брзо растући сектор криптовалута представља и изазове и могућности за предузећа и потрошаче. Ова студија истражује знање, стручност и навике куповине људи који купују користећи криптовалуте. Наше истраживање спроведено међу 516 учесника показује да се нивои знања разликују од почетника до стручњака. Занимљиво је да је део испитаника, скоро 30%, показао високу учесталост куповине упркос свом ограниченом знању. Регресионе анализе су показале да, иако знање о домену игра улогу, оно чини само 11,6% фактора који утичу на учесталост куповине. К-means кластер анализа је додатно сегментирала испитанике у три различите групе, од којих свака има јединствене нивое знања и склоности куповини. Ови резултати доводе у питање конвенционалну идеју која повезује опсежно знање са повећаном употребом криптовалута, сугеришући друге факторе који су у игри. Разумевање ове различите демографске групе купаца криптовалута је кључно за предузећа, наглашавајући потребу за прилагођеним стратегијама и корисничким искуствима. Ова студија нуди увид у тренутна понашања у куповини криптовалута и разматра будућа истраживања која истражују шире утицаје и потенцијалне промене у пејзажу потрошача криптовалута.</p>2025-10-13T12:37:57+02:00Sva prava zadržana (c) 2025 Serbian Journal of Managementhttps://www.aseestant.ceon.rs/index.php/sjm/article/view/60775Од свести до акције: pангирање земаља ЕУ по спремности потрошача да прихвате одрживе производе коришћењем хибридне M–M методологије2025-11-17T12:19:26+01:00Anđelka Stojanovićanstojanovic@tfbor.bg.ac.rsPredrag Đorđevićpdjordjevic@tfbor.bg.ac.rsKaterina Shapkova Kocevskakaterina.sapkova@gmail.comTatjana Tambovcevatatjana.tambovceva@rtu.lv<p>У светлу растућих економских, еколошких и изазова одрживости, све више пажње креатора политике, компанија и истраживача посвећује се обрасцима потрошње и разумевању фактора који обликују понашање потрошача. Усвајање одрживих производа у Европској унији активно се промовише кроз низ политика и иницијатива усклађених са принципима циркуларне економије, како би се потрошачима пружиле транспарентније и приступачније информације, чиме би се оснажили да доносе еколошки прихватљиве изборе. Ипак, прихватање одрживих производа од стране потрошача значајно варира и под утицајем је сложених интеракција између различитих фактора. Ова студија испитује спремност потрошача за одрживе производе у двадесет седам земаља ЕУ користећи девет индикатора у три димензије: еколошка свест, финансијска спремност и поверење у институционалне механизме одрживости. За рангирање земаља коришћена је хибридна MEREC-MARCOS методологија. Овај нови методолошки приступ омогућава детаљно поређење између земаља и идентификацију области за побољшање политика које подстичу одрживу потрошњу широм ЕУ. Шведска се појављује као најбоље рангирана земља, а следе Кипар и Холандија, док су Летонија и Естонија најниже рангиране. Резултати указују на значајне разлике међу државама чланицама ЕУ и потенцијално нуде вредан увид у празнине у одрживом понашању потрошача.</p>2025-10-20T17:54:37+02:00Sva prava zadržana (c) 2025 Serbian Journal of Managementhttps://www.aseestant.ceon.rs/index.php/sjm/article/view/52837Kорпоративне друштвене перформансе и корпоративне финансијске перформансе: улога продуктивности и иновација у моделу модерисане медијације2025-12-21T22:36:46+01:00Prillinaya Yudhistiraprillinaya.yudhistira@gmail.comWahyu Agus Winarnowahyuaw@unej.ac.idAlwan Sri Kustonoalwan@unej.ac.id<p>Циљ овог истраживања је да испита основне процесе и специфичне околности које омогућавају да корпоративне друштвене перформансе (CSP) утичу на корпоративне финансијске перформансе (CFP). Полазећи од перспективе инструменталне теорије стејкхолдера, истраживање објашњава механизам односа између CSP и побољшања CFP путем медијаторске улоге укупне факторске продуктивности (TFP), при чему је кључни контингентни фактор иновација. Ово истраживање користи панел податке који обухватају 133 годишње опсервације производних предузећа котираних на Индонежанској берзи (IDX) у периоду 2018–2021. Рад предлаже нови модел који укључује додатне контекстуалне варијабле у виду иновација и примењује модел модериране медијације. Добијени резултати показују да је однос између корпоративних друштвених перформанси (CSP) и корпоративних финансијских перформанси (CFP) посредован укупном факторском продуктивношћу (TFP), нарочито у малим предузећима. Поред тога, утврђено је да се модерирајући ефекат истраживања и развоја (R&D) на однос CSP–CFP испољава у већим предузећима. Мала предузећа у секторима потрошачке цикличне робе и индустрије могу унапредити своје перформансе друштвене одговорности интегрисањем друштвено одговорних активности у корпоративну стратегију, јер стратешка друштвена одговорност може обезбедити конкурентску предност, повећати продуктивност и подстаћи позитивну реакцију тржишта која побољшава финансијске резултате.<br />Импликације овог истраживања указују да компаније могу унапредити своје перформансе друштвене одговорности интегрисањем тих активности у корпоративну стратегију. Стратешка друштвена одговорност има потенцијал да обезбеди конкурентску предност, повећа продуктивност и позитивно утиче на финансијске резултате кроз повољне реакције тржишта.</p>2025-10-20T18:26:18+02:00Sva prava zadržana (c) 2025 Serbian Journal of Managementhttps://www.aseestant.ceon.rs/index.php/sjm/article/view/59330Xармонија унутар новог дигиталног парадигмата: управљање људским фактором и равнотежа између нових и традиционалних пракси2025-11-17T12:19:27+01:00Camila Calcagnocalcagnocamila28@gmail.comJaka Vadnjaljaka@ssbm.ch<p>Дигитализација је постала централна тема савремених друштава и организација, често описивана као нови парадигмат или као четврта индустријска револуција. Реч је о процесу који се одвија на више нивоа и који значајно утиче на људске потребе, понашање и очекивања. Циљ овог истраживања јесте да се укаже на то да успешан процес дигитализације захтева холистички приступ, у оквиру кога управљање променама и људски фактор представљају кључне елементе. Истраживање је спроведено применом систематског прегледа релевантне литературе, као и употребом мерног инструмента у виду свеобухватне анкете, коју су попунили испитаници из различитих земаља и индустријских сектора.<br />Резултати указују на то да је окружење у којем организације послују динамично и подложно непрекидним променама. Стално се појављују нови начини рада, технологије и оквири који се могу имплементирати, као и стратегије које је потребно истражити. Ипак, оно што остаје непромењено јесте суштинска потреба за променом чији је центар човек.</p>2025-11-06T00:00:00+01:00Sva prava zadržana (c) 2025 Serbian Journal of Management