Etika kao potencijalna linija razgraničenja lobiranja i trgovine uticajem

Sažetak

Sažetak: Lobiranje je postalo važan element političkog sistema u savremenim demokratskim zemljama. Njegovo sve veće učešće u donošenju odluka zahteva od demokratskih vlada da ga  uvedu u zakonsku regulativu i obezbede sprovođenje u skladu sa zakonima. Naime, prakse lobiranja koje se odvijaju bez dovoljno propisa i transparentnosti mogu dovesti do nekog oblika koruptivne radnje, ali i ostaviti utisak trgovine uticajem. Zbog toga je izuzetno važno da se, u procesu regulisanja ove delatnosti, etika ne samo uvaži, već i primeni. Postavljanjem jasnih etičkih granica lobiranje može osigurati da lica koja obavljaju lobističke poslove budu pravilno neutralisana ili odvojena od negativnih i nelegitimnih radnji. Autor, pored teorijskog pristupa prirodi lobiranja i etici, nastoji da kroz kritičku analizu ključnih dokumenata i zakona koji uređuju pomenute radnje ispita na koji način etički kodeksi sprečavaju trgovinu uticajem, polazeći od činjenice da postavljaju etičke okvire unutar kojih se lobiranje mora sprovoditi. Usklađivanje lobističke prakse sa etičkim normama može postaviti temelje za profesionalniji pristup lobiranju, što bi promenilo negativnu sliku lobiranja u javnosti, tj. njegovo percipiranje u vidu alata za kanalisanje interesa lobista, posebno zbog veze sa trgovinom uticajem i korupcijom.