DYNAMICS, SCOPE AND STRUCTURE OF EXTERNAL TRADE OF THE REPUBLIC OF SERBIA

  • Jovana Kisin Univerzitet Educons
  • Jelena Ignjatović Academy of Vocational Studies, Sabac, Serbia
  • Azemina Mašović Integrated Business Institute, Skoplje, North Macedonia
DOI: https://doi.org/10.5937/poseko21-37681
Ključne reči: spoljnja trgovina, Republika Srbija, dinamika, obim, struktura, COVID–19

Sažetak


Pandemija COVID-19 promenila je globalne ekonomske perspektive i dovela do prekretnice u privrednim kretanjima kako u svetu, tako iu Republici Srbiji. Osnovni cilj rada je da se detaljnom analizom ključnih pokazatelja spoljnorgovinske robne razmene sagleda pozicija i rezultati Republike Srbije u oblasti međunarodne trgovine, kako jednog od najznačajnijih indikatora privredne aktivnosti zemlje. Metodologija obrađena u radu obuhvata kvalitativne istraživačke tehnike, kao što su analiza, komparativna analiza i sinteza. Prvi deo rada se bavi trendom kretanja obima spoljnotgovinske razmene u protekle tri decenije, sa posebnim osvrtom na efekat krize izazvane pandemijom COVID-19. Druga tematska celina analizira strukturu spoljne trgovine Srbije, prema ekonomskoj nameni robe i klasifikaciji delatnosti. U fokusu trećeg dela je analiza teritorijalne raspodele spoljnotrovinske razmene Srbije po glavnim ekonomskim i georgrafskim zonama odnosno zemljama namene i porekla. Na kraju su data zaključna razmatranja. Svakako da ima dosta prostora za unapređenje spoljnotrgovinske razmene Srbije, koja pre svega treba da se fokusira na povećanje izvoza, u kvantitativnom smislu, ali da se istovremeno ne zamanje podizanje vrednosti kvaliteta i proizvoda naših proizvoda.

Reference


  1. Beraha, I., Jovicic, E., (2021) Uticaj pandemije COVID-19 na spoljnotrgovinsku razmenu između Kine i zemalja Zapadnog Balkana, Institut ekonomskih nauka, pp. 107-124. https://www.library.ien.bg.ac.rs/index.php/zb/article/view/1434/1168



  1. Bjelić, P., (2018), Međunarodna trgovina. Centar za izdavačku delatnost Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Beograd.

  2. Centar za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC fond), Centar za evropske politike (CEP), (2014) Uvod u pregovore Srbije sa EU u okviru poglavlja 30 - Ekonomski odnosi sa inostranstvom. https://cep.org.rs/publications/uvod-u-pregovore-srbije-sa-eu-u-okviru-poglavlja-30-ekonomski-odnosi-sa-inostranstvom/

  3. Crnomarković, J., (2010) External trade of the Republic of Serbia, 1988-2009, Trends - September, Republic Statistical Office, https://www.stat.gov.rs/sr-latn/oblasti/spoljna-trgovina/pogledajte-i-ovo/

  4. EU Delegation in the Republic of Serbia, (2022) Trade. https://europa.rs/trgovina/

  5. European Commission, (2016) Trade: free trade is a source of economic growth. Directorate-General for Communication. Publications Office. https://data.europa.eu/doi/10.2775/86408

  6. Filipović, S., Ignjatovic, J., (2021a) International relations through the prism of the new technological division of power, International problems, Belgrade, XXIII (4), pp. 637-667.

  7. Filipovic, S., Ignjatovic, J. (2021b). Chinese investment in Central Eastern Europe and the Western Balkans, Culture of Polis, Novi Sad, 18 (45), pp. 73-86.

  8. Fondacija za razvoj ekonomske nauke (FREN), (2018) Unapređenje pozicije Srbije u okviru CEFTA 2006, https://fren.org.rs/publikacija/unapredjenje-pozicije-srbije-u-okviru-cefta-2006/

  9. Ignjatovic J., Kisin J., Mashovic A., (2021) Economic aspects of the COVID-19 pandemic in the Western Balkans region, International conference Sustainable Economic transformation in the postpandemic period, Educons University, Sremska Kamenica, pp. 63-88. https://educons.edu.rs/wp-content/uploads/2021/11/2021-zbornik.pdf

  10. Ignjatovic J., Kisin J., Brajković M., (2020) Export as a trigger of economic growth of the Republic of Serbia, Business economics, Sremska Kamenica, XIV (2), pp. 19-37. https://educons.edu.rs/wp-content/uploads/2021/03/PE-20202.pdf

  11. Jacimovic, D., Dragutinović Mitrović, R., Bjelić, P., Tianping, K., Rajkovic, M., (2018) The role of Chinese investments in the bilateral exports of new E.U. member states and Western Balkan countries, Economic Research 31(1), pp. 1185-1197.

  12. Марковић Ј., Тошковић Ј., (2013) Обим и значај трговинске сарадње Републике Србије, Пословна економија, Сремска Каменица, VII(2), стр. 229-247. https://educons.edu.rs/wp-content/uploads/2016/01/Poslovna-ekonomija-20132.pdf

  13. Nikolić, G., (2018) Ekonomska determinisanost spoljne politike Srbije: krucijalna važnost evropskih integracija za domaću privredu, Međunarodni problemи, Beograd, LXX (1), str. 11–27.

  14. Nikolić, G., (2014) Structural changes of Serbian Merchandise Exports 2000–2013, The Review of International Affairs, Belgrade, 1153–1154, pp. 66–83.

  15. Rapaić, S., Dabić, D., (2013) Spoljnotrgovinski aspekt pristupanja Republike Srbije EU, Međunarodni problemi, Beograd, LXV (3), str. 341-364.

  16. Statistical Office of the Republic of Serbia (SORS), (2022a) Spoljnotrgovinski promet. https://www.stat.gov.rs/sr-Latn/oblasti/spoljna-trgovina/spoljnotrgovinski-robni-promet

  17. Statistical Office of the Republic of Serbia (SORS), (2022b) Spoljnotrgovinska razmena. https://www.stat.gov.rs/sr-latn/vesti/20220311-spoljnotrgovinska-robna-razmena-za-januar-2022/?s=1701

  18. Statistical Office of the Republic of Serbia (SORS), (2022c) Data. https://data.stat.gov.rs/Home/Result/1701?languageCode=sr-Latn

  19. Statistical Office of the Republic of Serbia (SORS), (2022d) Spoljnotrgovinska robna razmena. https://www.stat.gov.rs/sr-latn/vesti/20220331-spoljnotrgovinska-robna-razmena-za-februar-2022/

  20. Vlaovic, G., (2019) Evropska unija ubedljivo najveći trgovinski partner Srbije. Demostat. https://demostat.rs/sr/vesti/ekskluziva/evropska-unija-ubedljivo-najveci-trgovinski-partner-srbije/765


 

Objavljeno
2023/10/22
Broj časopisa
Vol. 21 Br. 1 (2022): Poslovna ekonomija
Rubrika
Originalni naučni članak