Politička revija

КА ПРЕВАЗИЛАЖЕЊУ ИСЛАМИЗМА И ПОПУЛИЗМА: ОД МЕЂУНАРОДНИХ ОДНОСА ДО МЕЂУРЕЛИГИЈСКОГ ДИЈАЛОГА

Miloš Vulić — 2025-12-11

Овај рад има за циљ да критички преиспита тезу о „сукобу цивилизација” и да истражи да ли је такав сукоб неизбежан при сусрету источно-муслиманског и западно-хришћанског света, као и да ли је међусобни страх између њих оправдан и на који начин се ствара и мобилише. У уводном делу биће дат преглед историјских односа између ова „два света” како би се идентификовали фактори који су отворили могућност за појаву радикалних ставова који произилазе из концепата као што су исламизам и популизам. Након тога, биће размотрено питање који фактори су допринели њиховом изненадном „оживљавању”, са посебним освртом на један од најчешће навођених узрока: избегличку кризу. Испитаћемо како је настала ова криза и какве реакције је изазвала, посебно имајући у виду политизацију другости. У даљој анализи посебна пажња биће посвећена западном популизму и његовим исламофобним политикама. На крају ћемо разматрати концепте уставног патриотизма, евро-ислама и људског (универзалног) братства као потенцијалне путеви за превазилажење негативне дихотомије у интеракцији ислама и Запада, нарочито у контексту улоге међурелигијског дијалога у међународним односима и његовог доприноса процесу деполитизације другости.

УПОРЕДНА ПЕРСПЕКТИВА СПОЉНОПОЛИТИЧКОГ ДЕЛОВАЊА КИНЕ У ЦЕНТРАЛНОЈ АЗИЈИ И РЕГИОНУ БАЛКАНА

Dragan Trailović — 2025-12-12

Кинеско ангажовање у глобалним пословима се значајно интензивирало током последње две деценије, а праћено је њеном растућом економском моћи, као и амбицијама да утиче на редефинисање постојећег међународног поретка. Међу регионима који су привукли пажњу Кине, између осталих Централна Азија и Балкан, јављају се као значајне геополитичке арене где Кина тежи остварењу својих економских, политичких и, у неким случајевима, безбедносних циљева. Иако се ови региони значајно разликују, оба нуде важан увид у механизме, приоритете, прилагодљивост и контекстуалну флексибилност кинеске спољне политике. Рад има за циљ да уочи сличности и разлике у кинеском спољнополитичком ангажовању у ова два региона. У раду се користи упоредни приступ, а компаративни оквир је организован око четири димензије спољнополитичког ангажовања Кине: економска, политичка, безбедносна и социокултурна. Закључци рада указују на то да економско ангажовање представља основу кинеске спољне политике у оба региона, које служи као примарни инструмент утицаја. Међутим, поред ове заједничке особине, Кина прилагођава свој спољнополитички приступ локалним условима. Закључци указују на прагматичну, адаптивну спољну политику која уравнотежује њене глобалне амбиције са регионалним реалностима.

ДУГО ПУТОВАЊЕ У ЕВРОПУ: ПЕРЦЕПЦИЈА ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ У ДОБА РЕАЛИЗАЦИЈЕ ПРОЈЕКТА „ЈАДАР“ И СТУДЕНТСКИХ ПРОТЕСТА У СРБИЈИ

Bojan Klačar — 2025-12-11

Предмет истраживања у овом раду је перцепција Европске уније (ЕУ) и европских интеграција у јавном мњењу Србије у контексту бурних студентских протеста од новембра 2024. године и велике несреће у Новом Саду, али и литијумске кризе (реализација пројекта „Јадар”) која с прекидима траје неколико година. Циљ рада је утврђивање како пројекат „Јадар” и студентски протести утичу на позицију и репутацију ЕУ у домаћој јавности, каква је структура група код којих се мишљење о ЕУ погоршава и какве дугорочне рефлексије могу да се десе на процес европских интеграција. Теоријско-методолошки приступ је базиран на литератури која говори о стабилности као основном принципу који је ЕУ користила на Западном Балкану, неретко на штету демократије, и анализи добијених резултата из квантитативног истраживања јавног мњења на национално репрезентативном узорку. Резултати истраживања показују да и студентски протести и рударење литијума погоршавају позицију ЕУ у јавном мњењу и то већински и да погоршање постаје видљиво међу присталицама ЕУ чланства, посебно у случају званичног става ЕУ о протестима. Јавно мњење је веома суздржано по питању било каквих (економских, развојних) користи од пројекта „Јадар”, док је скепса додатно изражена у погледу поштовања еколошких стандарда. Међу грађанима који су критични према позицији ЕУ у процесу рударења литијума је, међутим, и немали проценат грађана који нису присталице чланства Србије у ЕУ. У погледу студентских протеста, реакцијама ЕУ је незадовољна већина јавности, део због тога што их виде као благе, други део јер их види као претерано експлицитне и критичне.

ЗЕЛЕНА МЕКА МОЋ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ У САВРЕМЕНОЈ ПОЛИТИЦИ: ИНСТРУМЕНТИ, УСЛОВЉАВАЊЕ И ГЛОБАЛНО ЛИДЕРСТВО

Ognjen Petronijević — 2025-12-12

Рад изучава концепт зелене меке моћи са фокусом на јединствен пример Европске уније (ЕУ). Као светски лидер у борби против климатских промена, ЕУ мобилише своју зелену меку моћ како би обликовала еколошке промене на међународном нивоу користећи ненасилна средства. Као кључне ресурсе ЕУ за ширење зелене меке моћи рад препознаје еколошку дипломатију, међународно климатско вођство, одрживу културу и зечене норме. Додатно, кроз коришћење свог регулаторног ауторитета, ЕУ проширује концепт меке моћи кроз механизме условљавања, чиме придодаје хибридни облик класичном схватању меке моћи. Рад истиче да ЕУ комбинује унутрашњу еколошку трансформацију, оличену у примеру Европског зеленог договора, са спољним инстурментима као што су Поглавље 27 процеса приширења ЕУ и иницијатива Global Gateway, ради пројекције својих еколошких норми на глобалном нивоу. Рад такође анализира стратегије ЕУ у склопу скорашњих међународних климатских преговора оличеним у учешњу на међународним конференцијама (COP26–COP28). На самом крају, рад се бави и дешавањима у међународним односима који ограничавају капацитет ЕУ у остваривању еколошких циљева у међународној арени - проблем повлачења Сједињених Америчких Држава из Париског споразума и динамика комплексних односа са Кином.

ПОЛИТИЧКИ КОНЦЕПТ „МЕНАЏЕРСКЕ РЕВОЛУЦИЈЕ” У ДЕЛИМА ЏЕЈМСА БЕРНАМА

Dimitrije Milić — 2025-12-12

Џејмс Бернам (James Burnham), амерички конзервативни мислилац 20. века, познат је по својој идеји „менаџерске револуције” коју излаже у истоименом делу 1941. године. Бернам наводи нову, менаџерску елиту, насталу из потребе власника за стручњацима у вођењу комплексних, интернационалних процеса, као наследнике дотадашњих капиталистичких и социјалистичких структура. Сходно њиховој растућој друштвеној улози, Бернам сагледава утицај менаџерске елите како у јавном, тако и у приватном сектору, уз анализу последица овакве трансформације по демократски систем. Иако Бернамов рад није нашао своје место у идејном мејнстриму, постоји известан утицај његове мисли у савременим конзервативним и популистичким круговима. Циљ овог рада је критички осврт на концепт менаџеризма и његов учинак у трансформацији односa друштвених елита, односа моћи и демократије.

ИДЕНТИТЕТСКА УКРШТАЊА И ИДЕНТИТЕТСКЕ ПОЛИТИКЕ НАКОН ПОПИСА У ЦРНОЈ ГОРИ 2023–2024.

Vladan Stanković — 2025-12-13

Научни рад пред нама за тему има попис у Црној Гори, одржан с краја 2023. године. Попис је темељно припреман, и више пута одгађан, првенствено због осетљивих идентитетских питања, која су неисцрпан извор спорења, расправа и политичких сукоба. Стога су за предмет истраживања овог научног рада одабрана идентитетска укрштања, и рекомпозиција политичких односа моћи у Црној Гори. Рад се састоји од три целине: у првој се статистички анализирају пописни резултати у вези са националним изјашњавањем, језиком и вероисповешћу; у другом делу рада истражују се релације политичких субјеката, а у трећем се наговештавају могуће уставне промене. Истраживање ће имати за циљ да прикаже укрштања националних идентитета који се преламају кроз политичке субјекте на власти и у опозицији након великих политичких промена и полазне демократизације друштва. Стога је научни значај истраживања пре свега у домену идентитетских политика у Црној Гори, а друштвена оправданост у простору стабилизације националних прилика у Црној Гори, јачања националног идентитета српског народа у Црној Гори и јачања веза Црне Горе са земљама у окружењу. Методи који се у раду користе су: метод посматрања, аналитички приступ, статистички метод и метод поређења. Основна претпоставка од које се пошло у истраживању је да ће резултати спроведеног пописа дугорочно допринети стабилизацији прилика у Црној Гори и јачању мултинационалног склада.

„БЕЗБЕДНОСНО ОСЕТЉИВО ПОДРУЧЈЕ” КАО ПОВОД ЗА ОГРАНИЧЕЊЕ СЛОБОДЕ ОКУПЉАЊА

Danilo Stevandić — 2025-12-12

Безбедносно осетљиво подручје представља дефинисану област око зграда највиших органа власти, објеката од посебног значаја за безбедност државе и појединих установа чија је основна сврха да посебним режимом јавних окупљања на том простору обезбеди несметан рад тих органа. После уводног излагања, питање места окупљана је обрађено са теоријскоправног становишта, а затим је извршена историјскоправна и упоредноправна анализа безбедносно осетљивог подручја као повода за ограничење окупљања. У четвртом делу применом правнодогматског метода анализирана су ограничења места окупљања у Републици Србији. Аутор закључује да примена посебног правног режима окупљања у безбедносно осетљивом подручју има уставно оправдање, али само ако такав режим подразумева релативну забрану окупљања, уз примену принципа пропорционалности. Безбедносно осетљиво подручје не може per se представљати уставноправно оправдан разлог ограничења слободе окупљања, већ мора бити доведено у непосредну везу с неким од међународноправних или уставноправних основа ограничења слободе окупљања. Закон о јавном окупљању у Републици Србији прописује ограничења места окупљања, укључујући и места која би се према упоредноправним искуствима могла сматрати безбедносно осетљивим подручјем, али би се са доста основа могло поставити питање уставности појединих од њих због тога што су унапред законом одређена, општа и апсолутна.

ЛОКАЛНИ ИЗБОРИ У ЗАЈЕЧАРУ И КОСЈЕРИЋУ 2025. ГОДИНЕ

Marko Mijatović — 2025-12-11

Редовни локални избори у граду Зајечару и Општини Косјерић, одржани 8. јуна 2025. године, представљали су прво изјашњавање грађана Србије у промењеним друштвено-политичким околностима изазваним новосадском трагедијом 1. новембра 2024. године у којима је због пада надстрешнице на железничкој станици страдало шеснаест људи. Ова трагедија праћена је студентским демонстрацијама започетим крајем истог месеца, прво од стране студената и професора београдског Факултета драмских уметности, а потом и осталих факултета и универзитета у Србији, који су добили на замаху почетком 2025. године и кулминирали протестом у Београду средином марта и окупљањем неколико стотина хиљада људи.

Укључивање студената (или како ћемо у тексту називати студентског покрета) значајно је променила политичку слику Србије кроз, како су показивала прва истраживања јавног мњења, пад или пак стагнацију популарности владајуће странке и њених коалиционих партнера, али и, парадоксално, странака опозиције, уз наглашени раст популарности студентског покрета као потенцијалне будуће политичке снаге. Прва прилика за демонстрацију нових односа политичких снага били су дакле редовни локални избори у Зајечару и Косјерићу. Иако на њима опозиционе листе, уз подршку студентског покрета, нису успеле да однесу победу над странкама власти показало се да је њихов успех био далеко значајнији него на претходним изборима у овим локалним самоуправама.

СОЦИЈАЛИЗАМ И ДИСКРИМИНАЦИЈА: ПИКЕТИ О РАСИЗМУ

Dušan Dostanić — 2025-12-12