Politika nacionalne bezbednosti

ВОЈСКА И ВОЈНА ПРОФЕСИЈА У САВРЕМЕНОМ ДРУШТВУ: ПРИЛОГ ДЕФИНИСАЊУ АНАЛИТИЧКОГ ОКВИРА

2025-08-01T12:28:24+02:00

Друштвене промене карактеристичне за савремено, постмодерно илити постхладноратовско друштво нужно су се рефлектовале на војску, њену организацију, задатке, улогу и положај у друштву. Глобална кретања од биполарног, преко униполарног, ка мултиполарном геополитичком поретку намећу потребу за сталном трансформацијом националних оружаних снага. Поред давања прегледа једног општег контекста у коме се савремена војска и војна професија налазе, рад представља покушај дефинисања аналитичког оквира на основу кога се може сагледати место и улога војске и војне професије у савременом друштву, као предмету истраживања. Циљ рада је да се поред доприноса у херменеутичком (сазнајном) смислу, пружи допринос и у методолошком смислу, кроз развој аналитичког оквира за разматрање предмета истраживања кроз шест чинилаца: (1) политички систем и законодавни оквир, (2) национална култура и друштвене вредности, (3) историјско искуство, (4) економија и техничко-технолошки ниво развијености друштва, (5) квалитет војног образовања и обуке и (6) међународна војна сарадња. Сваки чинилац је укратко образложен уз указивање на његов значај и специфичности. Правилним одабиром и применом научних метода, овај понуђени аналитички оквир треба да обезбеди да се у неким будућим истраживањима места и улоге војске и војне професије у савременом друштву дође до што обухватнијег научног сазнања о предмету истраживања.

ТЕОРИЈСКО ОДРЕЂЕЊЕ ТАКТИКЕ КАО ВОЈНЕ НАУКЕ

2025-08-01T12:28:24+02:00

Развој цивилизације довео је до настанка и развоја држава и војски, чија је основна намена била одбрана државе” Ово је за последицу имало развој сазнања која се односе на начине вођења оружане борбе. Ова сазнања су се временом систематизовала и тако настају знања која се односе на ову област названу ратна вештина. Од XIX века све се више говори о војним наукама (тактици, оператици и стратегији), које замењују синтагму ратна вештина. Међутим, oба правца, источни и западни, препознају тактику као базичну војну науку. Ни до данашњих дана није у потпуности извршено теоријско одређење тактике. Због тога је циљ овога рада опис теоријског одређења тактике као војне науке. У првој глави рада је извршено појмовно одређење тактике као војне науке. У другој глави рада извршена је дескрипција основних конституената тактике. Трећа глава рада се односи на класификацију тактике према више критеријума. Сагледавање поимања кључних термина и опис резултата рада извршено је применом следећих метода: анализе садржаја, методе дефиниције и класификације, историјско-компаративне методе, аналитичко-синтетичке методе и дедуктивне методе. Појмовно одређење, опис конституената и класификација тактике као војне науке представља резултат овог рада.

БЕСПОСАДНА АУТОНОМНА ВОЗИЛА: ИЗАЗОВИ У РАЗВОЈУ И ВОЈНОЈ ПРИМЕНИ И ПОТРЕБЕ ЗА НОВИМ КОМПЕТЕНЦИЈАМА ВОЈНОГ КАДРА

2025-08-01T12:28:24+02:00

Развој беспосадних аутономних возила представља један од најдинамичнијих праваца савремене технолошке еволуције, са све широм применом у цивилном, а пре свега војном домену. Иако се термини беспосадно и аутономно возило често користе као синоними, овај рад указује на њихову суштинску разлику и значај интегрисане способности доношења одлука за пуну аутономију. Савремени трендови у производњи сензорских, комуникационих и енергетских компоненти омогућили су развој сложених система за перцепцију окружења, планирање путање и управљање кретањем, што је нарочито утицало на промену концепта извођења војних операција. У раду се анализира историјски развој беспосадних аутономних возила, нивои њихове аутономије и утицај на извођење савремених војних операција. Имајући у виду тренутну брзину технолошког развоја и достигнућа, може се очекивати још интензивнија употреба аутономних система у наредним ратним сукобима, што намеће потребу за дефинисањем потребних знања и компетенција војног кадра који ће се бавити развојем и употребом истих. Потребна знања укључују области мехатронике, аутоматског управљања, вођења, вештачке интелигенције, тактике употребе, логистичке подршке и других. Рад препознаје потребу за унапређењем војног образовања кроз модификацију постојећих и развој нових студијских програма за образовање кадрова способних за развој, одржавање и ефикасну експлоатацију беспосадних аутономних система у динамичном безбедносном окружењу.

ВАСПИТНО ОБРАЗОВНИ ПРОЦЕС У ВОЈНОЈ АКАДЕМИЈИ КАО ФАКТОР ФОРМИРАЊА ВРЕДНОСНОГ СИСТЕМА БУДУЋИХ ОФИЦИРА

2025-08-01T12:28:25+02:00

Предмет рада је улога васпитно образовног процеса на Војној академији као једног од фактора формирања система вредности будућих официра из угла војне андрагогије и војне психологије. Циљ рада је да сагледавањем процеса васпитања и образовања кроз време развоја Војне академије као високо школске установе (175 година Војне академије) пратећи едукативне процесе, методе и захтеве али и захтеве војне организације и професије, утврдимо систем вредности кадета будућих официра. У емпиријском делу рада коришћен је психолошки инструмент – модификована скала за мерење вредности, која је примењивана у поновљеним истраживањима. Резултати приказаних истраживања указују да вредносни системи кадета кроз време нису нити су актуелно изоловани од осталих фактора од утицаја на њихово формирање, као што су друштвени контекст и примарне породице у којима живе и из којих су долазили кадети, као и вршњачке групе којима припадају, али и да васпитно образовни процес свакако доприноси његовом изграђивању у функцији војне професије.

КВАЛИТАТИВНИ УВИД У ФАКТОРЕ УПИСА ВОЈНИХ ВИСОКОШКОЛСКИХ УСТАНОВА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

2025-08-01T12:28:25+02:00

Овај рад се бави идентификовањем и анализом фактора који су утицали на одлуке кадета Војне академије (ВА) и Медицинског факултета ВМА (МФ ВМА) да упишу војне високошколске установе (ВВШУ). Циљ истраживања био је да се, путем квалитативне анализе одговора добијених у фокус групама, идентификују разлози и мотиви кадета за упис као и искази којима они вреднују своје одлуке. Теоријски оквир рада ослања се на резултате емпиријских истраживања и теоријска разматрања фактора и модела избора цивилних и војних ВШУ. Истраживање је спроведено на узорку од 32 кадета, а подаци су разврстани и анализирани кроз десет тематских категорија. Резултати указују да је на одлуку кадета о упису на ВВШУ у Републици Србији деловао сложен амалгам потенцијалних фактора социјалне, институционалне и економске природе који су, у највећој мери до сада идентификовани у релевантној научној литератури. Добијени увиди могу послужити као основа за развој инструмента за даља квантитативна истраживања и прилагођавање комуникацијске стратегије ВВШУ.

СОЦИОЕКОНОМСКЕ ОДЛИКЕ КАДЕТА ВОЈНЕ АКАДЕМИЈЕ

2025-08-01T12:28:26+02:00

Предмет овог рада било је истраживање социоекономских одлика кадета Војне академије и покушај да се он дефинише на индивидуалном, породичном и регионалном нивоу. Циљ је био стицање увида у основне социоекономске одлике кадета, њихов опис и повезивање са ширим социоекономским контeкстом. Прикупљени су примарни и секундарни подаци, а у анализи су коришћене корелациона, факторска и кластер анализа, и унакрсно табелирање. Утврђено је да регионална припадност сврстава кадете у две групе – оне који потичу из развијених региона на северу Србије и мање развијених јужних региона земље, да је учешће припадница женског пола у кадетској популацији на нивоу развијених европских земљама, да готово 70 одсто кадета потиче из урбаних и полуурбаних средина, да само из региона Шумадије и Западне Србије потиче две петине кадета, и да је надполовично социјално порекло кадета радничко, док војно чини нешто више од једне петине. Скоро три четвртине кадета као средњошколско образовање има Војну или цивилну гимназију, а успех који су остварили у досадашњем школовању се за надполовичан број кадета може окарактерисати као врло добар.

ПОТРОШАЧКИ ЕТНОЦЕНТРИЗАМ И ЖИВОТНИ СТИЛОВИ ПРИПАДНИКА СЕКТОРА ОДБРАНЕ

2025-08-01T12:28:27+02:00

Потрошачки етноцентризам представља вид економског патриотизма и свести о значају куповине домаћих производа за развој домаће привреде и економије. С обзиром на то да су потрошачке навике блиско повезане са начином живота потрошача, те да су животни стилови, поред социјалнодемографских аспеката, битна одредница тржишног понашања потрошача, циљ овог рада је био да се утврди да ли постоје разлике по питању потрошачког етноцентризма и животних стилова припадника система одбране у односу на цивилну популацију. Истраживањем је обухваћено укупно 180 испитаника, припадника Министарства одбране и Војске Србије и цивила. Независне варијабле у истраживању су биле пол, образовање, генерацијска припадност и припадност систему одбране, а зависне варијабле су биле скорови на супскалама потрошачког етноцентризма и вредновање животних стилова. Подаци су обрађени помоћу дескриптивне статистике, т теста за независне узорке и линеарне регресије. Резултати су показали да постоје разлике у вредновању појединих животних стилова између припадника система одбране и цивила, али не и потрошачког етноцентризма, као и да постоје статистички значајне разлике по питању потрошачког етноцентризма и вредновања животних стилова и када су у питању социјалнодемографске варијабле. Штавише и вредновање појединих животних стилова, као вид понашања потрошача, показалe су се као статистички значајни предиктори потрошачког етноцентризма. Стога је оправдано више пажње у будућим истраживањима посветити изучавању животних стилова и потрошачких навика одређених групација становништва, како би се код њих подигла свест значају куповине домаћих производа у сврху оснаживања домаће привреде.

БИТКА КОД КАХАМАРКЕ: ЦИВИЛИЗАЦИЈСКА ЦЕНА ВОЈНОГ (НЕ)ОБРАЗОВАЊА

2025-08-01T12:28:28+02:00

У овом раду аутор анализира Битку код Кахамарке као парадигматичан пример цивилизацијске цене војног необразовања. Истражујући контекст, ток и последице битке између шпанских конкистадора предвођених Пизаром (Francisco Pizarro) и Инка на чијем је челу био бого-цар Атавалпа (Atahualpa), аутор указује да победа бројчано драстично инфериорне шпанске војске над војском Инка није била резултат само технолошке и тактичке надмоћи, већ превасходно последица супериорне традиције образовања, укључујући ту и војно образовање у ширем смислу, из које су дошле шпанске војсковође. Кроз анализу предности у наоружању, тактици и темељу за доношење стратегијских одлука обе стране, аутор показује да су шпански конкистадори своју предност деривирали из широког обима знања из области војног инжењерства, тактике, и друштвено-хуманистичких наука те познавању непријатељске културе, док су Инке, лишене писмености и институционализованог система образовања, своју судбину препустиле сујеверју и импровизацији. Аутор закључује да ова битка не сме остати пука историјска занимљивост, већ, напротив, мора представљати опомену о нужности систематског војног образовања на високо-интелектуалном нивоу у савременим војскама, како би се избегла потенцијална стратегијска катастрофа у будућим конфликтима која може означити крај једне културе или чак цивилизације.

175 ГОДИНА ВОЈНОГ ШКОЛСТВА

2025-08-01T12:28:28+02:00