ЗНАЧАЈ РЕЗЕРВНОГ ОФИЦИРСКОГ КАДРА ЗА СИСТЕМ НАЦИОНАЛНЕ БЕЗБЕДНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

  • Jovan Conić Inovacioni Centar Univerziteta u Nišu
  • Aleksandar Đorđević Pravni fakultet Univerziteta u Nišu
Ključne reči: Србија, безбедност, официрски кадар, резерва, школовање

Sažetak


Један од најважнијих фактора у остваривању националног и одбрамбеног интереса сваке државе представља организована оружана сила која је у сваком моменту спремна да заштити њену независност и сувереност. Војска Србије према Стратегији националне безбедности Републике Србије представља најважнију и најмоћнију формацију на којој се заснива систем националне безбедности, а са циљем обезбеђења сигурности за све њене грађане. Оружани сукоби данашњице нам показују да и поред потребе за професионалном војском која је главни носилац борбених дејстава, кључну улогу на бојном пољу и даље имају бројност војног састава уз подразумевану обученост и мотивисаност. Република Србија као војно неутрална држава са усвојеним концептом тоталне одбране, а са својим виталним интересом очувања територијалног интегритета, у обавези је да због ризика у безбедносном окружењу развија и усавршава сопствену војску зарад очувања државне и националне егзистенције. Војску Србије поред активних припадника чине и њене резервне снаге које заједно представљају једну добро организовану целину без које концепт тоталне одбране не би могао да функционише. Историја нас учи да је официрски кадар врх копља сваке војске, те да је његова обученост и мотивисаност кључна за успех, те је поред активног од великог значаја и резервни официрски кадар међу којима у случају рата готово да постоји знак једнакости. Предмет истраживања овог рада управо је значај резервног официрског кадра у систему одбране, те његова друштвена улога у миру као промотера највиших војничких вредности. Концепт школовања официрског кадра у резерви у Србији има дугу и богату историју која живи и данас, али коју је потребно усавршавати у складу са безбедносним изазовима данашњице. 

Reference

Bjelajac, Mile. 1988. Vojska Kraljevine SHS/Jugoslavije 1922–1935. Beograd: INIS.

Bjelica, Obrad. 1983. Vojna akademija kopnene vojske 1944–1984. Beograd: CVVŠ Maršal Tito.

Denda, Dalibor. 2019. „Srpska vojska 1914–1918 (Brojno stanje, organizacija, formacija i opremljenost).” U Prvi svetski rat – 100 godina kasnije, ur. Dalibor Denda, 15–34. Beograd: Vojnoistorijski glasnik.

Dimić, Ljubodrag. 2021. „Kraj Velikog rata i jugoslovensko ujedinjenje.” U Srbija 1918: oslobođenje domovine, povratak ratnika, život u novoj državi, ur. Ljubodrag Ristić, 13–33. Čačak: Međuopštinski istorijski arhiv.

Dolgosheva, Anastasia. 2019. “Farewell, military department. Where students will learn to defend the Motherland.” Sankt-Peterburgskie vedomosti. February 22, 2019. https://spbvedomosti.ru/news/country_and_world/proshchay_voennaya_kafedra/.

Đurašinović Radojević, Dragana. 2016. „Švajcarska oružana neutralnost.” U Uticaj vojne neutralnosti Srbije na bezbednost i stabilnost u Evropi, ur. Srđan Korać, 52–76. Beograd: Institut za međunarodnu politiku i privredu; Hanns Seidel Stiftung.

Đukić, Anđelija i Dejan Vuletić. 2023. „Organizacija sistema odbrane prema konceptu totalne odbrane na primeru Švajcarske, Švedske i Srbije.” Međunarodni problemi 75 (4): 621–647. DOI: 10.2298/ MEDJP2304621D.

Grujić, Zlatomir. 1997. Avijacija Srbije i Jugoslavije 1901–1994. Beograd: NIU „Vojska”.

Griffith, James and Еyal Ben-Ari. 2020. “Reserve Military Service: A Social Constructionist Perspective.” Armed Forces & Society 20 (10): 1–26. DOI: 10.1177/0095327X20917165.

Government of the Russian Federation [GOV RU]. Federal Law No. 309–ФЗ, August 3. 2018. http://publication.pravo.gov.ru/Document/View/ Last accessed 04.05.2025.

Headquarters Department of the Army Washington, DC [HD AW]. Army Regulation No. 145–1, September 6, 2011, http://www.apd.army.mil/pdffiles/r145_1.pdf. Last accessed 10 May 2025.

Ministarstvo odbrane Republike Srbije [MORS]. 2010. Srpsko vojno školstvo. Beograd: Ministarstvo odbrane Republike Srbije.

National Security Analysis [CAN]. 2017. “Table B–30. Active Component Commissioned Officer Gains.” CAN. September 30, 2017. https://www.cna.org/pop-rep/2017/appendixb/b_30.html.

Poulsen, Niels Bo, and Jorgen Staun. 2021. Russia’s Military Might – A Portrait of its Armed Forces. Denmark: Djof Publishing.

Powell, Colin. 2012. It Worked for Me: In Life and Leadership. USA: Harper Collins.

Rajić, Rade. 2001. U ime oficirske časti. Beograd: Medija centar „Odbrana”.

Starčević, Srđan, i Srđan Blagojević. 2020. „Uloga služenja vojnog roka u razvoju srpske strateške kulture.” Vojno delo 72 (4): 85–104. DOI: 10.5937/vojdelo2004085S.

Stajić, Ljubomir. 2005. Osnovi sistema bezbednosti. Beograd: Draganić.

Strategija nacionalne bezbednosti Republike Srbije [SNBRS]. „Službeni glasnik Republike Srbije”, br. 94/2019.

Stanar, Dragan i Srđan Starčević. 2024. „Vojna obaveza kao deo srpskog etosa.” Sociološki pregled 58 (2): 505–525. DOI: 10.5937/socpreg58-49221.

U.S. Army ROTC Cadet Command. 2025. “Find your path, Army ROTC.” U.S. Army ROTC Cadet Command. Last accessed March 29, 2025. https://www.goarmy.com/careers-and-jobs/find-your-path/army-officers/rotc.

Vuksanović Anić, Draga. 1993. Stvaranje moderne srpske vojske. Beograd: SKZ.

Živković, Milenko. 1989. Centar vojnih škola kopnene vojske 1945–1985. Beograd: VINC.

Objavljeno
2025/11/22
Rubrika
Članci