Nastava i vaspitanje

Подстицање социјалне прихваћености ученика који имају тешкоће у развоју у одељењима средњих стручних школа

2025-07-17T17:43:10+02:00

Циљ истраживања је да испитамо на које начине наставници средњих стручних школа подстичу и унапређују социјалну прихваћеност ученика у контексту инклузивног образовања. Узорак је обухватио 50 наставника из седам средњих стручних школа у Србији, различитих подручја рада. Примењен је упитник у којем је од наставника тражено да опишу на које начине подстичу и унапређују социјалну прихваћеност ученика који имају тешкоће у развоју. У обради података коришћена је квалитативна тематска анализа садржаја, у оквиру које су издвојене следеће теме: позитиван став наставника; подршка у процесу учења и сензибилизација ученика. Налази указују на то да наставници препознају важност социјалне компоненте инклузивног образовања, као и да су њихове праксе у складу са кључним принципима овог процеса, те да успевају да пронађу решења за различите изазове у инклузивној настави и постигну жељене циљеве. Негују позитиван однос према ученицима кроз откривање очуваних потенцијала, стварање прилика за учење и напредовање, као и кроз спремност на професионални развој и сарадњу. Посвећују пажњу сензибилизацији ученика кроз развој социјалних вештина и подстицање просоцијалног понашања. У настави примењују сарадничко учење, индивидуализацију и различите стратегије мотивације како би подстакли когнитивно напредовање и социјалну прихваћеност појединих ученика. Било би корисно да се на нивоу школа и образовног система наставници подстакну да стечена искуства и испробана решења у процесу инклузивног образовања континуирано размењују кроз различите облике стручног усавршавања у форми заједничког учења и сарадње. У будућим истраживањима из ове области требало би испитати већи број наставника, применити и друге квалитативне методе попут интервјуа и фокус група и укључити различите актере како би се добио свеобухватнији увид у наставне праксе.

Stavovi roditelja dece sa poremećajima komunikacije o augmentativnoj i alternativnoj komunikaciji

2025-07-17T17:43:10+02:00

Родитељски ставови имају кључну улогу у успешној примени аугментативне и алтернативне комуникације (Augmentative and Alternative Communication – ААC) код деце са поремећајима комуникације. Циљ истраживања је био да се испитају ставови родитеља о ААC, укључујући њихову информисаност, спремност за примену, препреке у коришћењу ААC, као и емоционалне и друштвене факторе који утичу на перцепцију и употребу ААC. У истраживању је учествовало 50 родитеља деце са поремећајима комуникације. Коришћена је посебно конструисана скала ставова. Анализа резултата је показала да родитељи имају позитиван став према ААC (М = 3.83, SD = 0.76). Међутим, утврђено је да испитаници имају умерен ниво информисаности и свести о ААC методама, као и да постоји потреба за додатном едукацијом. Такође, показано је да су недостатак времена за обуку и несигурност око тога где започети са едукацијом биле најизраженије баријере за примену ААC. Родитељи девојчица су имали позитивније ставове према ААC у поређењу са родитељима дечака, док су родитељи деце са аутизмом перципирали више баријера у односу на родитеље деце са другим дијагнозама. Резултати истраживања указују на потребу за додатном едукацијом родитеља и бољом системском подршком како би се олакшала имплементација ААC. Даља истраживања би требало да испитају утицај других фактора на ставове и спремност родитеља за коришћење ААC

-

2025-07-17T17:43:10+02:00

This article presents the results of a qualitative and quantitative study that utilised an online questionnaire to research Lithuanian university EFL students’ self-perceived engagement. It assesses the role of engagement in the EFL classroom through the following research questions: 1) what engages students studying English as a foreign language? 2) what disengages students studying English as a foreign language? 3) how do students describe their own engagement while learning English as a foreign language? The findings suggest that the students are engaged by classroom activities (mostly speaking), long-term personal goals, classroom atmosphere, their own mood, and other factors that may differ from student to student. Disengagement is mostly caused by early lecture time, students themselves, other students, reading tasks, and homework tasks. The students also reflected on their own engagement while studying English, which helped to see the bigger picture regarding their (dis)engagement, as particular challenges, experienced outside the classroom, could also contribute significantly.

Primena principa TESOL 6 Principles for Exemplary Teaching of Young English Learners: pregled skorijih istraživanja u Srbiji

2025-07-17T17:43:10+02:00

Nastava engleskog kao stranog jezika na sve mlađem uzrastu predstavlja rastući trend u 21. veku. S obzirom na ubrzan razvoj tehnologije i brze promene u svetu, nastava i rano učenje stranog jezika doživeli su veliku promenu paradigme koja naglašava postmetodsku pedagogiju, višejezičnost, višepismenost, pristup usmeren na celovit razvoj deteta, integrisani nastavni plan i program, interkulturalnu komunikaciju, i primenu brojnih inovativnih pristupa koji mogu pripremiti decu da budu uspešna kao građani sveta u neizvesnoj budućnosti. Cilj rada bio je da se utvrdi kako je kontekst nastave i učenja engleskog jezika na ranom uzrastu u Srbiji reagovao na promenu paradigme. Sproveli smo metastudiju skorijih istraživanja nastave i ranog učenja stranog jezika u Srbiji i analizirali rezultate studija u odnosu na okvir koji daje TESOL asocijacija u svojim principima The 6 Principles for Exemplary Teaching of English Learners (The 6 Principles), skupu sveobuhvatnih globalnih smernica za premošćivanje jaza između izazova koje postavlja nova paradigma, sa jedne strane, i visokokvalitetne nastave stranog jezika, sa druge strane. Naša metastudija je obuhvatila 29 empirijskih istraživanja sprovedenih u Srbiji i objavljenih na engleskom jeziku u poslednjih 10 godina. Rezultati su pokazali da su sve studije bile teorijski utemeljene, bavile su se nastavom i učenjem engleskog jezika na predškolskom (2 studije) i osnovnoškolskom (27 studija) uzrastu, većina se bavila stavovima i kompetencijama nastavnika, manji broj je istraživao veštine i stavove učenika, dok su samo dve studije bile usmerene na stavove i nastavnika i učenika. Naša metastudija je pokazala da su zahtevi postavljeni u The 6 Principles delimično ispunjeni u nastavi engleskog jezika na mlađem uzrastu u Srbiji, ali i da su neki veliki koraci već napravljeni u tom pravcu. Predlažu se implikacije za obrazovanje i stručno usavršavanje nastavnika stranog jezika, kao i oblasti koje bi buduće studije trebalo da istraže.

ИГРЕ ПРЕТВАРАЊА, ФАНТАЗИЈЕ И КРЕАТИВНИ ПРОЦЕСИ КОД ДЕЦЕ ПРЕДШКОЛСКОГ УЗРАСТА

2025-07-17T17:43:10+02:00

Рад говори о значају утицаја игре претварања и фантазије на креативне, когнитивне процесе, емоционалну повезаност и грађење односа са другима. Како би се уочила креативност, когнитивни, афективни и интерперсонални односи у раду се анализирају игре претварања и фантазије. Анализом наративних прича дечје игре уочено је дивергентно мишљење, флексибилност стварности, флуидност и оригиналност идеја, симболизам, фантазија, неукалупљивост и интекелтуална иницијатива које утичу на стваралаштво и бољу припремљеност детета за нове животне ситуације. У раду се указује на важност стварања услова за развијање игре претварања и фантазије од стране одраслог. Резултати истичу колика је важност развијања праксе подршке дечјој игри за оснаживање креативности, когнитивних процеса, емоција и односа који се граде међу учесницима у игри.

Повезаност школске ангажованости ученика и техника дисциплиновања које наставници користе: значај за превенцијску праксу

2025-07-17T17:43:10+02:00

Савремена превенцијска пракса умногоме се ослања на интервенције усмерене ка јачању протективних фактора, међу којима се, када је у питању школски контекст, све више истиче значај ангажованости ученика. Школска ангажованост, као мултидимензионални конструкт који укључује бихејвиоралну, емоционалну и когнитивну компоненту, повезује се са низом позитивних развојних исхода који могу бити у функцији превенције различитих видова проблема понашања ученика. У складу са тим, савремена научна настојања усмерена су на идентификовање предиктора школске ангажованости. Стога је основни циљ овог истраживања испитивање утицаја техника дисциплиновања које наставници користе на ниво ангажованости ученика. Узорак је чинило 860 ученика из шест средњих школа са територије града Београда, оба пола. За прикупљање података коришћене су две скале – Скала ангажованости ученика и Скала позитивних и кажњавајућих техника дисциплиновања које су део обухватног инструмента Делавер скала школске климе. Резултати указују да ниво школске ангажованости ученика варира у зависности од техника дисциплиновања, односно утврђена је снажна повезаност између примене позитивних техника дисциплиновања и виших нивоа ангажованости ученика (r = 0.603, p < .001) и нешто слабија повезаност између кажњавајућих техника дисциплиновања и нижих нивоа ангажованости ученика (r = -0.25, p < .001). Додатно, утврђено је да су технике дисциплиновања значајан предиктор нивоа ангажованости ученика. У складу са добијеним налазима може се закључити да би било оправдано имплементирати програме стручног усавршавања наставника, којима би се, кроз оснаживање позитивних техника дисциплиновања, унапређивање знања и вештина наставника, утицало на повећање нивоа школске ангажованости, чиме би се последично превенирали различити видови проблема понашања ученика.